Đukanović je to saopštio na konferenciji za medije, dodajući da se "sve vreme istrajno držao Ustava".
Poručio je da je Crnoj Gori "preko potrebna normalizacija društvenih okolnosti kako bi povratila društveni prestiž koji je mukotrpno sticala od obnove nezavisnosti".
On je juče potpisao ukaz o skraćenju mandata Skupštini i pozvao se na stav koji ga obavezuje da dan nakon takvog poteza raspiše izbore.
Podeljene su, međutim, političke i pravne reakcije u odnosu na Đukanovićevu odluku. Partije i pravnici koji osporavaju njegov potez pozivaju se na činjenicu da ustav predviđa raspuštanje Skupštine ukoliko mandatar ne sastavi Vladu u roku od 90 dana od dana kada mu je predsednik države po prvi put poverio mandat.
Đukanović, međutim, nije predložio mandatara, već je to učinila Skupština na osnovu spornih izmena Zakona o predsedniku, koje je potpisao, ali je odbio da ih primeni smatrajući ga neustavnim.
Skupština je mandate ponudila poslaniku Miodragu Lekiću koji je 12. marta obavestio javnost da su propali pregovori o formiraju Vlade, jer je aktuelna u avgustu prošle godine izgubila poverenje parlamenta.
Đukanović je odluku doneo tri dana pre predsedničkih izbora, a nakon što je 16. marta u ponoć, po izmenjenom Zakonu o predsedniku, istekao rok za formiranje nove vlade. Za Demokratski front (DF) odluka Đukanovića je "očekivana", dok preostali deo parlamentarne većine, Demokrate, URA i Demos, smatraju da predsednik države krši Ustav i zakon i da je reč o "pravnom manevru".
Đukanovićeva Demokratska partija sovijalista (DPS) i ostale opozicone stranke, Socijaldemokratska partija (SDP), Socijaldemokrate i Liberalna partija (LP) su pozdravile odluku o skraćenju mandata Skupštini.
Pravnici različito ocenjuju Đukanovićevu odluku. Nekadašnji predsednik Ustavnog suda Crne Gore Dragoljub Drašković kazao je Pobjedi da u "aktuelnoj pravno-političkoj situaciji ne postoji mogućnost pravno valjanog i na Ustavu utemeljenog raspuštanja Skupštine od strane predsednika Crne Gore".
"Da bi eventualna odluka o raspuštanju parlamenta bila utemeljena, prema Draškovićevim rečima, nedostaje ključni ustavni element – a to je da je aktuelnog mandatara, koji nije uspeo da sastavi vladu, predložio upravo predsednik. To se nije dogodilo, već je Lekića, koji nije uspeo da sastavi vladu, za mandatara imenovao parlament, na osnovu odredbi izmenjenog, i ustavno upitnog, zakona", ocenio je Drašković.
Drugačijeg mišljenja je advokat Miloš Vukčević koji je Televiziji E kazao da raspuštanje parlamenta predstavlja Đukanovićevu "ustavnu obavezu", te da je "ustavna norma jasna i ona je veće snage od zakona".
Đukanović je izbore raspisao tri dana uoči izbora za predsednika Crne Gore čiji značaj analitičari vide u pozicioniranju političlih snaga za predstojeće vanredne izbore od kojih se očekuje da otvore put ka rešavanju trajuće političke krize u toj zemlji.
Vanredne izbore tražili su građani na protestima krajem prosle godine, ali i zapadni partneri EU I NATO, koji ih vide ko način za formiranje stabilne Vlade.
.jpg "Vanredni izbori u Crnoj Gori 11. juna")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar