Indijanka koja je došla na Oskare umesto Marlona Branda dobila izvinjenje za zlostavljanje

Američka Akademija filmske umetnosti i nauke nakon 50 godina se izvinila za zlostavljanje koje je američka Indijanka, pripadnica Apača, Sačin Litlfeder (Malo Pero), pretrpela.
Naime, ona je pretrpela zlostavljanje nakon što je u večeri dodele Oskara 1973. godine izašla na binu da objasni da Marlon Brando ne želi da primi Oskara zbog načina na koji se u holivudskim filmovima prikazuju Indijanaci.
Iz Muzeja filma američke Akademije saopšteno je da će 17. septembra Sačin Litlfeder, koja sada ima 75 godina, biti pozvana na veče "razgovora, zaceljenja i počasti", prenosi AP.
Kada je Marlon Brando 1973. godine osvojio Oskara za najboljeg glavnog glumca u filmu "Kum", Litlfeder je u indijanskoj haljini i mokasinama od jelenske kože izašla na scenu kao prva Indijanka koja je to uradila na jednoj dodeli najprestižnije filmske nagrade na svetu.
 
U svom govoru koji je trajao 60 sekundi, ona je objasnila da Brando ne želi da prihvati nagradu zbog "načina na koji filmska industrija tretira Indijance, starosedeoce američkog kontinenta".
 
Neki u publici tada su je izviždali, a prema rečima svedoka tog događaja, glumac Džon Vejn, koji se te večeri nalazio u bekstejdžu, kipteo je od besa. Litlfeder se seća da je zbog svog kratkog istupanja na ceremoniji dodele Oskara te 1973. godine, bila izložena višegodišnjoj diskriminiaciji, podsmehu i fizičkim napadima.
 
Objavljujući odluku o pozivu na izvinjenje koji je upućen ovoj ženi, Muzej američke filmske akademije je preneo reči predsednika Akademije Dejvida Rubina koji je napisao da je govor koji je održala Litlfeder bio snažan javni istup "koji nas i danas podseća na neophodnost poštovanja ljudskog dostojanstva".
 
"Zlostavljanje koje ste pretrpeli zbog svoje izjave bilo je neopravdano. Emocionalni teret koji ste preživeli i cena koju ste platili za uništenu karijeru u našoj industriji su nepopravljivi. Predugo je hrabrost koju ste pokazivali bila nepriznata. Zbog toga vam nudimo naše najdublje izvinjenje i izražavamo vam naše iskreno divljenje", napisao je Rubin.
 
Reagujući na pismo Dejvida Rubina Litlfder je izjavila da je "duboko ohrabrujuće videti koliko se toga promenilo" od vremena pre 50 godina.
  • Zare

    16.08.2022 20:28
    @
    Ne prihvatljivo je cekati i jednu godinu da bi se kreirala pozitivna javna rec. Pogledajte samo na cega lici "javni srevis" a i recnik u narodnoj skupstini. Dovoljno je.
  • @Zare

    16.08.2022 16:10
    Ako su, kako kažete, "uznapredovali", valjda bi trebalo da se ugledamo na njih, odnosno da sačekamo sa izvinjenjima 500, 100 ili bar 50 godina. Ima još jedan preduslov - da budemo jaki i bogati a oni koje smo ojadili skoro nestanu. Španci su se, recimo, izvinili Jevrejima što su ih proterali 1492, Englezi za trgovinu robljem od 16. do 19. veka... Iračanima i Avganistancima se zasada niko ne izvinjava. Da krenu i Srbi od bogumila...
  • Zare

    16.08.2022 10:52
    @bilipiton
    I gospodin Brabdo je "kauboj" koliko i ona seljacina Dzon Vejn pa ne bi trebalo i sam da upadas u zamku stereotipa. Uostalom to je bilo '75. i koliko vidim uznapredovali su za razliku od nas.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.