Dug put do uništenja Severnog toka
Afera "Votergejt" zbog koje je američki predsednik Nikson 1973. godine, na početku drugog mandata, bio prinuđen da se povuče sa funkcije danas je udžbenički primer dometa istraživačkog novinarstva.
Foto: Pixabay
Lako je moguće da narednim generacijama još bolji uzor bude tekst "Detalji uništenja Severnog toka" Simura Herša nedavno postavljen na ličnom sajtu. Poznati novinar, svojevremeno dobitnik Pulicerove nagrade za istraživačke priloge o zločinima američke vojske nad civilima u Vijetnamu, ovog puta se usredsredio na najaktuelnije pitanje - sukob u Ukrajini.
U svom tekstu Herš iznosi navode o umešanosti Sjedinjenih Američkih Država u uništenje ključnog cevovodima kojim je do Evrope dolazio ruski gas. Informacije su Heršu dostavljene mejl vezom osmišljenom za jednokratnu upotrebu.
Ono što ističu kritičari Heršovog teksta jeste to da se poznati novinar koristio samo jednim neimenovanim izvorom. Nasuprot tome, američka i norveška vlast odbacili su navode iz Heršovog teksta, dok su ruski mediji i političari "prigrili" njegovu priču kao dokaz o umešanosti Ameriku u sukob u Ukrajini.
Akt rata
U svom tekstu Herš piše o tome koja je vojna jedinica navodno izvela sabotažu, ko je u američkoj vlasti osmišljavao plan, a poimence navodi i funkcionere SAD koji su učestvovali u ovome. Veliku ulogu, navodno, imali su i pripadnici pojedinih službi norveške armije. Prema Heršu, CIA je navodno strahovala da bi uništenje gasovoda moglo da se smatra aktom rata.
I bivšim američkim administracijama smetao je gasovom koji u Evropu izvozi oko 180 milijardi kubika godišnje. Procenjivali se da ovim aranžmanov Evropa, prvenstveno Nemačka, ulazi u preveliku zavisnost od ruskih energenata.
Radnih mesta 47,5 miliona
Sa druge strane i Amerima je bilo jasno da je energetska saradnja dva evropska giganta temelj na osnovu kog Nemačka sebe i druge na kontinentu izvlači od razaranja i bede Drugog svetskog rata. Bila je to kruna Brantove "istočne politike", čiji je glavni realizator bio Egon Bar, ministar za spoljnje poslove. Oko 47,5 miliona radnih mesta u Nemačkoj i još oko tri miliona u nemačkim firmama širom kontinenta, te činjenica da je Berlin među prva dva uvoznika praktično svim evropskim državama, najimpresivniji su rezultati dugogodišnje orijentacije Berlina i cele Evrope na ruski gas i naftu.
Herš navodi da je Amerima upravo uspešnost ove saradnje smetala, cenili su da preterana vezanost, pre svega Nemačke, za ruski gas ometa širenje NATO pakta na istok kontinenta. Godinama unazad Bela kuća govori o mogućem ratu u Ukrajini, a loši odnosi Kijeva sa samootcepljenim regionima na istoku zemlje ubrzano se razvijaju u militatnu atmosferu. U Vašingtonu procenjuju da bi zavisnost od ruskog gasa bila prepreka da Nemačka u slučaju sukoba izvozi novac i oružje u Ukrajinu. Iz ovakve logike iskristalisala se i ideja da se rusko-nemačka gasna saradnja, pogotovo direktna, prekine.
Nevidljive SAD
Herš navodi januar 2021. godine i raspravu u Senatu oko Bajdenovih spoljnopolitičkih imenovanja. Tedi Kruz, vođa republikanaca, u slučaju da demokrate prihvate korektivne predloge druge stranke, pristaje da se donese zakon nakon kog bi, kako doslovno kaže, "sa Severnim tokom bio kraj". Ipak, tada nije došlo do sporazuma dve strane.
No, već početkom jeseni iste godine, Bajden osniva komisiju za osmišljavanje strategije prema rusko-nemačkom gasovodu na čijem je čelu Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu bezbednost. Formalno je trebalo da razmotri više opcija, dok je sve vreme u stvari o samo jednoj razgovarano. Odbijen je predlog mornaričkih krugova da se za razaranje upotrebi nova američka podmornica. Razlog je jednostavan, takav napad bi se relativno lako otkrio, a upravo najvažnije je da se incident sa gasovodom dogodi tako da ga je nemoguće dovesti u vezu sa SAD.
Pročitaj još
Nezapažena izjava
Prvi put Bajden gotovo najavljuje incident 7. februara na pres-konferenciji posle susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom. "Ukoliko Rusija krene na Ukrajinu, od gasovoda neće biti ništa, dokrajčićemo ga", izravan je američki predsednik. Pre toga je zamenica državnog sekretara Viktorija Nuland rekla da će gasovod biti uništen "na ovaj ili onaj način" ako Rusija napadne Ukrajinu.
Navodno se Bajdenova grupa odlučila za diverziju na predlog nekadašnjeg ambasadora u Rusiji Vilija Bernsa. Za ovu akciju su izabrani momci iz Centra za ronjenje i spasavanje podmornica, koji nisu pod Komandom za specijalne jedinice, što omogućava da budu angažovani bez znanja čelnika Kongresa. Pitomci ovog Centra učestvovali su u akciji 1971. godine kada su ronioci u Pacifiku pronašli kabel ruske mornarice i na njega instalirali prislušne uređaje.
Norveška pomoć
SAD još od Drugog svetskog rata doživljavaju Norvešku kao važnog strateškog partnera, a neki od razloga su duga granica sa Rusijom kao i izlazak na Arktik. Sa ovom državom održavaju bliske odnose, a poslednjih godina krenuli su u intenziviranje saradnje, te renoviraju i uvećavaju mornaričku bazu, dok na samom severu postavljaju najmoderniji radar za nadziranje. Tu je još i saradnja kada je u pitanju, naravno, naoružanje.
Norvežani su, navodno, ponudili odgovore na pitanja u vezi sa lokacijom najpogodnijom za uništenje, kao i kada da se sprovede čitava akcija. Odabrano je mesto u blizini danskog ostrva Bornholm na dubini od osamdesetak metara, što zbog odsustva većih plimnih talasa, ali i zbog međusobne udaljenosti cevi dva gasovoda od samo 1,5 kilometara.
Dva dana malo
Norveški mornari su takođe i preporučili da se tradicionalna vežba BALTIKS 22 sredinom juna iskoristi kao maska za izvođenje akcije. Prethodno je Šesta flota program proširila vežbom za saradnju sa drugim institucijama u pronalasku i vađenju mina. Momci iz Paname sitija su "postali" takmičari. Tokom "nadmetanja" uspešno su postavili eksploziv u vidu cveta, na svakoj od četiri cevi. Postavljen je i tajmer naštelovan na 48 sati.
Međutim, u Bajdenovom timu navodno zaključuju da su dva dana od završetka prekratak rok, odnosno da bi stručna javnost brzo povezala incident sa tek završenim vojnim vežbama. Zahtevaju da se eksplozija aktivira daljinski, znatno kasnije. Tada se iznalazi rešenje sa bovom u kojoj je poseban sonarni uređaj.
Tako je tri meseci nakon vežbi šeste flote 26. septembra norveški avion P-8 uzleteo i izbacio bovu sa zvučnim uređajem. Nekoliko sati kasnije odjeknule su eksplozije. Tri cevi su žestoko izbušene, četvrta nije pretrpela veća oštećenja.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Ruski raketni napad na ukrajinski grad Sumi: Najmanje 32 poginulih, više od 100 povređeno
13.04.2025.•
0
U današnjem ruskom raketnom napadu na severoistočni ukrajinski grad Sumi poginule su najmanje 32 osobe a gotovo 100 je povređeno, saopštili su ukrajinski zvaničnici.
Tužilaštvo BiH traži Dodika zbog vile u Beogradu: Šta je sporno kod tog objekta?
13.04.2025.•
11
Milorad Dodik i njegova vila u Beogradu ponovo su u fokusu javnosti, 18 godina nakon što je predsednik entiteta Republike Srpske kupio nekretninu u glavnom gradu Srbije.
U Avganistanu hapse muškarce zbog frizure i nedolaska u džamiju
13.04.2025.•
1
Moralna policija Avganistana privodi muškarce zbog "pogrešne frizure" i propuštanja molitve u džamijama tokom Ramazana, piše u izveštaju UN.
Preokret u carinskom "ratu" SAD i Kine: Izuzeti pametni telefoni i tablet računari
12.04.2025.•
0
SAD, koje su usred trgovinskog rata sa Kinom, odlučile su da izuzmu pametne telefone i računare od nedavnih carinskih mera koje je Kini uveo predsednik Donald Tramp, saopštila je carinska služba.
Zbog požara u Kočanima privedeni jedan sadašnji i tri bivša ministra, među osumnjičenima i ambasador
12.04.2025.•
0
Ministar bez resora u Vladi Severne Makedonije i tri bivša ministra ekonomije su među 20-tak osumnjičenih koje je policija privela u okviru istrage požara 16. marta u diskoteci "Puls" u Kočanima.
Primirja kao da nikada nije ni bilo: Izrael proširuje ofanzivu na najveći deo Pojasa Gaze
12.04.2025.•
0
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac saopštio je da će vojska proširiti ofanzivu na najveći deo Pojasa Gaze.
Kremlj: Izaslanik SAD razgovarao s Putinom
12.04.2025.•
0
Specijalni izaslanik SAD Stiv Vitkov sastao se sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, dok je američki predsednik Donald Tramp pozvao ruskog lidera da "se pokrene" oko primirja u Ukrajini.
Izaslanik SAD zamišlja podelu Ukrajine po modelu Berlina
12.04.2025.•
2
Postkonfliktna Ukrajina mogla bi da liči na Berlin posle drugog svetskog rata sa prisustvom evropskih i ruskih snaga podeljenim rekom Dnjepar, izjavio je izaslanik SAD za Ukrajinu Kit Kelog za Tajms.
Trampova administracija razvila plan za aneksiju Grenlanda
12.04.2025.•
3
Dugogodišnji cilj predsednika SAD Donalda Trampa da Amerika dobije Grenland prešao je iz retorike u zvaničnu američku politiku.
VIDEO: Eksplozija u blizini kancelarija grčke železničke kompanije u Atini, sumnja se na bombu
11.04.2025.•
0
Sumnja se da je bomba eksplodirala ispred kancelarije kompanije Hellenic Train, glavne železničke kompanije u Grčkoj.
Mile Kekin: I dalje ne znam šta sam skrivio, vidimo se u subotu na koncertu u Beogradu
11.04.2025.•
1
Hrvatski muzičar Mile Kekin, koji je danas bio uhapšen, pa pušten, objavio je na društvenim mrežama da će se u subotu, 12. aprila pojaviti na beogradskom koncertu.
EU ispituje mrežu Iks zbog upotrebe ličnih podataka za obuku svoje veštačke inteligencije
11.04.2025.•
0
Irska uprava za zaštitu podataka koja deluje u ime Evropske unije, otvorila je istragu o upotrebi ličnih podataka na Iks-u radi obuke njene veštačke inteligencije, posebno četbota Grok.
Urušio se metro u izgradnji u Južnoj Koreji, dva radnika zarobljena
11.04.2025.•
2
Tunel metroa koji je u izgradnji u blizini Seula se srušio.
Gradonačelnik Zagreba o hapšenju Kekina: Nije slučajno da se to baš danas dogodilo
11.04.2025.•
2
Gradonačelnik Zagreba Tomislav Tomašević održao je vanrednu konferenciju za medije na temu hapšenja muzičara Mileta Kekina.
Direktor Simensa sa porodicom nastradao u padu helikoptera u Njujorku
11.04.2025.•
1
Direktor Simensa Agustin Eskobar, njegova supruga, troje njihove dece, kao i pilot, nastradali su u padu helikoptera prilikom obilaska Menhetna.
Uhapšen Mile Kekin
11.04.2025.•
14
Uhapšen je Mile Kekin, bivši frontmen Hladnog piva, objavili su hrvatski mediji.
U Avganistanu javno pogubljena dvojica osuđenika
11.04.2025.•
0
Talibanske vlasti javno su pogubile dvojicu muškaraca osuđenih za ubistvo na severozapadu Avganistana, saopštio je Vrhovni sud.
Hrvatski ministar: Očekujemo reakciju Brisela na proterivanje hrvatskih državljana iz Srbije
10.04.2025.•
4
Ministar spoljnih poslova Hrvatske Gordan Grlić Radman je izjavio da očekuje reakciju Brisela na proterivanje hrvatskih državljana iz Srbije.
Broj poginulih u padu krova kluba u Dominikanskoj Republici porastao na 218
10.04.2025.•
1
Broj poginulih u padu krova noćnog kluba Džet Set u Santo Domingu u noći između ponedeljka i utorka porastao je na 218, saopštile su danas spasilačke službe.
Sud naredio Beloj kući da ponovo dozvoli agenciji AP pristup svim događajima
09.04.2025.•
0
Okružni sudija naredio je Beloj kući da vrati dozvolu za pun pristup agenciji Asošijeted pres (AP) svim događajima koje organizuje kabinet predsednika SAD Donalda Trampa.
Komentari 4
BjelogrdićBezMorala
Samo napred, najbolji ste, ako ne i jedini!
///
Anonimus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar