Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael
Hamas je najveća palestinska ekstremistička islamska grupa, koju veći deo Evrope, ali brojne druge zemlje karakterišu kao terorističko udruženje.
Foto: Beta/AP
Sada je ponovo došla u prvi plan nakon što je u subotu, 7. oktobra ujutru ušla u južni Izrael u iznenadnom napadu koji u ovom trenutku u dalje traje, piše N1.
Hamas ili "Islamski pokret otpora" je palestinska sunitsko-islamistička i fundamentalistička organizacija, nastala 1987. godine, posle početka prve palestinske intifade, iliti pobune, protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze.
Hamasov osnivač bio je šeik Ahmed Jasin, vođa palestinskog Muslimanskog bratstva stacioniran u Gazi.
Ova ekstremistička grupa prvobitno je imao dvostruki cilj – da vodi oružanu borbu protiv Izraela, predvođenu vojnim krilom, brigadama "Izedin Al Kasam" i da sprovodi programe socijalne pomoći.
Hamas ceo Izrael označava kao "veštačku cionističku tvorevinu" i kao "islamsku kolevku".
Ta pozicija je radikalnija od "svetovne" pozicije Palestinske oslobodilačke organizacije, koja je 1988. priznala suverenitet državi Izrael.
Pri svojoj borbi (asimetrično vođenje rata) protiv izraelskih civila, Hamas upotrebljava i atentatore samoubice. Mirovne inicijative i pregovore, Hamas odbija kao "čisto gubljenje vremena" i "beskoristan napor".
Tokom ovog hladnoratovskog perioda Hamas je bio politički marginalizovan, a Izrael ga zajedno sa sličnim religioznim organizacijama nije smatrao pretnjom za razliku od aktivnijeg socijalističkog i sekularnog Fataha na čelu sa Jaserom Arafatom.
Do prvog okršaja između pristalica Hamasa i Izraela došlo je 1989. za vreme Intifade, prilikom čega su dva izraelska vojnika zarobljena i likvidirana.
Izrael je na to odgovorio zarobljavanjem Jasina i njegovom osudom na doživotni zatvor te progonom 400 Hamasovih pripadnika u južni Liban koji je tada bio pod izraelskom okupacijom.
Amnesti Internešenal je 2014. godine objavio šokantan izveštaj o Hamasovim snagama u Gazi, u kojem se navodi da su počinjene "ozbiljne povrede ljudskih prava, uključujući otmice, mučenja i vansudska pogubljenja Palestinaca".
Ideologija Hamasa
Hamasova osnivačka povelja iz 1988. godine definiše istorijsku Palestinu – uključujući današnji Izrael – kao islamsku zemlju i isključuje bilo kakav trajni mir sa jevrejskom državom.
U dokumentu se takođe Jevreji uporno napadaju kao narod, dovevši do optužbi da je pokret antisemitski.
Hamas je 2017. godine proizveo novi dokument o sopstvenoj politici koji je ublažio neke od izloženih stavova i koristio umereniji rečnik.
Nije bilo priznanja Izraela, ali jeste zvanično prihvaćeno stvaranje prelazne palestinske države u Gazi, na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu – poznatim kao granice od pre 1967. godine.
U dokumentu se ističe i da se Hamas ne bori protiv Jevreja već "okupatorskih cionističkih agresora".
Izrael je saopštio da grupa "pokušava da obmane svet".
Kao posledica ovoga, novoj vladi predvođenoj Hamasom Izrael i njegovi saveznici na Zapadu uveli su stroge privredne i diplomatske sankcije, prenosi portal Danas.
Kada su Izraelci 1989. godine uhapsili vođu šeika Ahmeda Jasina, taj potez je naveo Hamas da promeni način funkcionisanja i centralu izmesti u Jordan, koji je deset godina kasnije proterao lidere te organizacije tvrdeći da su sa jordanske teritorije organizovali akcije na Zapadnoj obali.
Od 2001. do 2012. godine, centrala Hamasa nalazila se u Damasku, odakle se preselila u Dohu, nakon sukoba oko odgovora Bašara el Asada na pobunu u Siriji.
Iako je načelno odbijao mirno rešenje sukoba sa Izraelom, Hamas je postepeno ublažavao stavove, pa je 2006. godine učestvovao u izborima na palestinskim teritorijama i nagovestio da bi mogao da podrži rešenje koje bi obuhvatalo palestinsku državu u granicama od 1967. godine.
Takođe, Hamas je podržao sporazum koji su predsednik Palestine Mahmud Abas i tadašnji izraelski premijer Arijel Šaron postigli 2005. godine i pristao na prekid vatre, mada su sporadični sukobi nastavljeni.
Godinu dana kasnije, Hamas je odneo ubedljivu pobedu nad Fatahom na izborima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, ali su sukobi dve frakcije naterali Abasa da suspenduje palestinske vlasti i uvede vanredno stanje.
Primirje, pa ponovo sukobi
Primirje koje je usledilo posle tih sukoba trajalo je sve do 2014. godine, kada je izraelski premijer Benjamin Netanjahu okrivio Hamas za otmicu trojice izraelskih dečaka na Zapadnoj obali.
Tela dečaka pronađena su nedaleko od Hebrona, a Izraelci su uhapsili nekoliko stotina aktivista i lidera Hamasa.
Islamski džihad je na hapšenja odgovorio novim raketnim napadima, a dve godine kasnije raketnim napadima se priključio i Hamas, pa je Izrael pokrenuo opsežnu operaciju vazdušnih udara, a ubrzo zatim i kopnenu ofanzivu kako bi uništio Hamasove položaje. Iako je ubijeno više od 2.000 Palestinaca, Hamas je proglasio pobedu, prenosi RTS.
Izrael smatra Hamas odgovornim za sve napade koji potiču iz pojasa, i poveo je tri velike vojne kampanje u Gazi kojima su prethodile eskalacije u prekograničnim borbama.
U decembru 2008. godine, izraelska vojska pokrenula je operaciju Kovano gvožđe da bi zaustavila raketiranja.
Tokom dvadesetdvodnevnog sukoba ubijeno je više od 1.300 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Izrael je kao isti razlog naveo pokretanje operacije Stub odbrane u novembru 2012. godine, koja je započela vazdušnim napadom u kom je stradao Ahmed Džabari, komandant brigada "Kasam".
U osam dana borbi poginulo je okoh 170 Palestinaca – uglavnom civila – i šest Izraelaca.
Hamas je iz oba sukoba izašao vojno oslabljen, ali sa obnovljenom podrškom među Palestincima zato što se suprotstavio Izraelu i preživeo.
Raketiranje iz Gaze pojačalo se još jedom sredinom juna 2014. godine, kad je Izrael uhapsio mnoge članove Hamasa na Zapadnoj obali dok je tražio tri ubijena izraelska tinejdžera.
Početkom jula, Hamas je preuzeo odgovornost za ispaljivanje raketa na Izrael prvi put za dve godine.
Od 2014. godine, redovno je izbijalo nasilje koje se završavalo primirjima uz posredovanje Egipta, Katara i Ujedinjenih nacija i nije eskaliralo u otvoreni rat.
Uprkos pritisku blokade, Hamas je održao moć u Gazi i nastavio da gradi arsenal raketa.
Pokušaji pomirenja sa Fatahom (najvećom frakcijom palestinske oslobodilačke organizacije) takođe nisu uspeli.
Hamas – teroristi ili ne?
Hamas su na liste terorističkih organizacija uvrstile vlade Izraela i Sjedinjenih Država, zajedno sa bliskim zapadnim saveznicima kao što su Kanada, Japan i Evropska unija, odnosno arapskim poput Jordana i Egipta. Druge zapadnjačke države kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Novi Zeland na popisu terorističkih skupina drže samo brigade al-Kasam, Hamasovo vojno krilo, prenosi Nova.rs.
S druge strane, istočne sile poput Rusije, Kine, Irana i Turske odbacuju takvu klasifikaciju i priznaju Hamas kao legitimnog i demokratski izabranog predstavnika Palestinaca. Analitičari su saglasni da Hamas ima terorističku prošlost, ali da je takva praksa odbačena 2006. godine.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
VIDEO: Helikopter pri poletanju udario u bolnicu u Turskoj i srušio se, četvoro mrtvih
22.12.2024.•
0
Četiri osobe su poginule u padu helikoptera u gradu Mugla na jugozapadu Turske, saopštio je guverner Idris Akbijik.
Kakve su olakšice mladima za nekretnine pružale članice EU i kakvi su rezultati?
22.12.2024.•
3
Podaci Eurostata kažu da je u 2021. godini 26 odsto mladih ljudi u EU, a to znači uzrasta od 15 do 29 godina, živelo u pretrpanim domaćinstvima.
Državljani Srbije imaju najviše jahti u Crnoj Gori
22.12.2024.•
11
Najviše upisanih jahti u Crnoj Gori, 149, u vlasništvu je građana ili kompanija iz Srbije, gotovo svaka treća od ukupnog broja, objavila je Uprava pomorske sigurnosti i upravljanja lukama Crne Gore.
Povređeni u napadu u školi u Zagrebu van životne opasnosti
21.12.2024.•
2
Ministarka zdravlja Hrvatske Irena Hrstić rekla je da su svi povređeni, koje je juče 19-godišnjak izbo nožem u osnovnoj školi u Novom Zagrebu, van životne opasnosti.
Senat usvojio zakon o budžetu: SAD izbegle blokadu vlade
21.12.2024.•
1
Američki Senat je usvojio sporazum o budžetu čime se sprečila prva blokada savezne vlade od 2019. godine, samo nekoliko sati nakon što je Predstavnički dom odobrio taj zakon.
