Desničari pobedili na izborima u Italiji, prva najdesnije orijentisana vlada od Drugog svetskog rata

Đorđa Meloni verovatno će postati prva premijerka Italije na čelu najdesnije orijentisane vlade od Drugog svetskog rata nakon što je njena konzervativna koalicija trijumfirala na izborima.
Preliminarni rezultati pokazali su da bi desni blok trebalo da ima ubedljivu većinu u oba doma parlamenta, što je potencijalna retka prilika za političku stabilnost u Italiji nakon godina preokreta i krhkih koalicija, ocenjuje Rojters.
Međutim, Meloni i njeni saveznici suočavaju se s podužim spiskom izazova, uključujući skok cena energenata, rat u Ukrajini i ponovno usporavanje treće najveće privrede evrozone.
"Moramo da zapamtimo da nismo na krajnjoj, već na početnoj tački. Od sutra moramo dokazati svoju vrednost", rekla je Meloni (45) dobro raspoloženim pristalicama svoje nacionalističke stranke "Braća Italije" u ponedeljak ujutro.
 
Meloni umanjuje važnost postfašističkih korena stranke i predstavlja je kao mejnstrim političku grupaciju poput britanskih konzervativaca.
 
Obećala je da će nastaviti da podržava politiku Zapada prema Ukrajini i da neće eksperimentisati s osetljivim italijanskim finansijama.
 
Evropske prestonice i finansijska tržišta pomno će pratiti njene rane poteze s obzirom na evroskeptičnu prošlost i ambivalentan stav njenih koalicionih partnera prema Rusiji.
 
U svom pobedničkom govoru Meloni je imala pomirljiv ton.
 
"Ako smo pozvani da upravljamo ovom zemljom, činićemo to za sve Italijane s ciljem ujedinjenja ljudi i fokusiranja na ono što nas ujedinjuje, a ne na ono što nas razdvaja. Vreme je za odgovornost", poručila je.
 
Prvi izborni rezultati
 
Nakon više od pola prebrojanih glasačkih listića, "Braća Italije" imaju 26 odsto glasova birača, što je ogromno povećanje u odnosu na samo četiri odsto na prethodnim parlamentarnim izborima 2018.
 
Nasuprot tome, glavni saveznik Meloni u koaliciji desnog centra, kako se službeno zove koalicija, imao je katastrofalnu noć. Liga Matea Salvinija osvojila je, prema trenutnim rezultatima, oko devet odsto glasova, što je veliki pad u odnosu na više od 17 odsto pre četiri godine, dok je Meloni pretekla Ligu i u njenim tradicionalnim uporištima na severu zemlje.
 
Treća članica te koalicije stranka Forza Italija bivšeg premijera Silvija Berluskonija osvojila je oko osam odsto glasova pa je stranka Braća Italije dominantna unutar koalicije.
 
Iako se predviđa da će desna koalicija imati komotnu većinu u gornjem i donjem domu italijanskog parlamenta, koalicioni partneri imaju različita stanovišta o nekoliko pitanja koja će možda biti teško pomiriti.
 
Za razliku od Meloni, Salvini dovodi u pitanje sankcije Zapada protiv Rusije, a on i Berluskoni često su izražavali svoje divljenje prema ruskom vođi Vladimiru Putinu.
 
Takođe imaju različite stavove o tome kako se nositi s rastućim računima za energiju, a izneli su niz obećanja, uključujući smanjenje poreza i penzionu reformu, koje će Italija teško moći da priušti.
 
Meloni će preuzeti dužnost od Marija Dragija, bivšeg čelnika Evropske centralne banke koji je Rim okrenuo prema centru odlučivanja u EU s osloncem na bliske veze s Parizom i Berlinom.
 
Vlada tehnokratskog premijera Marija Dragija raspala se nakon 18 meseci pošto ju je napustio populistički Pokret pet zvezda. U toj vladi nacionalnog jedinstva od većih stranaka jedino nije učestvovala stranka Braća Italije.
 
Među prvim liderima koji su čestitali Meloni bio je mađarski premijer Viktor Orban, blizak Salviniju i čelnici desne koalicije.
 
Na izborima je glasalo 64 odsto birača, što je deset odsto manje nego pre četiri godine i ujedno najmanji odziv u istoriji.
 
Desnica je u potpunosti iskoristila italijanski izborni zakon koji pogoduje strankama koje sklapaju predizborne saveze.
 
Uz tradicionalnu koaliciju desnog centra i koaliciju levog centra na izborima je samostalno nastupio populistički Pokret pet zvezda koji je dobio 16 odsto glasova, dok je centristička koalicija oko stranke Akcija osvojila sedam odsto glasova.
 
Najveća stranka u koaliciji levog centra Demokratska stranka osvojila je 19 odsto glasova.
 
"Ovo je tužna noć za zemlju. Desnica ima većinu u parlamentu, ali ne i u zemlji", kazala je novinarima istaknuta predstavnica PD-a Debora Seraćiani.
  • Filip

    26.09.2022 17:54
    Tek što su nas srpski "antifašisti" ubedili da je fašizam karakterističan za Srbiju i Rusiju (Putler) a on se odjednom, ni iz čega, pojavio u Italiji koja sa tom ideologijom veze nikad nije imala. Biće da je ona potekla od KGB-a. Ako se pojave falangisti u Španiji, nacisti u Nemačkoj i rasisti u Americi znaćemo čije je to maslo.
  • Pitanje ?

    26.09.2022 14:41
    Ove vesti sve izokola ? A nikako da kazu da ovi sto su dosli na vlast u Italiji su protiv EU, a i nisu za sankcije Rusiji. A slicno kao sto je pala vlada u Bugarskoj zbog sankcija Rusiji, i demonstracije u Ceskoj i u Nemackoj. U Madjarskoj nema problema jer vladu podrzavaju jer nisu slepo za EU na svoju stetu. Niko nista ne pominje ? Jedino je vest da ce Srbiji stopirati poglavlja u EU ako ne budemo predali Kosovo. Smesno, EU nece postojati, kakva poglavlja ?
  • Srbobulj

    26.09.2022 13:32
    zasto sirotinja uvek...
    ...glasa za naciste?

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.