Kremlj tvrdi da se Ukrajina sprema da detonira prljavu bombu kako bi za to okrivila Rusiju i dovela do eskalacije rata koji je ušao u deveti mesec. Zapadne zemlje odbacile su tu tvrdnju kao "očigledno lažnu".
Iako nikada nije zabeležen nijedan napad prljavom bombom, dva neuspela pokušaja detoniranja takve naprave zabeležena su u južnoj ruskoj pokrajini Čečeniji pre više od dve decenije.
Kako radi prljava bomba?
Tehnički poznate kao uređaji za radiološko raspršivanje, prljave bombe su relativno primitivno, neprecizno oružje. Mnogo ih je lakše i jeftinije napraviti od nuklearnog oružja, a takođe su daleko manje opasne, piše "Guardian".
Prljave bombe koriste konvencionalne eksplozive, kao što je dinamit, postavljene uz radioaktivni materijal, koji se zatim odbacuje ka spolja snagom eksplozije. Količina raspršenog radioaktivnog materijala, iako opasna, nije nužno smrtonosna.
Materijal korišćen u bombi može se dobiti iz radioaktivnih izvora koji se koriste u medicini i industriji ili iz istraživačkih objekata.
"Prljavu bombu je stvarno lako napraviti. To je gruba naprava", kaže Skot Reker, potpredsednik za sigurnosni program nuklearnih materijala u Inicijativi za nuklearnu pretnju, neprofitnoj organizaciji sa sedištem u Vašingtonu.
Kakvu štetu može napraviti prljava bomba?
Broj žrtava i razmere štete od prljave bombe zavise od mnogih varijabli.
Ključni faktor je količina i vrsta konvencionalnih eksploziva koji se koriste, koji određuju jačinu eksplozije.
Količina i vrsta otpuštenih radioaktivnih materijala su drugi faktori, kao i vremenski uslovi, posebno vetar u vreme eksplozije. Potencijalno veliko područje moglo bi biti kontaminirano.
Većina prljavih bombi ne bi ispustila dovoljno radijacije da izazove smrt ili čak tešku bolest.
Nizak nivo izloženosti zračenju obično ne uzrokuje nikakve simptome. Ljudi možda ne znaju da li su bili izloženi jer se zračenje ne može videti, pomirisati ili okusiti.
Koliko je opasna prljava bomba?
Njeno glavno dejstvo je psihološko, zbog čega se takvi uređaji često nazivaju "oružjem za masovni poremećaj".
Prljave bombe nisu toliko za upotrebu na bojnom polju, koliko u urbanijim područjima, objašnjava Reker.
"Oni su više psihološko oružje. Kada hoćete da preplašite ljude, upotrebićete ovakvo oružje", rekao je.
Radioaktivna prašina i dim mogu se daleko proširiti i opasni su ako se udišu u blizini mesta eksplozije. Radioaktivni oblak verovatno bi se proširio na nekoliko ulica, kaže Reker. Međutim, kako se radioaktivni materijal širi atmosferom, postaje manje koncentrisan i zbog toga manje štetan.
Ključni faktori izloženosti zračenju su - koja je to vrsta zračenja, koliko dugo mu je neko izložen i da li je zračenje apsorbovano kroz kožu, udahnuto ili konzumirano oralno.
Za detekciju zračenja potrebna je posebna oprema. Kontaminirani domovi, poslovni prostori i javne usluge mogu biti izolovani mesecima i zahtevati skupu operaciju čišćenja.
Komentari 1
Budan i objektivan
To je ta ista ekipa, to je taj rad.
Zaslepljeni Srbi, ispranih mozgova što zapadnom propagandom kojoj manje veruju ali nemerljivo više ispranih mozgova proruskom propagandom a tek naprednjačkom - uopšte ne mogu da dopru koliko su ova naša i Putinova ekipa prljave.
Mislim da su podjednako prljave kao i zapadna ekipa uz to što ne zaziru od nezavisnih medija.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar