Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael
Hamas je najveća palestinska ekstremistička islamska grupa, koju veći deo Evrope, ali brojne druge zemlje karakterišu kao terorističko udruženje.
1.jpg "Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael")
Foto: Beta/AP
Sada je ponovo došla u prvi plan nakon što je u subotu, 7. oktobra ujutru ušla u južni Izrael u iznenadnom napadu koji u ovom trenutku u dalje traje, piše N1.
Hamas ili "Islamski pokret otpora" je palestinska sunitsko-islamistička i fundamentalistička organizacija, nastala 1987. godine, posle početka prve palestinske intifade, iliti pobune, protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze.
Hamasov osnivač bio je šeik Ahmed Jasin, vođa palestinskog Muslimanskog bratstva stacioniran u Gazi.
Ova ekstremistička grupa prvobitno je imao dvostruki cilj – da vodi oružanu borbu protiv Izraela, predvođenu vojnim krilom, brigadama "Izedin Al Kasam" i da sprovodi programe socijalne pomoći.
Hamas ceo Izrael označava kao "veštačku cionističku tvorevinu" i kao "islamsku kolevku".
Ta pozicija je radikalnija od "svetovne" pozicije Palestinske oslobodilačke organizacije, koja je 1988. priznala suverenitet državi Izrael.
Pri svojoj borbi (asimetrično vođenje rata) protiv izraelskih civila, Hamas upotrebljava i atentatore samoubice. Mirovne inicijative i pregovore, Hamas odbija kao "čisto gubljenje vremena" i "beskoristan napor".
Tokom ovog hladnoratovskog perioda Hamas je bio politički marginalizovan, a Izrael ga zajedno sa sličnim religioznim organizacijama nije smatrao pretnjom za razliku od aktivnijeg socijalističkog i sekularnog Fataha na čelu sa Jaserom Arafatom.
Do prvog okršaja između pristalica Hamasa i Izraela došlo je 1989. za vreme Intifade, prilikom čega su dva izraelska vojnika zarobljena i likvidirana.
Izrael je na to odgovorio zarobljavanjem Jasina i njegovom osudom na doživotni zatvor te progonom 400 Hamasovih pripadnika u južni Liban koji je tada bio pod izraelskom okupacijom.
Amnesti Internešenal je 2014. godine objavio šokantan izveštaj o Hamasovim snagama u Gazi, u kojem se navodi da su počinjene "ozbiljne povrede ljudskih prava, uključujući otmice, mučenja i vansudska pogubljenja Palestinaca".
Ideologija Hamasa
Hamasova osnivačka povelja iz 1988. godine definiše istorijsku Palestinu – uključujući današnji Izrael – kao islamsku zemlju i isključuje bilo kakav trajni mir sa jevrejskom državom.
U dokumentu se takođe Jevreji uporno napadaju kao narod, dovevši do optužbi da je pokret antisemitski.
Hamas je 2017. godine proizveo novi dokument o sopstvenoj politici koji je ublažio neke od izloženih stavova i koristio umereniji rečnik.
Nije bilo priznanja Izraela, ali jeste zvanično prihvaćeno stvaranje prelazne palestinske države u Gazi, na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu – poznatim kao granice od pre 1967. godine.
U dokumentu se ističe i da se Hamas ne bori protiv Jevreja već "okupatorskih cionističkih agresora".
Izrael je saopštio da grupa "pokušava da obmane svet".
Kao posledica ovoga, novoj vladi predvođenoj Hamasom Izrael i njegovi saveznici na Zapadu uveli su stroge privredne i diplomatske sankcije, prenosi portal Danas.
Kada su Izraelci 1989. godine uhapsili vođu šeika Ahmeda Jasina, taj potez je naveo Hamas da promeni način funkcionisanja i centralu izmesti u Jordan, koji je deset godina kasnije proterao lidere te organizacije tvrdeći da su sa jordanske teritorije organizovali akcije na Zapadnoj obali.
Od 2001. do 2012. godine, centrala Hamasa nalazila se u Damasku, odakle se preselila u Dohu, nakon sukoba oko odgovora Bašara el Asada na pobunu u Siriji.
Iako je načelno odbijao mirno rešenje sukoba sa Izraelom, Hamas je postepeno ublažavao stavove, pa je 2006. godine učestvovao u izborima na palestinskim teritorijama i nagovestio da bi mogao da podrži rešenje koje bi obuhvatalo palestinsku državu u granicama od 1967. godine.
Takođe, Hamas je podržao sporazum koji su predsednik Palestine Mahmud Abas i tadašnji izraelski premijer Arijel Šaron postigli 2005. godine i pristao na prekid vatre, mada su sporadični sukobi nastavljeni.
Godinu dana kasnije, Hamas je odneo ubedljivu pobedu nad Fatahom na izborima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, ali su sukobi dve frakcije naterali Abasa da suspenduje palestinske vlasti i uvede vanredno stanje.
Primirje, pa ponovo sukobi
Primirje koje je usledilo posle tih sukoba trajalo je sve do 2014. godine, kada je izraelski premijer Benjamin Netanjahu okrivio Hamas za otmicu trojice izraelskih dečaka na Zapadnoj obali.
Tela dečaka pronađena su nedaleko od Hebrona, a Izraelci su uhapsili nekoliko stotina aktivista i lidera Hamasa.
Islamski džihad je na hapšenja odgovorio novim raketnim napadima, a dve godine kasnije raketnim napadima se priključio i Hamas, pa je Izrael pokrenuo opsežnu operaciju vazdušnih udara, a ubrzo zatim i kopnenu ofanzivu kako bi uništio Hamasove položaje. Iako je ubijeno više od 2.000 Palestinaca, Hamas je proglasio pobedu, prenosi RTS.
Izrael smatra Hamas odgovornim za sve napade koji potiču iz pojasa, i poveo je tri velike vojne kampanje u Gazi kojima su prethodile eskalacije u prekograničnim borbama.
U decembru 2008. godine, izraelska vojska pokrenula je operaciju Kovano gvožđe da bi zaustavila raketiranja.
Tokom dvadesetdvodnevnog sukoba ubijeno je više od 1.300 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Izrael je kao isti razlog naveo pokretanje operacije Stub odbrane u novembru 2012. godine, koja je započela vazdušnim napadom u kom je stradao Ahmed Džabari, komandant brigada "Kasam".
U osam dana borbi poginulo je okoh 170 Palestinaca – uglavnom civila – i šest Izraelaca.
Hamas je iz oba sukoba izašao vojno oslabljen, ali sa obnovljenom podrškom među Palestincima zato što se suprotstavio Izraelu i preživeo.
Raketiranje iz Gaze pojačalo se još jedom sredinom juna 2014. godine, kad je Izrael uhapsio mnoge članove Hamasa na Zapadnoj obali dok je tražio tri ubijena izraelska tinejdžera.
Početkom jula, Hamas je preuzeo odgovornost za ispaljivanje raketa na Izrael prvi put za dve godine.
Od 2014. godine, redovno je izbijalo nasilje koje se završavalo primirjima uz posredovanje Egipta, Katara i Ujedinjenih nacija i nije eskaliralo u otvoreni rat.
Uprkos pritisku blokade, Hamas je održao moć u Gazi i nastavio da gradi arsenal raketa.
Pokušaji pomirenja sa Fatahom (najvećom frakcijom palestinske oslobodilačke organizacije) takođe nisu uspeli.
Pročitaj još
.jpg "MUP: Nema Srba među stradalima u Izraelu, naši državljani tamo da prate instrukcije nadležnih")
_beta_ap.jpg "FOTO Izraelska vojska pogodila višespratnice u Gazi: Stanari ranije upozoreni, Hamas preti Tel Avivu")
Hamas – teroristi ili ne?
Hamas su na liste terorističkih organizacija uvrstile vlade Izraela i Sjedinjenih Država, zajedno sa bliskim zapadnim saveznicima kao što su Kanada, Japan i Evropska unija, odnosno arapskim poput Jordana i Egipta. Druge zapadnjačke države kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Novi Zeland na popisu terorističkih skupina drže samo brigade al-Kasam, Hamasovo vojno krilo, prenosi Nova.rs.
S druge strane, istočne sile poput Rusije, Kine, Irana i Turske odbacuju takvu klasifikaciju i priznaju Hamas kao legitimnog i demokratski izabranog predstavnika Palestinaca. Analitičari su saglasni da Hamas ima terorističku prošlost, ali da je takva praksa odbačena 2006. godine.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
U Pljevljima toliko zagađen vazduh da su deca završila na respiratorima, a jedno je na intenzivnoj nezi
15.12.2025.•
0
Lokalne vlasti i zdravstveni radnici upozorili su da se Pljevlja suočava sa najozbiljnijom ekološkom krizom od kada se vrše merenja kvaliteta vazduha, te da je glavni razlog termoelekrana.
Tramp planira izgradnju trijumfalne kapije po uzoru na onu u Parizu - "ali će biti mnogo bolja"
15.12.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp je u nedelju otkrio da je glavni prioritet njegovog šefa unutrašnje politike izgradnja trijumfalne kapije u Vašingtonu.
Trampu opao rejting i u njegovom sopstvenom pokretu MAGA
15.12.2025.•
0
Rejting američkog predsednika Donalda Trampa opada dok se približava kraju prva godina njegovog drugog mandata u Beloj kući, a on je izgubio i deo podrške pokreta "Učinimo ponovo Ameriku velikom" (MAGA).
Nakon napada na plaži u Australiji: Zastave na pola koplja, premijer najavio oštriji zakon o oružju
15.12.2025.•
0
Premijer Australije Entoni Albaneze saopštio je da će se založiti za pooštravanje zakona o oružju nakon što je 16 osoba, uključujući dete, ubijeno u nedelju u pucnjavi na plaži Bondaj u Sidneju.
Kanada menja zakon o govoru mržnje, mogli bi biti sporni i citati iz Biblije
15.12.2025.•
0
Planirane izmene kanadskog zakona o govoru mržnje mogle bi da dovedu do krivične odgovornosti i za citiranje delova verskih tekstova, uključujući Bibliju.
Policija: Napadači na plaži Bondi u Sidneju su otac i sin
14.12.2025.•
0
Komesar policije australijske države Novi Južni Vels Mal Lanjon izjavio je da su dvojica napadača na plaži Bondi u Sidneju otac i sin i da policija ne traga za trećim napadačem.
Razgovori ukrajinskih i američkih zvaničnika trajali više od pet sati, biće nastavljeni sutra
14.12.2025.•
0
Razgovori ukrajinskih i američkih zvaničnika o predlozima za rešenje rata u Ukrajini završeni su večeras posle više od pet sati.
Smanjuje se finansiranje Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
14.12.2025.•
0
Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saopštila je da je za sledeću godinu od donatora zatražila 400 miliona franaka manje zbog smanjenja globalnog finansiranja, uprkos rastućim potrebama.
Broj žrtava napada na plaži Bondi u Australiji porastao na 15, među ubijenima i dete
14.12.2025.•
3
Broj žrtava napada na plaži Bondi u Australiji, tokom proslave jevrejskog praznika Hanuke, porastao je na 15, uključujući jedno dete, izjavio je ministar zdravlja australijske države Novi Južni Vels Rajan Park.
Planinar poginuo na Visočici, u toku akcija spasavanja drugog planinara
14.12.2025.•
1
Jedan planinar je poginuo na planini Visočici, na području opštine Konjic, a u toku je akcija spasavanja njegovog prijatelja, objavila je Gorska služba spasavanja Prenj, prenosi BHRT.
VIDEO: Hrabri stanovnik Sidneja savladao i razoružao jednog od napadača na plaži Bondi
14.12.2025.•
2
U napadu na plaži Bondi u Sidneju, prema poslednjim informacijama, ubijeno je 11 osoba, a 12 je ranjeno. Ubijen je i jedan od napadača.
Zelenski: Ukrajina odustaje od članstva u NATO u zamenu za bezbednosne garancije
14.12.2025.•
8
Ukrajina je odustala od želje da se priključi NATO u zamenu za bezbednosne garancije Zapada kao kompromis za okončanje rata sa Rusijom.
Francuska popustila: Crnoj Gori otvorena vrata za zatvaranje pet poglavlja u pregovorima sa EU
14.12.2025.•
7
Crna Gora će 16. decembra zatvoriti pet poglavlja u pregovorima sa Evropskom unijom (EU) na Međuvladinoj konferenciji.
Pucnjava na univerzitetu Braun u SAD: Najmanje dvoje mrtvih, osmoro ranjenih
14.12.2025.•
0
Naoružani napadač obučen u crno ubio je najmanje dvoje ljudi i ranio njih osmoro na univerzitetu Braun, u Providensu, u američkoj saveznoj državi Roud Ajlend, juče tokom završnih ispita na kampusu univerziteta.
Uhapšeno pet muškaraca u Donjoj Bavarskoj zbog sumnje da su planirali napad na božićnu pijacu
14.12.2025.•
0
Pet muškaraca uhapšeno je u Donjoj Bavarskoj u Nemačkoj zbog sumnje da su planirali napad vozilom na božićnu pijacu.
Španska policija razbila kriminalnu grupu: Helikopterima krijumčarili hašiš iz Maroka
13.12.2025.•
0
Španska policija saopštila je da je razbila kriminalnu grupu koja je koristila helikoptere za krijumčarenje hašiša iz Maroka.
Protesti u Budimpešti zbog zlostavljanja dece u ustanovama za maloletnike
13.12.2025.•
0
Glavni rival mađarskog premijera Viktora Orbana danas je predvodio desetine hiljada demonstranata ulicama Budimpešte na protestu zbog zlostavljanja dece u državnim ustanovama za maloletnike.
Velike poplave u državi Vašington, Tramp proglasio vanredno stanje
13.12.2025.•
1
Velike poplave pogodile su američku saveznu državu Vašington, zbog čega su evakuisana čitava sela i mali gradovi, a predsednik SAD Donald Tramp potpisao proglašenje vanrednog stanja.
Grčki poljoprivrednici odlučili da neće ići na razgovor sa premijerom
13.12.2025.•
1
Grčki poljoprivrednici, koji protestuju ovih dana, održali su danas sastanak na kojem su odlučili da se neće odazvati na poziv premijera Kirjakosa Micotakisa da u ponedeljak dođu na razgovor o njihovim zahtevima.
Erdogan: Mir u Ukrajini nije daleko, razgovaraću o planu i sa Trampom
13.12.2025.•
0
Šef turske države Redžep Tajip Erdogan je danas izrazio nadu da će sa američkim predsednikom Donaldom Trampom razgovarati o mirovnom planu za okončanje rata između Rusije i Ukrajine i ocenio da "mir nije daleko".
Analitičari: Odluka Francuske o blokadi dva poglavlja u pregovorima je politička poruka
13.12.2025.•
9
Najviši crnogorski zvaničnici nisu komentarisali odluku Francuske da blokira zatvaranje dva od pet poglavlja u pregovorima Crne Gore i Evropske unije o pridruživanju.
Komentari 3
Mare
Мира Левица
Ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar