Amnesti ocenio da Ukrajina taktikom ugrožava civile, šefica te organizacije u Ukrajini dala ostavku
Šefica kancelarije Amnesti internešnel u Ukrajini, podnela je ostavku nakon podnošenja izveštaja te organizacije u kojem je ukrajinska vojska optužena za kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
Najavljujući ostavku preko Fejsbuka, Oksana Pokalčuk je rekla da je održala sastanke u Amnesti internešnelu kako bi razgovarala o tome šta će biti objavljeno, ističući da je njen doprinos "neutralizovan" da bi bio zamenjen onim što je organizacija objavila u četvrtak u svom izveštaju.
"Ako ne živite u zemlji koju su napali osvajači i kidaju je na komade, verovatno ne razumete kako je kada osuđujete vojsku branilaca. Ne postoje reči na bilo kom jeziku koje to mogu da prenesu nekome ko nije osetio taj bol", rekla je Pokalčuk i ocenila da ruski mediji koriste ovaj izveštaj da "potkrepe svoje lažne tvrdnje da ruske snage napadaju samo vojne ciljeve u Ukrajini".
Uprkos ovim kritikama Pokalčuk, iz Amnesti internešnel je saopšteno da se osuđuje ruska invazija, ali da se nalazi izveštaja zasnivaju na dokazima prikupljenim tokom opsežnih istraga.
Ističe se da će se i u buduće prijavljivati sva ukrajinska kršenja međunarodnog humanitarnog prava uvek kada to bude uočeno.
Šta piše u izveštaju?
Amnesti piše da Ukrajina taktikom krši međunarodno humanitarno pravo i ugrožava civile, jer civilne objekte pretvara u vojne mete. Ruski udari koji su usledili u naseljenim područjima ubili su civile i uništili civilnu infrastrukturu.
"Dokumentovali smo obrazac ukrajinskih snaga koje dovode civile u opasnost i krše zakone rata kada deluju u naseljenim područjima", rekla je Anjes Kalamar, generalna sekretarka Amnesti internešenela.
Amnesti je u svom izveštaju, koji je zasnovan na istraživanju u oblastima Harkova, Donbasa i Mikolajeva od aprila do jula, pozvao ukrajinske oružane snage da se pridržavaju zakona.
"Biti u odbrambenoj poziciji ne oslobađa ukrajinsku vojsku od poštovanja međunarodnog humanitarnog prava", rekla je Anjes Kalamar, generalni sekretar nevladine organizacije.
Međunarodno humanitarno pravo zahteva da sve strane u sukobu izbegavaju lociranje, u najvećoj mogućoj meri, vojnih ciljeva unutar ili blizu gusto naseljenih područja.
Postoje i druge obaveze da se civili zaštite od štete tako što će se udaljiti iz područja u blizini vojnih ciljeva i dati efektivno upozorenje o napadima, koji bi mogli uticati na civilno stanovništvo.
Međutim, nije svaki ruski napad koji je dokumentovao Amnesti internešenel sledio ovaj obrazac, navodi se u izveštaju. Na nekim drugim lokacijama na kojima je Amnesti internešenel zaključio da je Rusija počinila ratne zločine, uključujući i neke oblasti grada Harkova, organizacija nije pronašla dokaze o ukrajinskim snagama lociranim u civilnim oblastima koje je "protivzakonito napala ruska vojska", ističe se.
Istraživači ove nevladine organizacije rekli su da su pronašli dokaze da su ukrajinske snage izvodile napade iz stambenih područja, kao i da su se nalazile u civilnim zgradama u 19 gradova i sela širom tri jugoistočna regiona.
Preživeli i svedoci ruskih udara u regionima Donbasa, Harkova i Nikolajeva rekli su istraživačima Amnesti internešenela da je ukrajinska vojska delovala u blizini njihovih domova u vreme napada, čime je, kako organizacija piše, izlagala te oblasti uzvratnoj vatri ruskih snaga.
.jpg "Sud na Krimu pod ruskom kontrolom pokrenuo istragu protiv novinarke RSE")
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Putin naredio nove probe i serijsku prozvodnju raketa Orešnik
22.11.2024.•
3
Predsednik Rusije Vladimir Putin je danas naredio serijsku proizvodnju i nastavak testiranja u borbi nove balističke hipersonične rakete "Orešnik" koja je u četvrtak upotrebljena za napad na Ukrajinu.
Zemljotres kod Mostara
22.11.2024.•
1
Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Slovenija produžila kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom
22.11.2024.•
2
Slovenačka vlada je odlučila da za šest meseci produži privremenu kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom.
Ruski poslanici odobrili povećanje vojne potrošnje u 2025.
22.11.2024.•
1
Ruski poslanici potvrdili su u trećem i poslednjem čitanju predlog zakona o budžetu za 2025-2027. koji predviđa povećanje vojne potrošnje za 30 odsto sledeće godine.
Predsednički izbori u Hrvatskoj raspisani za 29. decembar
21.11.2024.•
3
Hrvatska vlada je na današnjoj sednici zvanično donela odluku o raspisivanju predsedničkih izbora, koji će biti održani u nedelju, 29. decembra.
Južna Afrika proglasila trovanje hranom nacionalnom katastrofom, 22 dece preminulo
21.11.2024.•
5
Južna Afrika proglasila je trovanje hranom nacionalnom katastrofom, nakon što je najmanje 22 dece preminulo, a stotine drugih ljudi obolelo širom zemlje.
UN zabrinute zbog upotrebe nove rakete za napad na Ukrajinu
21.11.2024.•
3
"Upotreba nove balističke rakete srednjeg dometa za napad na Ukrajinu predstavlja zabrinjavajući razvoj događaja", izjavio je danas portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik.
Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua
21.11.2024.•
6
Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.
Uhapšen zbog sumnje da je planirao teroristički napad na Njujoršku berzu
21.11.2024.•
0
Harun Abdul-Malik Jener, 30-godišnji muškarac iz grada Koral Springs na Floridi, uhapšen je i optužen za planiranje napada na Njujoršku berzu.
Prvi put od 1987. godine: Počeo popis stanovništva u Iraku
21.11.2024.•
1
U Iraku je u utorak počeo prvi popis stanovništva posle nekoliko decenija, za koji se očekuje da će značajno uticati na raspodelu resursa i budžeta među etničkim grupama, navodi AP.
Španija će legalizovati po 300.000 ilegalnih migranata godišnje
21.11.2024.•
0
Španija će svake godine u naredne tri godine odobriti boravišne i radne dozvole za po 300.000 migranata koji u toj zemlji žive ilegalno, saopštila je ministarka migracije Elma Salc.
Kladionice primaju opklade da li će doći do nuklearnog udara
21.11.2024.•
6
Nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine, u svetu je porasla zabrinutost da bi jedna od svetskih zemalja mogla da zada takav udarac svom neprijatelju.
Ford najavio ukidanje 4.000 radnih mesta u Evropi
20.11.2024.•
0
Kompanija Ford Motors saopštila je danas da će smanjiti broj zaposlenih u EU i Velikoj Britaniji za 4.000 do kraja 2027. godine.
Papa Franja će kanonizovati italijanskog tinejdžera Karla Akutisa, sveca zaštitnika interneta
20.11.2024.•
2
Papa Franja je saopštio danas da će sledećeg aprila kanonizovati tinejdžera Karla Akutisa, prvog katoličkog sveca iz digitalnog doba i najmlađeg savremenog sveca.
Ukraden zub Patrisa Lumumbe: Razbijen kovčeg sa posmrtnim ostacima premijera Konga
20.11.2024.•
0
Zub nekadašnjeg premijera Konga Patrisa Lumumbe ukraden je iz njegovog mauzoleja u Kinšasi.
Preminuo crnogorski vajar i slikar Vojo Stanić
19.11.2024.•
3
Crnogorski slikar i vajar Vojo Stanić preminuo je danas u 101. godini.
Predsednički izbori u Hrvatskoj 29. decembra
19.11.2024.•
0
Premijer Hrvatske Andrej Plenkovića je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra.
Sin norveške princeze Mete-Marit uhapšen zbog navodnog silovanja
19.11.2024.•
2
Marius Borg Hojbi, 27-godišnji sin norveške princeze Mete-Marit, uhapšen je zbog sumnje da je počinio silovanje, saopštila je danas policija.
Rusija pokrenula proizvodnju mobilnih skloništa za zaštitu od nuklearnih pretnji
19.11.2024.•
8
Rusija je započela masovnu proizvodnju inovativnih mobilnih skloništa, koja će pružiti zaštitu od različitih pretnji, uključujući svetlosno zračenje nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju.
Ubio 77 ljudi i "odležao" 13 godina: Brejvik traži da ranije bude pušten na slobodu
19.11.2024.•
6
Norveški masovni ubica Anders Brejvik pojaviće se danas na sudu kako bi zatražio prevremeno puštanje iz zatvora, nakon što je više od 13 godina proveo iza rešetaka.
Danska će zasaditi milijardu stabala i 10 odsto poljoprivrednog zemljišta pretvoriti u šume
19.11.2024.•
6
Danski poslanici postigli su u ponedeljak dogovor o sadnji milijardu stabala i pretvaranju 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa u naredne dve decenije.
Komentari 11
Piško
B
stop eufemizmima
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar