Ko je Rustem Umerov, novi ministar odbrane Ukrajine?

Kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u nedelju objavio da će Rustem Umerov biti ministar odbrane Ukrajine, rekao je da bivšem poslaniku ne treba predstavljanje.
Ko je Rustem Umerov, novi ministar odbrane Ukrajine?
Foto: Beta/AP
Nekoliko dana ranije se pričalo da je Umerov glavni kandidat da zameni Aleksija Reznikova, koji je na toj funkciji bio od novembra 2021. i čije je ministarstvo u poslednje vreme bilo upleteno u dva velika korupcionaška skandala, prenosi Kijev independent.
Umerov (41), investicioni bankar sa Krima, u svojoj političkoj karijeri prešao je put od opozicionog poslanika u parlamentu do šefa državnog fonda za državnu imovinu i ključnog igrača Zelenskog u ranim mirovnim pregovorima sa Rusijom.
Umerov je rođen u današnjem Uzbekistanu, gde su sovjetske vlasti deportovale njegovu porodicu, u sklopu kampanje etničkog čišćenja Kremlja od krimskih Tatara.
 
Kako se Sovjetski Savez raspao, Umerov i njegova porodica su mogli da se vrate na Krim.
 
Po završetku univerziteta, Umerov je radio u oblasti telekomunikacija do 2000-ih.
 
Godine 2007. postao je savetnik Mustafe Džemileva, vođe Medžlisa, krimsko-tatarskog naroda, i postao je delegat u Kurultaju, nacionalnoj skupštini krimskih Tatara.
 
Umerov je 2013. godine osnovao investicionu kompaniju Astem.
 
Godinu dana kasnije, Rusija je pokrenula rat protiv Ukrajine, okupirala Krim i započela kampanju zastrašivanja i uznemiravanja domaćeg krimsko-tatarskog stanovništva koje nije podržalo aneksiju.
 
Politička karijera Umerova počela je 2019. godine kada je izabran za poslanika na listi Holosa (Glas), liberalne političke stranke koja je trenutno u opoziciji sa predsednikovom frakcijom Sluge naroda.
Međutim, Umerov je bio među retkim opozicionim poslanicima koji su ubrzo ušli u vladu.
 
On je 2021. godine postao kopredsedavajući novoosnovane Krimske platforme, koju vodi Zelenski i koja ima za cilj da skrene pažnju na rusku okupaciju Krima.
 
Umerov je kasnije rekao da ga je iskustvo rođenja u porodici koja živi u deportaciji, povratka u domovinu, a kasnije i ponovnog gubitka, naučilo kako da istraje i da se bori da zaštiti ono što mu pripada.
  • zezate se...

    05.09.2023 09:24
    @Milan
    malo procitajte sta je dobar deo populacije (ubedljiva vecina punoletnih muskaraca) "krimskih Tatara" radio do 1944. malo pogledajte ratne zlocine na Krimu nad slovenskom populacijom do te 1944. onda uzmite u obzir sta Ukrajinci rade onima koji zive ("kolaboracija") pod ruskom vlascu (nije u pitanju privremena deportacija)!
  • NN

    05.09.2023 08:54
    @Milan
    Krim je tamo odakle je otet, odnosno već je povraćen.
  • V

    05.09.2023 07:53
    Jos jedan u nizu likova koji su opljackali drzavu i uvukli je u rat u kom ce nestati…

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Rumuni danas biraju novog predsednika

Rumuni danas biraju novog predsednika od 13 kandidata, a najviše šansi imaju premijer Marsel Čolaku i lider desničarskog Saveza za uniju Rumuna (AUR) Đorđe Simion.

U Barseloni protest protiv visokih kirija

Hiljade ljudi okupile su se danas u Barseloni na poziv udruženja stanara i kolektiva da osude teškoće u pristupu stanovanju, tražeći smanjenje zakupnina u tom gradu.

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.