Ovaj zločin su tokom jula 1995. godine počinile srpske snage nad bošnjačkim stanovništvom u tadašnjoj "zaštićenoj zoni" pod kontrolom UN.
Najmlađa žrtva, koja će biti sahranjena ove godine je Elvir Salčinović, koji je imao 15 godina kada je ubijen, a najstarija žrtva je Nezir Muminović, koji je u momentu kada je ubijen imao 65 godina.
U mezarju Memorijalnog centra Srebrenica - Potočari do sada je ukopana 6.721 žrtva.
Za zločine u Srebrenici pred Haškim tribunalom i sudovima u BiH do sada je osuđeno više od 50 osoba, na više od 700 godina zatvora.
U Federaciji BiH 11. jul je Dan žalosti, ali ne i na teritoriji cele BiH, jer su se srpski ministri u Savetu ministara BiH suprostavili donošenju te odluke.
Visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit juče je u Potočarima izjavio da će početi da radi na pronalaženju pravnih rešenja kako bi svi koji negiraju da se u Srebrenici dogodio genocid bili krivično gonjeni.
Šmitov predtodnik, Valentin Incko, doneo je u leto 2021. godine Zakon o zabrani negiranja genocida, ali iz Tužilaštva BiH nije pokrenut nijedan predmet protiv osoba koje javno negiraju genocid u Srebrenici i veličaju osobe osuđene za ratne zločine, navodeći da ta oblast nije pravno jasno definisana.
Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao države članice EU i zemlje Zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.
Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici koja se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde iz februara 2007. da je u Srebrenici počinjen zločin, ali se u njoj ne pominje termin genocid.
Rezoluciju kojom se osuđuje genocid o Srebrenici 2021. su usvojili parlamenti Crne Gore i Kosova. Hrvatski sabor je to učinio 2009. godine, a parlament Severne Makedonije 2010. godine.
Vlasti Republike Srpske su 2018. načinile novi korak u pokušaju da minimiziraju zločin srpskih snaga u Srebrenici, poništavanjem Izveštaja Komisije za Srebrenicu, koji je u junu 2004. godine usvojila Vlada Republike Srpske.
Iako Izveštaj Komisije za Srebrenicu nikada nije postao opšteprihvaćen u celoj BiH, ni od Bošnjaka ni od Srba, činjenica je da su vlasti Republike Srpske njegovim usvajanjem prvi put javno i institucionalno priznale da su srpske snage u Srebrenici, od 10. do 19. jula 1995, počinile masovne egzekucije Bošnjaka.
Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović saopštila je juče da je krajnje vreme da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici.
"Da je u Srebrenici počinjen genocid nije stvar mišljenja, to je istorijska činjenica, pravno utvrđena od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnog suda pravde i domaćih sudova. Nažalost, mnogi ljudi ne znaju i neće da znaju za genocid, a neki ga čak i poriču. Ovo je uvreda za žrtve i ozbiljna pretnja pravdi i miru u regionu", navela je Mijatović u video poruci povodom 28. godišnjice srebreničkog genocida.
Ona je navela da je genocid u Srebrenici, u kojem je brutalno ubijeno 8.372 Bošnjaka, većinom muškaraca i dečaka, mračno poglavlje u zajedničkoj istoriji Evrope.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 5
Sabahudin
@Ema
Ema
To je velika sramota i mrlja srpskog naroda.
Poštujemo tuđe žrtve da bi drugi poštovali naše.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar