Novi predsednik Crne Gore Jakov Milatović položio zakletvu

Novoizabrani predsednik Jakov Milatović položio je zakletvu, čime je postao novi predsednik Crne Gore.
Novi predsednik Crne Gore Jakov Milatović položio zakletvu
Foto: Beta/AP

"Zaklinjem se da ću dužnost Predsednika vršiti odgovorno, časno i odgovorno, po Ustavu i zakonu", rekao je Milatović.

"Smatram privilegijom, ali i najvećom odgovornošću što sam dobio priliku da budem na čelu zemlje u kojoj sam rođen i koju beskrajno volim, u čije temelje su utkale generacije mojih predaka znojem i krvlju, osvajajući njenu slobodu i braneći pravo na njeno postojanje. Da sam mogao da biram, rodio bih se baš ovde na najlepšem parčetu zemlje, ušuškanom između mora i kamena, na večitoj raskrsnici između istoka i zapada", rekao je Milatović.

Inauguraciji prisustvuju predsednici Srbije Aleksandar Vučić, Hrvatske Zoran Milanović, članovi predsedništva BiH Željka Cvijanović i Željko Komšić, predsednik Albanije Bajram Begaj i predsednica Kosova Vjosa Osmani.
 
Prisustvovao je i doskorašnji predsednik Milo Đukanović, nekadašnji predsednik Crne Gore Filip Vujanović, bivši premijeri Zdravko Krivokapić, Duško Marković i Igor Lukšić.
 
Zvaničnom stupanju na dužnost novoizabranog predsednika Crne Gore prisustvovali su i specijalni izaslanici Sjedinjenih Američkih Država, Velike Britanije i Nemačke za Zapadni Balkan, Gabrijel Eskobar, Stjuart Pič i Manuel Saracin, kao i premijer Bugarske Galeb Donev.
 
Milatović je ubedljivo pobedio Đukanovića u drugom krugu predsedničkih izbora 2. aprila, kada mu je poverenje dalo 60 odsto građana Crne Gore.
 
On je prekinuo dosadašnju praksu polaganja zakletve u crnogorskoj prestonici Cetinju i odlučio da to učini u Skupštini Crne Gore u Podgorici.
 
Milatović je treći predsednik Crne Gore od obnove državnosti 2006. godine. Prethodno su tu dužnost obavljali Filip Vujanović i Milo Đukanović.
 
Milatović na dužnost predsednika stupa sa 37 godina, a u politiku je ušao 2020. godine, nakon poraza Demokratske partije socijalista (DPS) na parlamentarnim izborima, kao član takozvane ekspertske vlade.
 
Obavljao je dužnost ministra ekonomskog razvoja u vladi premijera Zdravka Krivokapića do njenog pada u aprilu 2022. godine.
 
Popularnost je stekao zahvaljujući kontroverznom ekonomskom programu kojim su udvostručene prosečne zarade u državi.
 
Nakon pada vlade, u septembru prošle godine, zajedno s  bivšim ministrom finansija Milojkom Spajićem formirao je Pokret "Evropa sad".
Pedvodio je taj savez na oktobarskim izborima u najvećem gradu Podgorici i porazio Demokratsku partiju socijalista na tim izborima.
 
Ulazak u izbornu utakmicu za predsednika države bio je iznuđen potez jer se Milatović pripremao da preuzme dužnost gradonačelnika Podgorice, ali je odlučio da se kandidajuje za predsednika države nakon diskvalifikacije njegovog partijskog kolege Spajića iz predsedničke trke.
 
Pokret Evropa sad beleži rast popularnosti, a Milatović preuzima dužnost predsednika države uoči vanrednih parlamentarnih izbora 11. juna.
 
Milatović je po obrazovanju ekonomista, oženjen je i otac troje dece.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.