Održan novi protest u Podgorici, demonstranti ponovo zatražili vanredne izbore

Pristalice crnogorske opozicije večeras su u Podgorici protestovale drugi put u deset dana i ponovo zatražile vanredne izbore.
Tražili su povlačenje spornih izmena Zakona o predsedniku republike i deblokadu Ustavnog suda.
Protest građana ispred Skupštine Crne Gore podržalo je više opozicionih stranaka, Demokratska partija socijalista (DPS) Mila Đukanovića, Socijaldemokratska partija (SDP), Socijaldemokrate (SD) i Liberalna partija (LP).
Formalni organizator protesta bila su udruženja građana, a na skupu su govorili funkcioneri opozicionih stranaka i građanski aktivisti.
 
Demonstranti, koji su na protest došli iz više gradova Crne Gore, nosili su transparente s natpisima "Ima nas, za Crnu Goru, za EU", "Nismo ovde da bismo ćutali", "Sa fašizmom nema relaksacije", "Ima nas, ne damo Ustav, hoćemo izbore".
 
"Mi noćas branimo razum od zabluda, pravdu od nepravde. Ustav. Sud. Država. Tražimo li mi previše", upitao je reditelj Danilo Marunović na skupu.
 
Poslanik DPS Nikola Janović rekao je da "družini na vlasti" poručuje da Crna Gora nije "njihova prćija" i da ih je "tužno gledati kako savijaju leđa pod tuđim zahtevima".
 
Skup je protekao mirno, uz pojačano prisustvo policije i blokadu glavnih saobraćajnica u užem gradskom jezgru, a završen je šetnjom oko državnih institucija koje demonstranti opisuju kao "zarobljene".
 
Sporne izmene Zakona o predsedniku republike predložio je Demokratski front (DF), a podržale su ga Demokrate Alekse Bečića i Građanski pokret URA premijera u tehničkom mandatu Dritana Abazovića. Prethodno je predsednik države Milo Đukanović odbio da podrži kandidata tih partija za mandatara Miodraga Lekića, poslanika i dugogodišnjeg diplomatu.
 
Prema Ustavu Crne Gore, predlaganje mandatara za sastav vlade nadležnost je predsednika države. Međutim, usvajanjem izmena zakona o nadležnostima šefa države, parlamentarna većina je taj proces prenela na skupštinu kako bi omogućila Lekiću da oformi vladu, pošto je Abazovićevom kabinetu izglasano nepoverenje. Ustav Crne Gore ne predviđa rešenje za situaciju u kojoj je se zemlja trenutno nalazi, kada je vladi izglasano nepoverenje u parlamentu, a predsednik države odbija da poveri mandat kandidatu nove parlamentarne većine.
 
Partije koje su podržale izmene Zakona navode da su to rešenje predložile ili podržale radi izlaza "iz trenutnog ćorsokaka", odnosno kako bi bio otvoren put Lekiću da sastavi vladu.
 
EU, ambasade SAD i Velike Britanije i druge zemlje Kvinte izrazile su zabrinutost zbog izmena Zakona i pozvale političke aktere na dijalog o izlasku iz "postojećeg ćorsokaka".

U međuvremenu, da bi sprečio da parlamentarna većina po drugi put usvoji izmene Zakona o predsedniku republike, Đukanović je zatražio od Venecijanske komisije hitno mišljenje o tom aktu.

Venecijanska komisija je saopštila da će se o tome izjasniti do sredine decembra. Iako mišljenje tog tela nije obavezujuće, ono ima veliki autoritet i njegove preporuke se po pravilu poštuju. Prema Ustavu, Đukanović je dužan da potpiše zakon nakon što ga parlament usvoji drugi put.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.