Sudski veštak u slučaju Dodik objavio da mu stižu pretnje: Neće me pokolebati
21.12.2024.•
1
Sudski veštak Haris Vranić, koji je veštačio medicinsku dokumentaciju predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika, objavio je da mu stižu pretnje.
U Gvatemali 160 dece izvučeno iz ultraortodoksne jevrejske sekte osumnjičene za zlostavljanje
21.12.2024.•
0
Vlasti u Gvatemali su u petak spasile 160 dece sa imanja koja pripada sekti Lev Tahor, ultraortodoksnoj jevrejskoj grupi osumnjičenoj za seksualno nasilje nad maloletnicima.
U Hrvatskoj Dan žalosti zbog tragedije u školi: Ubijeno dete, tri osobe ranjene
21.12.2024.•
0
U Hrvatskoj je danas Dan žalosti zbog napada na učenike i nastavnike u Osnovnoj školi Prečko, u kojem je jedno dete ubijeno, a tri osobe teško ranjene.
Hteli da "omađijaju" predsednika Zambija, pa uhapšeni
21.12.2024.•
2
Policija u Zambiji saopštila je danas da su zbog veštičarenja uhapšene dve osobe, koje su navodno planirale omađijaju predsednika te zemlje Hakaindea Hičilemija.
Rusija želi da vrati bonove za hranu: Prvi na listi socijalno ugroženi i penzioneri
21.12.2024.•
9
Državna duma Ruske Federacije podržala je ideju o uvođenju bonova za hranu za socijalno ugrožene grupe ali još nije poznato na koji način će se finansirati i koliko ljudi će moći da ih koristi.
Fico upozorava na gasnu krizu: Ako tranzit ruskog gasa preko Ukrajine prestane od nove godine
21.12.2024.•
6
Premijer Slovačke Robert Fico upozorio je na mogućnost izbijanja gasne krize jer Ukrajina odbija da produži ugovor o tranzitu prirodnog gasa preko svoje teritorije jer on ističe sa krajem ove godine.
Mask nazvao Alternativu za Nemačku spasiocem te zemlje
20.12.2024.•
6
Američki milijarder Ilon Mask, koji bi trebalo da se pridruži administraciji novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, ušao je danas u nemačku predizbornu kampanju.
VIDEO Kolima gazio ljude na božićnoj pijaci u Nemačkoj: Ima poginulih, više od 60 povređenih
20.12.2024.•
6
Vozač je automobilom uleteo među ljude na božićnoj pijaci u Magdeburgu.
Asad adio: Gde su Asadove milijarde?
20.12.2024.•
16
Analitičari kažu da je Asad verovatno godinama pripremao svoje bekstvo, a veruje se da je ovaj diktator izvukao milijarde sirijskog novca koji je razorenoj zemlji očajnički potreban.
Ubijeno dete u zagrebačkoj školi: Mladić nožem napao đake i učiteljicu
20.12.2024.•
15
Jedno dete je preminulo od zadobijenih povreda, nakon što je tinejdžer ušaš u OŠ "Prečko" u Zagrebu i napao učiteljicu i učenike.
Politiko: Fon der Lajen igrom moći naljutila neke članice EU
19.12.2024.•
5
Pojedine članice Evropske unije nezadovoljne su što predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen samostalno donosi odluke i jednostranim potezima izaziva veliku nelagodu.
Putin: Rusija je trebalo ranije da napadne Ukrajinu
19.12.2024.•
8
Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je danas da je njegova zemlja trebalo ranije da pokrene napad na Ukrajinu i da se za to bolje pripremi.
Gugl mape otkrile "gepekovanje": Kamere uslikale ubicu u trenutku kada je stavljao telo u automobil
19.12.2024.•
3
Španska policija uhapsila je suprugu ubijenog i njenog ljubavnika u opštini Soria koji su osumnjičeni da su ubili i raskomadali ženinog supruga, koji se nekoliko meseci vodio kao nestala osoba.
Fon der Lajen: Proces proširenja je rigorozan i zasniva se na zaslugama
18.12.2024.•
9
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da nije dovoljno da EU ostavi zemljama kandidatima otvorena vrata.
Još pojedinaca i kompanija povezanih sa Dodikom na amričkoj "crnoj listi"
18.12.2024.•
3
Kancelarija za kontrolu imovine stranaca Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država objavila je danas nove sankcije osobama i firmama iz Bosne i Hercegovine.
Ruski istražitelji saopštili: Za ubistvo ruskog generala osumnjičen državljanin Uzbekistana
18.12.2024.•
8
Ruski istražitelji saopštili su da je policija uhapsila državljanina Uzbekistana zbog umešanosti u ubistvo ruskog generala Igora Kirilova u Moskvi.
Komentari 3
Mare
Мира Левица
Ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar