Istraga Dojče Velea otkrila je, naime, da u ruševinama ima otrovnog azbesta.
Desetine hiljada ljudi izgubilo je život u zemljotresu u južnoj turskoj pokrajini Hataj 6. februara ove godine. Bageri nastavljaju da raščišćavaju uništene zgrade i uklanjaju brda šuta, pri čemu podižu velike oblake prašine.
Tim stručnjaka iz turske komore inženjera koji rade na zaštiti životne sredine prikupio je uzorke prašine u Hataju i na molbu DW ih analizirao. Istragom je utvrđeno da je azbest prisutan u regionu, uprkos zvaničnim izjavama koje tvrde suprotno.
Zdravstveni stručnjaci kažu za DW da su ljudi koji žive u zemljotresom pogođenom području, uključujući i hiljade dece, u ozbiljnoj opasnosti od raka pluća i grla uzrokovanog azbestom. Druga opasnost postoji od oboljevanja od mezotelioma, posebno smrtonosnog i agresivan karcinoma.
"U narednim godinama mogli bismo da očekujemo smrt desetina hiljada veoma mladih ljudi zbog slučajeva mezotelioma", rekao je Ozkan Kan Karadag, lekar i ekspert za javno zdravlje i zaštitu zdravlja na radu, nakon što je video prve laboratorijske rezultate istraživanja DW.
Radnici i dalje ruše oštećene objekte i čiste ostatke, često bez maski i zaštitne opreme. Često ne koriste zaštitne mere protiv širenja prašine, poput prskanja vodom.
Organizacije kao npr. Udruženje turskih inženjera i arhitekata, navode da se ignorišu njihova upozorenja o rizicima po javno zdravlje zbog nasumičnog rušenja i uklanjanja šuta, kao i zbog načina na koji se odlaže taj otpad.
Kao odgovor na ta upozorenja, Mehmet Emin Birpinar, bivši zamenik ministra životne sredine , urbanizacije i klimatskih promena, u junu je na društvenim mrežama napisao da u vazduhu nema azbesta.
"Naši građani u zemljotresom pogođenom području mogu da budu mirni. Preuzimamo veoma opsežne mere protiv", naveo je.
Analize DW pokazuju da azbesta ipak ima
No, čini se da rezultati DW-analize 45 uzoraka iz šest različitih okruga u Hataju protivreče tim zvaničnim izjavama. U 16 nasumično prikupljenih uzoraka bilo je azbesta, između ostalog i u prašinu s krovova skloništa za beskućnike, kao i na lišću, u voću, tlu i u prašini.
Iako mogu da prođu decenije pre nego što se pojave karcinomi povezani sa izloženošću azbestu, gusta prašina u regiji već sada je štetna po zdravlje. Prema rečima stručnjaka, to se posebno odnosi na decu.
Stručnjak za javno zdravlje Karadag kaže da je teško odrediti koliko je ljudi u regionu pogođeno, jer nema relevantnih studija o zdravstvenom nadzoru.
"Zvanični navodi u kojima se tvrdi da ljudi nisu pogođeni samo služe zataškavanju problema", kaže Karadag.
Komentari 1
karakterizacija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar