Španija: Više od 4.700 ljudi prošle godine umrlo zbog vrućine, temperature bile rekordne

U Španiji je 2022. godina bila najtoplija od 1916. godine, od kada su dostupni prvi podaci, saopštila je danas nacionalna meteorološka agencija (AEMET).
Španija: Više od 4.700 ljudi prošle godine umrlo zbog vrućine, temperature bile rekordne
Foto: Pixabay

"Prošla godina je bila najtoplija u Španiji, bar od 1916. godine", navela je agencija preko Tvitera ukazujući da je prvi put prosečna godišnja temperatura prešla 15 stepeni celzijusa i bila gotovo 15,5 stepeni.

Kako je navedeno, do 2011. nikad prosečna temperatura nije prešla 14,5 stepeni, a od tada se to dogodilo pet puta. Iza 2022. godine dve najtoplije godine bile su 2017. i 2020.

Agencija je precizirala da je u retrospektivi ustanovila prosečnu godišnju temperaturu između 1916. i 1961. na osnovu izolovanih merenja i statističkih modela.
 
Kao i još neki delovi Evrope, Španija je 2022. godine pogođena sa više toplotnih talasa tokom leta, koje je obeleženo i požarima, povećanim mortalitetom i povećanim nivoom suše.
 
"Prvi put dve uzastopne sezone u istoj godini (leto i jesen) bile su najtoplije u nizu", navela je španska meteorološka agencija 21. decembra u privremenom bilansu.
 
Smrt gotovo 4.744 ljudi u Španiji može se pripisati vrućini u leto 2022. godine, prema procenama o povećanom mortalitetu Instituta za javno zdravlje.
 
U Španiji je takođe u požarima tokom 2022. igzorelo više od 300.000 hektara površine, što je najgori bilans od početka merenja 2000. godine, prema evropskom informacionom sistemu o šumskim požarima (EFFIS).
 
"Uzimajući u obzir kiše registrovane do 15. decembra, radi se o trećoj uzastopnoj najsušnijoj godini", navela je španska meteorološka agencija u privremenom bilasnu.
 
Rezerve vode su bile oko 43 odsto od kapaciteta krajem decembra u odnosu na 53 odsto u proseku poslednjih deset godina, prema ministarstvu za ekološku tranziciju.
 
U Evropi leto 2022. bilo je najtoplije ikad zabeleženo, objavio je početkom septembra evropski sistem o klimatskim promenama Kopernikus.
 
Najmanje 15.000 smrtnih slučajeva direktno je vezano za velike toplotne talase koji su prošlog leta pogodile kontinent, prema još nezavršenoj proceni koju je početkom novembra obvjavila Svetska zdravstvena organizacija.
 
Evropa je kontinent koji se najbrže greje, beleži rast temperature dva puta viši od proseka na planeti tokom proteklih trideset godina, saopštile su UN početkom novembra.
 
Porast toplotnih talasa je, prema naučnicima, direktna posledica klimatske krize, pošto emisije gasova sa efektom staklene bašte istovremeno povećavaju njihov intenzitet, trajanje i učestalost.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Rumuni danas biraju novog predsednika

Rumuni danas biraju novog predsednika od 13 kandidata, a najviše šansi imaju premijer Marsel Čolaku i lider desničarskog Saveza za uniju Rumuna (AUR) Đorđe Simion.

U Barseloni protest protiv visokih kirija

Hiljade ljudi okupile su se danas u Barseloni na poziv udruženja stanara i kolektiva da osude teškoće u pristupu stanovanju, tražeći smanjenje zakupnina u tom gradu.

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.