Može li Dodik stvarno da protera Šmita?

Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, želi da deportuje visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita, kada uđe na teritoriju ovog entiteta.
Dodik je poručio da je uredba "u pripremi", te da će entitetska policija imati nalog da Šmita izbaci sa teritorije RS ukoliko saznaju da se tu nalazi.
Prema istraživanju Radija slobodna Evropa (RSE), ova odluka je nesprovediva prema Ustavu BiH, RS, ali i postojećim zakonima.
Iz Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH nije odgovoreno na upit Radija slobodna Evropa (RSE) za komentar o Dodikovim izjavama.
 
Dodik je pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije zbog pretnji Dejtonskom sporazumu.
 
Šta kaže Ustav?
 
Prema Ustavu BiH na celoj teritoriji države postoji sloboda kretanja.
 
"Bosna i Hercegovina i entiteti neće ometati punu slobodu kretanja lica, robe, usluga i kapitala po celoj teritoriji Bosne i Hercegovine. Nijedan entitet neće uspostavljati bilo kakvu kontrolu na granici između entiteta", navodi četvrti stav prvog člana Ustava.
 
Takođe, sva lica na teritoriji BiH imaju pravo na ličnu slobodu i bezbednost, kao i pravo na slobodu kretanja i prebivališta - bez diskriminacije po bilo kom osnovu.
 
Šta Dodik govori, a šta piše u Ustavu BiH?
 
Osim toga, Ustav predviđa da je nadležnost entiteta da ispune "sve uslove za pravnu sigurnost i zaštitu lica pod njihovom jurisdikcijom", te da će poštovati međunarodno priznata ljudska prava.
 
Entitetski Ustav, takođe, garantuje i štiti ljudske slobode i prava u skladu sa međunarodnim standardima.
 
Navodi i da se nikome "ne može oduzeti ili ograničiti sloboda, osim u slučajevima i po postupku koji su utvrđeni zakonom".
 
Po Ustavu RS, nezakonito lišavanje slobode je kažnjivo.
 
Postoji li ova zakonska mogućnost?
 
Pitanje stranaca u BiH tretiraju dva zakona na državnom nivou, Zakon o strancima i Zakon o kretanju i boravku stranaca i azilu.
 
Ni u jednom od zakona se ne pominje mogućnost proterivanja sa teritorije jednog u drugi entitet, niti nadležnosti entiteta u ovoj oblasti.
 
 
Ne pominje se ni Kancelarija visokog predstavnika.
 
Stranci koji u BiH privremeno borave u misijama koje imaju diplomatski status - kao što je OHR - svoj status regulišu putem Diplomatskog protokola Ministarstva spoljnih poslova BiH.
 
U slučaju bilo kakvih nejasnoća po pitanju uživanja diplomatskog statusa u BiH, te privilegija i imuniteta, konačno tumačenje daje Ministarstvo spoljnih poslova.
 
Koje su Dodikove mogućnosti?
 
Što se tiče nadležnosti predsednika RS po ovom pitanju, on nema mogućnost da nameće zakone, ali može da predlaže nova zakonska rešenja, druge propise i akte.
 
Nakon usvajanja zakona u Narodnoj skupštini RS, on ih potpisuje, nakon čega se oni službeno objavljuju i stupaju na snagu.
 
Osim što je predsednik entiteta, Dodik je predsednik Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD), najjače partije u entitetskom parlamentu, koja je na čelu koalicije koja je sastavila Vladu RS.
 
Za manje od godinu dana Dodikovog mandata, u NSRS su već usvojeni određeni kontroverzni zakoni na njegov predlog, kao što su izmene Krivičnog zakonika kojima se kriminalizuje kleveta.
 
Zašto Šmit smeta Dodiku?
 
Dodik je u julu podneo krivičnu prijavu protiv Šmita, jer se, kako je navedeno, neovlašćeno bavi poslovima visokog predstavnika. Tada je prijavio i direktora Službenog lista BiH Dragana Prusinu, jer je omogućio objavljivanje njegovih odluka.
 
On je prijave podneo Okružnom javnom tužilaštvu u Banjaluci, koje ih je kasnije prosledilo Kantonalnom tužilaštvu u Sarajevu, a završile su u Tužilaštvu BiH, koje se po tom pitanju još nije oglašavalo.
Šta ako Dodik pređe s reči na dela?
 
Od početka Šmitovog mandata u OHR-u, 1. avgusta 2021, Dodik i ostatak rukovodstva u RS tvrdi da on nije legitiman.
 
Zvaničnom imenovanju Šmita u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija su se protivile Rusija i Kina, što u RS koriste kao potvrdu svojih stavova. Druge zemlje su tada ocenile da za tim nije ni bilo potrebe.
 
Tokom jula Dodik je potpisao ranije usvojeni zakon koji propisuje da se odluke visokog predstavnika više ne objavljuju u entitetskom Službenom glasniku, što je potrebno da bi pravni akt postao važeći na teritoriji RS.
 
Ovaj pravni akt, još dok je bio u proceduri, van snage je stavio Kristijan Šmit, odlukom donetom 1. jula, koristeći tzv. Bonska ovlašćenja koja OHR-u daju pravo da donosi ili menja zakone, smenjuje zvaničnike, nameće sankcije, te uspostavlja ili gasi institucije.
  • pape

    07.09.2023 13:02
    pa pa
    Dodo, izumrla vrsta.
  • Ma

    07.09.2023 10:22
    Ma
    Ma lupeta gluposti za mali deo nepismenih Gradjana jer naglo gubi na podršci i misli da će time nešto povratiti! Zapad ga postavio i stvorio Federaciju…ma Niki vredno bilo šta komentarisati!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.