EU i SAD žele da zamrznut novac Rusije i njenih bogataša upotrebe za obnovu Ukrajine
Evropska unija i SAD bi da 300 milijardi evra ruskih državnih para, zamrznutih sankcijama u zapadnim bankama, kao i zamrznutih dvadesetak milijardi evra ruskih bogataša, upotrebe za obnovu Ukrajine.
Foto: Beta/AP
Ovo je plan za kada se rat završi, ali zasad ove strane ne nalaze pravne, a ni političke osnove.
O tome je bez jasnog ishoda vođena rasprava u Savetu ministara EU, a prvi put je i u nemačkoj vladi predočeno da se o tome ozbiljno razmišlja jer Berlin sebe vidi kao glavnog investitora u obnovu Ukrajine za šta će, procenjuje se, biti potrebno blizu hiljadu milijardi evra.
Kako pišu mediji u EU, u nemačkoj vladi su mišljenja podeljena. Ministarka inostranih poslova Analena Berbok je za to da se zamrznuta ruska sredstva jednostavno zaplene i iskoriste za neki novi "Maršalov plan" za Ukrajinu, dok ministri privrede i finansija misle da postoje krupne međunarodno pravne nedoumice.
Slične rasprave se vode i u SAD i Velikoj Britaniji, jer se ispostavilo da je teško naći pravni okvir za zamrznuta, posebno ruska državna sredstva, jer se taj novac ne može jednostavno zapleniti i prebaciti, uložiti u Ukrajinu.
Takodje je predočeno da bi to moglo jako poljuljati poverenje u zapadne banke i sigurnost investicija, pa bi neke države mogle odustati od "čuvanja para" na Zapadu i okrenuti se, recimo, azijskim pouzdanim finansijskim centrima.
Neki arapski mediji su nedavno ponovo ukazali na činjenicu da je, iako je još 2011. godine libijski vođa Muamer el Gadafi svrgnut s vlasti međunarodnopravno spornom intervencijom SAD i NATO, naredna vlada Libije u Tripoliju koju je Zapad priznao, uspela da povrati samo devet od preko 60 milijardi dolara državnih para ranije uloženih u zapadne banke i akcije, i uloži ih u obnovu te potpuno razrušene zemlje.
Evropski stručnjaci i eksperti u američkom Kongresu su mišljenja da bi se zamrznuta ruska sredstva mogla eventualno iskoristiti za ratne reparacije, ali samo ako bi to presudilo neko svetsko pravno telo, poput Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Ali, navodi se da bi i to bio dug postupak koji bi trajao godinama, i to pod pretpostavkom da Rusija bude vojno poražena u ratu i da joj se ugovorom o kapitulaciji nametne plaćanje ratne odštete.
Ruska država bi bez sumnje osporila bilo kakav pokušaj da se ruske državne pare zaplene. Vlada u Kremlju je stavila do znanja da je već zamrzavanje 300 milijardi evra ruske centralne banke ilegalan čin, a da će se svim sredstvima boriti protiv toga da se taj ruski novac iskoristi za neke druge svrhe.
Port-parol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da se tu "radi o međunarodnoj krađi i kršenju svih pravila", ali članice EU i Amerikanci su, naprotiv, mišljenja da je ruska vojna intervencija najteži čin kršenja međunarodnog prava i da razaranje ukrajinske infrastrukture i pogibija stotina hiljada ukrajinskih vojnika i civila ne mogu ostati bez posledica po Rusiju.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je izjavila da je sigurna da će EU "naći legalne načine i mehanizam" za korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za obnovu Ukrajine.
Ipak, evropski stručnjaci, pa i neke vlade su i dalje sumnjičavi u pogledu jasne međunarodnopravne osnove za takav potez i navode da "privremeno zamrznuta ruska državna sredstva ne mogu da se izdvoje, otcepe od propisa državnog imuniteta", već bi jedino blokirana privatna sredstva mogla da se podvedu pod stavke brige za čovekova prava i ustavne slobode.
Finansijski stručnjaci i eksperti američkog Kongresa za bezbednost su zaključili da bi "zaplena ruskih sredstava bila čin ekproprijacije, što je direktno zabranjeno međunarodnim sporazumima o investicijama".
Predočili su da su "SAD upravo uložile veliku energiju i vreme da odbrane međunarodnopravni režim za investicije... pa bi zaplena imala međunarodne odjeke i globalne posledice za vrednost dolara i svetsku ekonomiju, a mogla bi odvratiti strane ulagače u američku privredu".
U decembru je u Parizu održana međunarodna konferencija o pomoći za obnovu Ukrajine i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je poručio da će za otklanjanje ratne šteta i rekonstrukciji biti potrebno najmanje 800 miliona evra.
Šefovi država ili vlada EU su prošlog meseca takođe razmatrali kako bi se zamrznuta ruska sredstva mogla upotrebiti za obnovu Ukrajine, iako su naglasili da "bilo kakva zaplena tih sredstava mora biti u skladu s međunarodnim pravom".
Poslanici u američkom Kongresu su od administracije predsednika Džoa Bajdena zatrazili da zakonom omogući da se novac ruske centralne banke u određenim slučajevima upotrebi za druge svrhe, ali se vlada u Vašingtonu tome zasad protivi s obrazloženjem da bi "to moglo obeshrabriti druge centralne banke u svetu da polože svoja sredstva u SAD".
Ipak, za SAD konfiskacija novca ruske centralne banke ne bi bila presedan, jer je vlada u Vašingtonu nedavno odlučila da zamrznute tri i po milijarde dolara centralne banke Avganistana prebaci u Banku za međunarodna poravnanja u Švajcarskoj, jer ne želi da taj novac preda vlastima talibana u Kabulu.
Američka agencija "Blumberg" tvrdi da bi to moglo da posluži kao model da se zamrznuta sredstva ruske države upotrebe za obnovu Ukrajine.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica osuđena na šest meseci zatvora
04.11.2024.•
2
Bivša predsednica Vrhovnog suda Crne Gore Vesna Medenica osuđena je na šest meseci zatvora zbog optužbi za zloupotrebu službenog položaja.
Zbog obilnih padavina u Kataloniji obustavljeni nastava i železnički saobraćaj
04.11.2024.•
0
Nastava u školama u Taragoni i železnički saobraćaj u Barseloni obustavljeni su zbog obilne kiše koja je pala u oblasti Katalonije a nekoliko auto-puteva je poplavljeno i zatvoreno za saobraćaj.
Stotine policajaca i vojnika devet dana u potrazi za osumnjičenim za dvostruko ubistvo u Crnoj Gori
04.11.2024.•
3
Na stotine policajaca i vojnika pretražuju teren u Crnoj Gori i Srbiji, ali ni juče nisu uspeli da uđu u trag Aliji Balijagiću (65), osumnjičenom da je ubio Jovana (60) i Milenku Madžgalj (69):
Preminuo čuveni producent i kompozitor Kvinsi Džouns
04.11.2024.•
0
Muzički producent i kompozitor Kvinsi Džouns preminuo je u 92. godini, saopštio je njegov publicista Arnold Robinson.
VIDEO: Vulkan u Indoneziji izbacio užareno kamenje četiri kilometra od kratera, devetoro mrtvih
04.11.2024.•
0
Najmanje devet osoba poginulo je nakon što se dogodila erupcija planine Levotobi Laki-laki u istočnoj Indoneziji, javlja Rojters.
Sandu proglasila pobedu na predsedničkim izborima u Moldaviji
04.11.2024.•
7
Moldavija je u nedelju potvrdila svoju evropsku orijentaciju ponovnim izborom Maje Sandu, u drugom krugu predsedničkih izbora posle napetosti i u pozadini sumnji o ruskom mešanju.
FOTO Vazduh rekordno zagađen u pakistanskom gradu: Sve osnovne škole zatvorene na nedelju dana
04.11.2024.•
0
Rekordno visok nivo zagađenosti vazduha u pakistanskom gradu Lahore primorao je vlasti da nalože zatvaranje svih osnovnih škola na nedelju dana.
Amerikanci sutra biraju: Tramp ili Haris
04.11.2024.•
3
Amerikanci 5. novembra izlaze na birališta kako bi izabrali sledećeg američkog predsednika, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.
UNICEF: Čitavom stanovništvu severne Gaze preti smrt
03.11.2024.•
2
Šefica Dečjeg fonda UN Ketrin Rasel upozorila je da palestinskom stanovništvu na severu Gaze preti neposredna opasnost da umru od bolesti, gladi i nastavka izraelskog bombardovanja.
Tramp: Nije trebalo da napustim Belu kuću 2020. godine
03.11.2024.•
3
Bivši predsednik SAD i kandidat republikanaca na predstojećim izborima Donald Tramp izjavio je da misli da nije trebalo da napusti Belu kuću nakon što je izgubio na izborima 2020, koje nije priznao.
Stanovnici Valensije pozvani da uđu u svoje kuće zbog opasnosti od novih jakih kiša
03.11.2024.•
0
Stanovnici oblasti Valensije koja je teško pogođena dramatičnim poplavama početkom prošle nedelje pozvani su hitno danas da uđu u svoje kuće zbog opasnosti od novih jakih padavina.
Jaka oluja i tornada pogodili Oklahomu, šestoro povređenih
03.11.2024.•
0
Jaka oluja i tornada pogodili su Oklahomu, prevrćući automobile i skidajući krovove sa zgrada, a najmanje šest osoba je povređeno, saopštile su lokalne vlasti.
Lančani sudar u SAD, nekoliko vozila se zapalilo, poginule četiri osobe
03.11.2024.•
0
Četiri osobe su poginule, a 17 je povređeno u lančanom udesu u saveznoj američkoj državi Mičigen, saopštila je policija.
Poplave u Španiji katastrofalne i zato što se dozvolila gradnja u priobalju
03.11.2024.•
7
Španski mediji kao i mediji u celoj EU s velikom pažnjom prate otklanjanje tragičnih posledica poplava na području Valensije i preovladava zaključak da su vlasti kasno upozorile stanovništvo.
VIDEO: Besni Španci gađali blatom i vređali kralja Filipa dok je obilazio grad uništen poplavama
03.11.2024.•
4
Gnevna masa preživelih iz smrtonosnih poplava u Španiji bacala je blato i uzvikivala uvrede na račun španskog kralja Filipa VI i vladinih zvaničnika, koji su danas prvi put posetili Valensiju.
Grom ubio 14 ljudi u Ugandi
03.11.2024.•
0
Četrnaest ljudi je poginulo a 34 je povređeno kada je grom udario u izbeglički kamp na severu Ugande, saopštila je lokalna policija.
Danas u Crnoj Gori Dan žalosti zbog nesreće u Novom Sadu: Zastave na pola koplja
03.11.2024.•
1
U Crnoj Gori danas se obeležava Dan žalosti povodom nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu, u kojoj je stradalo 14 osoba, a tri su teško povređene.
U Crnoj Gori i dalje potraga za dvostrukim ubicom: Obio kuću i prenoćio u Grančarevu
03.11.2024.•
0
Osumnjičeni za dvostruko ubistvo Alija Balijagić (65) obio je kuću u bjelopoljskom naselju Grančarevo i prespavao u njoj, rekao je "Vijestima" sagovornik iz Uprave policije.
EU savetuje građanima: Spremite zalihe osnovnih potrepština u slučaju rata s Rusijom
03.11.2024.•
16
Stanovnicima Evropske unije preporučeno je da prikupe hitne zalihe za slučaj izbijanja rata ili neke druge velike vanredne situacije, savetuje novi izveštaj koji je objavila EU.
Komentari 10
BDP per capita
Da
Altruizam?
Nema tu altruizma, nema besplatnog ručka.
SAD bi u tom slučaju otvoreno "okupirale" Ukrajinu, instalirale se tik do Rusije, i to bi bila večita pretnja po svetski mir, večita tempirana bomba. Tim više, što ni jednu stranu ne vodi neko zdrave pameti.
Cena je prevelika.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar