EU i SAD žele da zamrznut novac Rusije i njenih bogataša upotrebe za obnovu Ukrajine
Evropska unija i SAD bi da 300 milijardi evra ruskih državnih para, zamrznutih sankcijama u zapadnim bankama, kao i zamrznutih dvadesetak milijardi evra ruskih bogataša, upotrebe za obnovu Ukrajine.
Foto: Beta/AP
Ovo je plan za kada se rat završi, ali zasad ove strane ne nalaze pravne, a ni političke osnove.
O tome je bez jasnog ishoda vođena rasprava u Savetu ministara EU, a prvi put je i u nemačkoj vladi predočeno da se o tome ozbiljno razmišlja jer Berlin sebe vidi kao glavnog investitora u obnovu Ukrajine za šta će, procenjuje se, biti potrebno blizu hiljadu milijardi evra.
Kako pišu mediji u EU, u nemačkoj vladi su mišljenja podeljena. Ministarka inostranih poslova Analena Berbok je za to da se zamrznuta ruska sredstva jednostavno zaplene i iskoriste za neki novi "Maršalov plan" za Ukrajinu, dok ministri privrede i finansija misle da postoje krupne međunarodno pravne nedoumice.
Slične rasprave se vode i u SAD i Velikoj Britaniji, jer se ispostavilo da je teško naći pravni okvir za zamrznuta, posebno ruska državna sredstva, jer se taj novac ne može jednostavno zapleniti i prebaciti, uložiti u Ukrajinu.
Takodje je predočeno da bi to moglo jako poljuljati poverenje u zapadne banke i sigurnost investicija, pa bi neke države mogle odustati od "čuvanja para" na Zapadu i okrenuti se, recimo, azijskim pouzdanim finansijskim centrima.
Neki arapski mediji su nedavno ponovo ukazali na činjenicu da je, iako je još 2011. godine libijski vođa Muamer el Gadafi svrgnut s vlasti međunarodnopravno spornom intervencijom SAD i NATO, naredna vlada Libije u Tripoliju koju je Zapad priznao, uspela da povrati samo devet od preko 60 milijardi dolara državnih para ranije uloženih u zapadne banke i akcije, i uloži ih u obnovu te potpuno razrušene zemlje.
Evropski stručnjaci i eksperti u američkom Kongresu su mišljenja da bi se zamrznuta ruska sredstva mogla eventualno iskoristiti za ratne reparacije, ali samo ako bi to presudilo neko svetsko pravno telo, poput Međunarodnog suda pravde u Hagu.
Ali, navodi se da bi i to bio dug postupak koji bi trajao godinama, i to pod pretpostavkom da Rusija bude vojno poražena u ratu i da joj se ugovorom o kapitulaciji nametne plaćanje ratne odštete.
Ruska država bi bez sumnje osporila bilo kakav pokušaj da se ruske državne pare zaplene. Vlada u Kremlju je stavila do znanja da je već zamrzavanje 300 milijardi evra ruske centralne banke ilegalan čin, a da će se svim sredstvima boriti protiv toga da se taj ruski novac iskoristi za neke druge svrhe.
Port-parol Kremlja, Dmitrij Peskov, izjavio je da se tu "radi o međunarodnoj krađi i kršenju svih pravila", ali članice EU i Amerikanci su, naprotiv, mišljenja da je ruska vojna intervencija najteži čin kršenja međunarodnog prava i da razaranje ukrajinske infrastrukture i pogibija stotina hiljada ukrajinskih vojnika i civila ne mogu ostati bez posledica po Rusiju.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen je izjavila da je sigurna da će EU "naći legalne načine i mehanizam" za korišćenje zamrznutih ruskih sredstava za obnovu Ukrajine.
Ipak, evropski stručnjaci, pa i neke vlade su i dalje sumnjičavi u pogledu jasne međunarodnopravne osnove za takav potez i navode da "privremeno zamrznuta ruska državna sredstva ne mogu da se izdvoje, otcepe od propisa državnog imuniteta", već bi jedino blokirana privatna sredstva mogla da se podvedu pod stavke brige za čovekova prava i ustavne slobode.
Finansijski stručnjaci i eksperti američkog Kongresa za bezbednost su zaključili da bi "zaplena ruskih sredstava bila čin ekproprijacije, što je direktno zabranjeno međunarodnim sporazumima o investicijama".
Predočili su da su "SAD upravo uložile veliku energiju i vreme da odbrane međunarodnopravni režim za investicije... pa bi zaplena imala međunarodne odjeke i globalne posledice za vrednost dolara i svetsku ekonomiju, a mogla bi odvratiti strane ulagače u američku privredu".
U decembru je u Parizu održana međunarodna konferencija o pomoći za obnovu Ukrajine i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je poručio da će za otklanjanje ratne šteta i rekonstrukciji biti potrebno najmanje 800 miliona evra.
Šefovi država ili vlada EU su prošlog meseca takođe razmatrali kako bi se zamrznuta ruska sredstva mogla upotrebiti za obnovu Ukrajine, iako su naglasili da "bilo kakva zaplena tih sredstava mora biti u skladu s međunarodnim pravom".
Poslanici u američkom Kongresu su od administracije predsednika Džoa Bajdena zatrazili da zakonom omogući da se novac ruske centralne banke u određenim slučajevima upotrebi za druge svrhe, ali se vlada u Vašingtonu tome zasad protivi s obrazloženjem da bi "to moglo obeshrabriti druge centralne banke u svetu da polože svoja sredstva u SAD".
Ipak, za SAD konfiskacija novca ruske centralne banke ne bi bila presedan, jer je vlada u Vašingtonu nedavno odlučila da zamrznute tri i po milijarde dolara centralne banke Avganistana prebaci u Banku za međunarodna poravnanja u Švajcarskoj, jer ne želi da taj novac preda vlastima talibana u Kabulu.
Američka agencija "Blumberg" tvrdi da bi to moglo da posluži kao model da se zamrznuta sredstva ruske države upotrebe za obnovu Ukrajine.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Iz EU proterano gotovo 30.000 stranaca za svega tri meseca
31.03.2025.•
4
U četvrtom kvartalu 2024. godine, 124.935 osoba bez državljanstva neke zemlje Evropske unije je dobilo naređenje da napusti Uniju, a u skladu sa tim nalogom u treće zemlje je deportovano 28.630 ljudi.
Vanredna situacija u Banjaluci zbog klizišta
31.03.2025.•
2
Na teritoriji Banjaluke proglašena je vanredna situacija zbog odrona i klizišta do čije je pojave došlo nakon obilnih padavina u proteklih nekoliko dana.
Marin Le Pen proglašena krivom za proneveru i nepodobnom za obavljanje javne funkcije
31.03.2025.•
19
Liderka francuske ekstremne desnice Marin Le Pen proglašena je krivom i nepodobnom za obavljanje javne funkcije, a presuda odmah stupa na snagu, saopštio je danas sud u Parizu.
Najmanje 1.700 ljudi stradalo u zemljotresu u Mjanmaru, u toku potraga za preživelima
31.03.2025.•
0
Tri dana nakon snažnog zemljotresa koji je pogodio Mjanmar zvaničnici procenjuju da je poginulo najmanje 1.700 ljudi.
Slovenija će zabraniti supermarketima da bacaju hranu
31.03.2025.•
16
Slovenija će postati druga evropska zemlja koja će zabraniti bacanje hrane trgovačkim lancima.
Novi premijer: SAD se neće domoći Grenlanda
31.03.2025.•
0
SAD se neće domoći Grenlanda koji će sam odlučivati o sopstvenoj budućnosti, uzvratio je Donaldu Trampu novi premijer te autonomne danske teritorije Jens-Frederik Nilsen.
Tramp preti bombardovanjem Irana ako propadnu pregovori o nuklearnom sporazumu
30.03.2025.•
9
Američki predsednik Donald Tramp upozorio je da će doći do "bombardovanja" Irana ako ne uspeju pregovori o iranskom nuklearnom sporazumu.
Proteste opozicije u Istanbulu premeštaju na periferiju: Da (demokratija) ne smeta turistima
30.03.2025.•
1
Lider opozicione turske Republikanske narodne partije Ozgur Ozel izjavio je da ta stranka namerava da nastavi proteste zbog hapšenja gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua u drugim okruzima Turske.
Obustavljen saobraćaj na putevima u Republici Srpskoj: Klizišta i odroni u Banjaluci
30.03.2025.•
1
Banjalučki Odsek za poslove civilne zaštite saopštio je su građani u velikom broju prijavljivali probleme u vezi sa klizištima i odronima, pa je formirano devet timova koji obilaze teren.
Iransko "ne" Trampovom pozivu na direktne pregovore
30.03.2025.•
1
Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da je Teheran odbio direktne pregovore sa SAD, kao odgovor na pismo predsednika Donalda Trampa u vezi sa iranskim nuklearnim programom.
VIDEO Zemljotres magnitude 7,1 kod obale ostrva Tonga, prošla opasnost od cunamija
30.03.2025.•
0
Zemljotres magnitudee 7,1 pogodio je obalu ostrva Tonga u Tihom okeanu, gde je ukinuto upozorenje na cunami, izdato odmah posle potresa, saopštio je američki Zavod za geologiju.
Ruske vlasti saopštile da su zauzele selo u centralnom delu Ukrajine
30.03.2025.•
2
Ruske vlasti saopštile su da su zauzele selo sedam kilometara od administrativne granice Dnjepropetrovske oblasti u centralnom delu Ukrajine, regiona u koji ruske snage nikada nisu ušle.
Uprkos nalogu za hapšenje: Netanjahu ide u posetu Orbanu
30.03.2025.•
4
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu treba da otputuje u Mađarsku 2. aprila, saopštio je njegov kabinet, uprkos nalogu za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda (MKS).
Više od 1.640 poginulih u zemljotresu u Mjanmaru, u Bangkoku se broj stradalih povećao na 18
30.03.2025.•
2
Broj poginulih u zemljotresu u Mjanmaru povećao se na 1.644, saopštila je vojna hunta te zemlje.
Danska uzvraća "udarac" nakon posete Džej Di Vensa: Premijerka ide u posetu Grenlandu
30.03.2025.•
1
Danska premijerka Mete Frederiksen boraviće u poseti Grenlandu od srede do petka u cilju jačanja jedinstva sa tom autonomnom pokrajinom na Arktiku koju Donald Tramp želi da pripoji.
Zabrinutost u Austriji: Sve manje dece priča nemački
30.03.2025.•
6
Najnovija studija pokazala je da deca u Austriji sve više zanemaruju i zaboravljaju nemački jezik, prenose austrijski mediji.
Tramp doneo uredbu protiv "antiameričkih sadržaja"
30.03.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu koja je uperena na Smitsonijan institut, koji upravlja sa više od 20 muzeja i istraživačkih centara u Vašingtonu i Njujorku.
Taravari: Ponovo pogoršano stanje dva pacijenta, od četiri koja su kritično povređeni u požaru
29.03.2025.•
1
Ministar zdravlja Severne Makedonije Arben Taravari izjavio je da se zdravstveno stanje ponovo pogoršalo kod dva, od četiri pacijenta koji su kritično povređeni u požaru u diskoteci u Kočanima.
Druga gimnazija Sarajevo najoštrije osudila napad na srednjoškolce iz Novog Sada
29.03.2025.•
5
Druga gimnazija Sarajevo, koja je domaćin razmene učenika sa gimnazijom "Tvrđava" iz Novog Sada, najoštrije je osudila napad na novosadske srednjoškolce.
Cvijanović osudila napad na srednjoškolce iz Novog Sada u Sarajevu
29.03.2025.•
1
Predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović najoštrije je osudila napad na srednjoškolce iz Novog Sada u Sarajevu i pozvala nadležne instiucije da adekvatno kazne nasilnike.
VIDEO Posveta studentima iz Karnegi hola u Njujorku: "Zlato je stiglo iz Svemira"
29.03.2025.•
6
Osnivač Kronos kvarteta, Dejvid Herington posvetio je jednu numeru studentima u Srbiji na koncertu tog sastava u Karnegi holu u Njujorku, koji je održan u petak, 28. marta.
Komentari 10
BDP per capita
Da
Altruizam?
Nema tu altruizma, nema besplatnog ručka.
SAD bi u tom slučaju otvoreno "okupirale" Ukrajinu, instalirale se tik do Rusije, i to bi bila večita pretnja po svetski mir, večita tempirana bomba. Tim više, što ni jednu stranu ne vodi neko zdrave pameti.
Cena je prevelika.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar