EU i SAD žele da zamrznut novac Rusije i njenih bogataša upotrebe za obnovu Ukrajine
Evropska unija i SAD bi da 300 milijardi evra ruskih državnih para, zamrznutih sankcijama u zapadnim bankama, kao i zamrznutih dvadesetak milijardi evra ruskih bogataša, upotrebe za obnovu Ukrajine.
Foto: Beta/AP
Ovo je plan za kada se rat završi, ali zasad ove strane ne nalaze pravne, a ni političke osnove.
O tome je bez jasnog ishoda vođena rasprava u Savetu ministara EU, a prvi put je i u nemačkoj vladi predočeno da se o tome ozbiljno razmišlja jer Berlin sebe vidi kao glavnog investitora u obnovu Ukrajine za šta će, procenjuje se, biti potrebno blizu hiljadu milijardi evra.
Kako pišu mediji u EU, u nemačkoj vladi su mišljenja podeljena. Ministarka inostranih poslova Analena Berbok je za to da se zamrznuta ruska sredstva jednostavno zaplene i iskoriste za neki novi "Maršalov plan" za Ukrajinu, dok ministri privrede i finansija misle da postoje krupne međunarodno pravne nedoumice.
Slične rasprave se vode i u SAD i Velikoj Britaniji, jer se ispostavilo da je teško naći pravni okvir za zamrznuta, posebno ruska državna sredstva, jer se taj novac ne može jednostavno zapleniti i prebaciti, uložiti u Ukrajinu.
Takodje je predočeno da bi to moglo jako poljuljati poverenje u zapadne banke i sigurnost investicija, pa bi neke države mogle odustati od "čuvanja para" na Zapadu i okrenuti se, recimo, azijskim pouzdanim finansijskim centrima.
Neki arapski mediji su nedavno ponovo ukazali na činjenicu da je, iako je još 2011. godine libijski vođa Muamer el Gadafi svrgnut s vlasti međunarodnopravno spornom intervencijom SAD i NATO, naredna vlada Libije u Tripoliju koju je Zapad priznao, uspela da povrati samo devet od preko 60 milijardi dolara državnih para ranije uloženih u zapadne banke i akcije, i uloži ih u obnovu te potpuno razrušene zemlje.
Evropski stručnjaci i eksperti u američkom Kongresu su mišljenja da bi se zamrznuta ruska sredstva mogla eventualno iskoristiti za ratne reparacije, ali samo ako bi to presudilo neko svetsko pravno telo, poput Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Ali, navodi se da bi i to bio dug postupak koji bi trajao godinama, i to pod pretpostavkom da Rusija bude vojno poražena u ratu i da joj se ugovorom o kapitulaciji nametne plaćanje ratne odštete.
Ruska država bi bez sumnje osporila bilo kakav pokušaj da se ruske državne pare zaplene. Vlada u Kremlju je stavila do znanja da je već zamrzavanje 300 milijardi evra ruske centralne banke ilegalan čin, a da će se svim sredstvima boriti protiv toga da se taj ruski novac iskoristi za neke druge svrhe.
Port-parol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da se tu "radi o međunarodnoj krađi i kršenju svih pravila", ali članice EU i Amerikanci su, naprotiv, mišljenja da je ruska vojna intervencija najteži čin kršenja međunarodnog prava i da razaranje ukrajinske infrastrukture i pogibija stotina hiljada ukrajinskih vojnika i civila ne mogu ostati bez posledica po Rusiju.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je izjavila da je sigurna da će EU "naći legalne načine i mehanizam" za korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za obnovu Ukrajine.
Ipak, evropski stručnjaci, pa i neke vlade su i dalje sumnjičavi u pogledu jasne međunarodnopravne osnove za takav potez i navode da "privremeno zamrznuta ruska državna sredstva ne mogu da se izdvoje, otcepe od propisa državnog imuniteta", već bi jedino blokirana privatna sredstva mogla da se podvedu pod stavke brige za čovekova prava i ustavne slobode.
Finansijski stručnjaci i eksperti američkog Kongresa za bezbednost su zaključili da bi "zaplena ruskih sredstava bila čin ekproprijacije, što je direktno zabranjeno međunarodnim sporazumima o investicijama".
Predočili su da su "SAD upravo uložile veliku energiju i vreme da odbrane međunarodnopravni režim za investicije... pa bi zaplena imala međunarodne odjeke i globalne posledice za vrednost dolara i svetsku ekonomiju, a mogla bi odvratiti strane ulagače u američku privredu".
U decembru je u Parizu održana međunarodna konferencija o pomoći za obnovu Ukrajine i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je poručio da će za otklanjanje ratne šteta i rekonstrukciji biti potrebno najmanje 800 miliona evra.
Šefovi država ili vlada EU su prošlog meseca takođe razmatrali kako bi se zamrznuta ruska sredstva mogla upotrebiti za obnovu Ukrajine, iako su naglasili da "bilo kakva zaplena tih sredstava mora biti u skladu s međunarodnim pravom".
Poslanici u američkom Kongresu su od administracije predsednika Džoa Bajdena zatrazili da zakonom omogući da se novac ruske centralne banke u određenim slučajevima upotrebi za druge svrhe, ali se vlada u Vašingtonu tome zasad protivi s obrazloženjem da bi "to moglo obeshrabriti druge centralne banke u svetu da polože svoja sredstva u SAD".
Ipak, za SAD konfiskacija novca ruske centralne banke ne bi bila presedan, jer je vlada u Vašingtonu nedavno odlučila da zamrznute tri i po milijarde dolara centralne banke Avganistana prebaci u Banku za međunarodna poravnanja u Švajcarskoj, jer ne želi da taj novac preda vlastima talibana u Kabulu.
Američka agencija "Blumberg" tvrdi da bi to moglo da posluži kao model da se zamrznuta sredstva ruske države upotrebe za obnovu Ukrajine.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Putin naredio nove probe i serijsku prozvodnju raketa Orešnik
22.11.2024.•
3
Predsednik Rusije Vladimir Putin je danas naredio serijsku proizvodnju i nastavak testiranja u borbi nove balističke hipersonične rakete "Orešnik" koja je u četvrtak upotrebljena za napad na Ukrajinu.
Zemljotres kod Mostara
22.11.2024.•
1
Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Slovenija produžila kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom
22.11.2024.•
2
Slovenačka vlada je odlučila da za šest meseci produži privremenu kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom.
Ruski poslanici odobrili povećanje vojne potrošnje u 2025.
22.11.2024.•
1
Ruski poslanici potvrdili su u trećem i poslednjem čitanju predlog zakona o budžetu za 2025-2027. koji predviđa povećanje vojne potrošnje za 30 odsto sledeće godine.
Predsednički izbori u Hrvatskoj raspisani za 29. decembar
21.11.2024.•
3
Hrvatska vlada je na današnjoj sednici zvanično donela odluku o raspisivanju predsedničkih izbora, koji će biti održani u nedelju, 29. decembra.
Južna Afrika proglasila trovanje hranom nacionalnom katastrofom, 22 dece preminulo
21.11.2024.•
5
Južna Afrika proglasila je trovanje hranom nacionalnom katastrofom, nakon što je najmanje 22 dece preminulo, a stotine drugih ljudi obolelo širom zemlje.
UN zabrinute zbog upotrebe nove rakete za napad na Ukrajinu
21.11.2024.•
3
"Upotreba nove balističke rakete srednjeg dometa za napad na Ukrajinu predstavlja zabrinjavajući razvoj događaja", izjavio je danas portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik.
Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua
21.11.2024.•
6
Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.
Uhapšen zbog sumnje da je planirao teroristički napad na Njujoršku berzu
21.11.2024.•
0
Harun Abdul-Malik Jener, 30-godišnji muškarac iz grada Koral Springs na Floridi, uhapšen je i optužen za planiranje napada na Njujoršku berzu.
Prvi put od 1987. godine: Počeo popis stanovništva u Iraku
21.11.2024.•
1
U Iraku je u utorak počeo prvi popis stanovništva posle nekoliko decenija, za koji se očekuje da će značajno uticati na raspodelu resursa i budžeta među etničkim grupama, navodi AP.
Španija će legalizovati po 300.000 ilegalnih migranata godišnje
21.11.2024.•
0
Španija će svake godine u naredne tri godine odobriti boravišne i radne dozvole za po 300.000 migranata koji u toj zemlji žive ilegalno, saopštila je ministarka migracije Elma Salc.
Kladionice primaju opklade da li će doći do nuklearnog udara
21.11.2024.•
6
Nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine, u svetu je porasla zabrinutost da bi jedna od svetskih zemalja mogla da zada takav udarac svom neprijatelju.
Ford najavio ukidanje 4.000 radnih mesta u Evropi
20.11.2024.•
0
Kompanija Ford Motors saopštila je danas da će smanjiti broj zaposlenih u EU i Velikoj Britaniji za 4.000 do kraja 2027. godine.
Papa Franja će kanonizovati italijanskog tinejdžera Karla Akutisa, sveca zaštitnika interneta
20.11.2024.•
2
Papa Franja je saopštio danas da će sledećeg aprila kanonizovati tinejdžera Karla Akutisa, prvog katoličkog sveca iz digitalnog doba i najmlađeg savremenog sveca.
Ukraden zub Patrisa Lumumbe: Razbijen kovčeg sa posmrtnim ostacima premijera Konga
20.11.2024.•
0
Zub nekadašnjeg premijera Konga Patrisa Lumumbe ukraden je iz njegovog mauzoleja u Kinšasi.
Preminuo crnogorski vajar i slikar Vojo Stanić
19.11.2024.•
3
Crnogorski slikar i vajar Vojo Stanić preminuo je danas u 101. godini.
Predsednički izbori u Hrvatskoj 29. decembra
19.11.2024.•
0
Premijer Hrvatske Andrej Plenkovića je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra.
Sin norveške princeze Mete-Marit uhapšen zbog navodnog silovanja
19.11.2024.•
2
Marius Borg Hojbi, 27-godišnji sin norveške princeze Mete-Marit, uhapšen je zbog sumnje da je počinio silovanje, saopštila je danas policija.
Rusija pokrenula proizvodnju mobilnih skloništa za zaštitu od nuklearnih pretnji
19.11.2024.•
8
Rusija je započela masovnu proizvodnju inovativnih mobilnih skloništa, koja će pružiti zaštitu od različitih pretnji, uključujući svetlosno zračenje nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju.
Ubio 77 ljudi i "odležao" 13 godina: Brejvik traži da ranije bude pušten na slobodu
19.11.2024.•
6
Norveški masovni ubica Anders Brejvik pojaviće se danas na sudu kako bi zatražio prevremeno puštanje iz zatvora, nakon što je više od 13 godina proveo iza rešetaka.
Danska će zasaditi milijardu stabala i 10 odsto poljoprivrednog zemljišta pretvoriti u šume
19.11.2024.•
6
Danski poslanici postigli su u ponedeljak dogovor o sadnji milijardu stabala i pretvaranju 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa u naredne dve decenije.
Komentari 10
BDP per capita
Da
Altruizam?
Nema tu altruizma, nema besplatnog ručka.
SAD bi u tom slučaju otvoreno "okupirale" Ukrajinu, instalirale se tik do Rusije, i to bi bila večita pretnja po svetski mir, večita tempirana bomba. Tim više, što ni jednu stranu ne vodi neko zdrave pameti.
Cena je prevelika.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar