Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael
Hamas je najveća palestinska ekstremistička islamska grupa, koju veći deo Evrope, ali brojne druge zemlje karakterišu kao terorističko udruženje.
1.jpg "Sve o Hamasu - najvećoj palestinskoj ekstremističkoj islamskoj grupi koja je napala Izrael")
Foto: Beta/AP
Sada je ponovo došla u prvi plan nakon što je u subotu, 7. oktobra ujutru ušla u južni Izrael u iznenadnom napadu koji u ovom trenutku u dalje traje, piše N1.
Hamas ili "Islamski pokret otpora" je palestinska sunitsko-islamistička i fundamentalistička organizacija, nastala 1987. godine, posle početka prve palestinske intifade, iliti pobune, protiv izraelske okupacije Zapadne obale i pojasa Gaze.
Hamasov osnivač bio je šeik Ahmed Jasin, vođa palestinskog Muslimanskog bratstva stacioniran u Gazi.
Ova ekstremistička grupa prvobitno je imao dvostruki cilj – da vodi oružanu borbu protiv Izraela, predvođenu vojnim krilom, brigadama "Izedin Al Kasam" i da sprovodi programe socijalne pomoći.
Hamas ceo Izrael označava kao "veštačku cionističku tvorevinu" i kao "islamsku kolevku".
Ta pozicija je radikalnija od "svetovne" pozicije Palestinske oslobodilačke organizacije, koja je 1988. priznala suverenitet državi Izrael.
Pri svojoj borbi (asimetrično vođenje rata) protiv izraelskih civila, Hamas upotrebljava i atentatore samoubice. Mirovne inicijative i pregovore, Hamas odbija kao "čisto gubljenje vremena" i "beskoristan napor".
Tokom ovog hladnoratovskog perioda Hamas je bio politički marginalizovan, a Izrael ga zajedno sa sličnim religioznim organizacijama nije smatrao pretnjom za razliku od aktivnijeg socijalističkog i sekularnog Fataha na čelu sa Jaserom Arafatom.
Do prvog okršaja između pristalica Hamasa i Izraela došlo je 1989. za vreme Intifade, prilikom čega su dva izraelska vojnika zarobljena i likvidirana.
Izrael je na to odgovorio zarobljavanjem Jasina i njegovom osudom na doživotni zatvor te progonom 400 Hamasovih pripadnika u južni Liban koji je tada bio pod izraelskom okupacijom.
Amnesti Internešenal je 2014. godine objavio šokantan izveštaj o Hamasovim snagama u Gazi, u kojem se navodi da su počinjene "ozbiljne povrede ljudskih prava, uključujući otmice, mučenja i vansudska pogubljenja Palestinaca".
Ideologija Hamasa
Hamasova osnivačka povelja iz 1988. godine definiše istorijsku Palestinu – uključujući današnji Izrael – kao islamsku zemlju i isključuje bilo kakav trajni mir sa jevrejskom državom.
U dokumentu se takođe Jevreji uporno napadaju kao narod, dovevši do optužbi da je pokret antisemitski.
Hamas je 2017. godine proizveo novi dokument o sopstvenoj politici koji je ublažio neke od izloženih stavova i koristio umereniji rečnik.
Nije bilo priznanja Izraela, ali jeste zvanično prihvaćeno stvaranje prelazne palestinske države u Gazi, na Zapadnoj obali i u Istočnom Jerusalimu – poznatim kao granice od pre 1967. godine.
U dokumentu se ističe i da se Hamas ne bori protiv Jevreja već "okupatorskih cionističkih agresora".
Izrael je saopštio da grupa "pokušava da obmane svet".
Kao posledica ovoga, novoj vladi predvođenoj Hamasom Izrael i njegovi saveznici na Zapadu uveli su stroge privredne i diplomatske sankcije, prenosi portal Danas.
Kada su Izraelci 1989. godine uhapsili vođu šeika Ahmeda Jasina, taj potez je naveo Hamas da promeni način funkcionisanja i centralu izmesti u Jordan, koji je deset godina kasnije proterao lidere te organizacije tvrdeći da su sa jordanske teritorije organizovali akcije na Zapadnoj obali.
Od 2001. do 2012. godine, centrala Hamasa nalazila se u Damasku, odakle se preselila u Dohu, nakon sukoba oko odgovora Bašara el Asada na pobunu u Siriji.
Iako je načelno odbijao mirno rešenje sukoba sa Izraelom, Hamas je postepeno ublažavao stavove, pa je 2006. godine učestvovao u izborima na palestinskim teritorijama i nagovestio da bi mogao da podrži rešenje koje bi obuhvatalo palestinsku državu u granicama od 1967. godine.
Takođe, Hamas je podržao sporazum koji su predsednik Palestine Mahmud Abas i tadašnji izraelski premijer Arijel Šaron postigli 2005. godine i pristao na prekid vatre, mada su sporadični sukobi nastavljeni.
Godinu dana kasnije, Hamas je odneo ubedljivu pobedu nad Fatahom na izborima u Pojasu Gaze i na Zapadnoj obali, ali su sukobi dve frakcije naterali Abasa da suspenduje palestinske vlasti i uvede vanredno stanje.
Primirje, pa ponovo sukobi
Primirje koje je usledilo posle tih sukoba trajalo je sve do 2014. godine, kada je izraelski premijer Benjamin Netanjahu okrivio Hamas za otmicu trojice izraelskih dečaka na Zapadnoj obali.
Tela dečaka pronađena su nedaleko od Hebrona, a Izraelci su uhapsili nekoliko stotina aktivista i lidera Hamasa.
Islamski džihad je na hapšenja odgovorio novim raketnim napadima, a dve godine kasnije raketnim napadima se priključio i Hamas, pa je Izrael pokrenuo opsežnu operaciju vazdušnih udara, a ubrzo zatim i kopnenu ofanzivu kako bi uništio Hamasove položaje. Iako je ubijeno više od 2.000 Palestinaca, Hamas je proglasio pobedu, prenosi RTS.
Izrael smatra Hamas odgovornim za sve napade koji potiču iz pojasa, i poveo je tri velike vojne kampanje u Gazi kojima su prethodile eskalacije u prekograničnim borbama.
U decembru 2008. godine, izraelska vojska pokrenula je operaciju Kovano gvožđe da bi zaustavila raketiranja.
Tokom dvadesetdvodnevnog sukoba ubijeno je više od 1.300 Palestinaca i 13 Izraelaca.
Izrael je kao isti razlog naveo pokretanje operacije Stub odbrane u novembru 2012. godine, koja je započela vazdušnim napadom u kom je stradao Ahmed Džabari, komandant brigada "Kasam".
U osam dana borbi poginulo je okoh 170 Palestinaca – uglavnom civila – i šest Izraelaca.
Hamas je iz oba sukoba izašao vojno oslabljen, ali sa obnovljenom podrškom među Palestincima zato što se suprotstavio Izraelu i preživeo.
Raketiranje iz Gaze pojačalo se još jedom sredinom juna 2014. godine, kad je Izrael uhapsio mnoge članove Hamasa na Zapadnoj obali dok je tražio tri ubijena izraelska tinejdžera.
Početkom jula, Hamas je preuzeo odgovornost za ispaljivanje raketa na Izrael prvi put za dve godine.
Od 2014. godine, redovno je izbijalo nasilje koje se završavalo primirjima uz posredovanje Egipta, Katara i Ujedinjenih nacija i nije eskaliralo u otvoreni rat.
Uprkos pritisku blokade, Hamas je održao moć u Gazi i nastavio da gradi arsenal raketa.
Pokušaji pomirenja sa Fatahom (najvećom frakcijom palestinske oslobodilačke organizacije) takođe nisu uspeli.
Hamas – teroristi ili ne?
Hamas su na liste terorističkih organizacija uvrstile vlade Izraela i Sjedinjenih Država, zajedno sa bliskim zapadnim saveznicima kao što su Kanada, Japan i Evropska unija, odnosno arapskim poput Jordana i Egipta. Druge zapadnjačke države kao što su Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija i Novi Zeland na popisu terorističkih skupina drže samo brigade al-Kasam, Hamasovo vojno krilo, prenosi Nova.rs.
S druge strane, istočne sile poput Rusije, Kine, Irana i Turske odbacuju takvu klasifikaciju i priznaju Hamas kao legitimnog i demokratski izabranog predstavnika Palestinaca. Analitičari su saglasni da Hamas ima terorističku prošlost, ali da je takva praksa odbačena 2006. godine.
.jpg "MUP: Nema Srba među stradalima u Izraelu, naši državljani tamo da prate instrukcije nadležnih")
_beta_ap.jpg "FOTO Izraelska vojska pogodila višespratnice u Gazi: Stanari ranije upozoreni, Hamas preti Tel Avivu")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Dogovoren prekid neprijateljstva na Crnom moru između Rusije i Ukrajine: Kremlj ima uslove
25.03.2025.•
0
Rusija i Ukrajina su se složile da prekinu neprijateljstva na Crnom moru, saopštila je Bela kuća nakon razgovora radnih grupa u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji.
Hiljade na ulicama Budimpešte: "Pravo na okupljanje je osnovno pravo"
25.03.2025.•
0
Nekoliko hiljada demonstranata protestovalo je u centru Budimpešte protiv novog zakona kojim se zabranjuje održavanje Parade ponosa i za koji tvrde da ograničava pravo Mađara na okupljanje.
Pacijent iz Severne Makedonije koji se lečio u Beogradu vraćen u Skoplje: Prvi od 115 povređenih
25.03.2025.•
1
Prvi povređeni u požaru u diskoteci u Kočanima koji je bio na lečenju u Srbiji vratio se u Severnu Makedoniju.
.jpg "Produžen pritvor osumnjičenima za držanje 31 deteta u kući u Brčkom")
Produžen pritvor osumnjičenima za držanje 31 deteta u kući u Brčkom
25.03.2025.•
0
Osnovni sud Brčko produžio je pritvor za dve osobe zbog sumnje da su izvršili krivično delo zapuštanje ili zlostavljanje deteta.
Dodik potvrdio da je doputovao u Izrael, uprkos poternici u BiH
25.03.2025.•
4
Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik saopštio je da je doputovao u Izrael.
Za predsednicu nemačkog parlamenta izabrana Julija Klekner, ranije ministarka poljoprivrede
25.03.2025.•
0
Novi saziv nemačkog parlamenta izabrao je bivšu ministarku poljoprivrede Juliju Klekner za predsednicu.
Brazil: Vrhovni sud razmatra da li će Bolsonaru suditi za pokušaj državnog udara
25.03.2025.•
1
Vrhovni sud Brazila je počeo postupak za odlučvanje o tome da li će se bivšem predsedniku Žairu Bolsonaru i njegovim saradnicima suditi između ostalog za pokušaj državnog udara.
Granična policija BiH istražuje kako je Dodik prešao granicu iako je za njim raspisana poternica
25.03.2025.•
8
Granična policija BiH po naredbi direktora Mirka Kuprešakovića sprovodi istragu o tome kako je predsednik RS Milorad Dodik prešao državnu granicu, pošto je za njim u BiH raspisana centralna poternica.
Istraživanje: 74 odsto ispitanih smatra da njihova država ima koristi od EU
25.03.2025.•
3
Istraživanje Eurobarometra, koje je danas objavio Evropski parlament, pokazalo je da 74 odsto građana smatra da njihova država ima koristi od članstva u EU.
Vlada Papue Nove Gvineje blokirala Fejsbuk
25.03.2025.•
1
Vlada Papue Nove Gvineje blokirala je društvenu mrežu Fejsbuk, što opisuje kao "test" za ublažavanje govora mržnje, dezinformacija, pornografije i "drugog štetnog sadržaja".
Parižani na referendumu izglasali da još 500 ulica postane pešačka zona
25.03.2025.•
4
Parižani su u nedelju na referendumu glasali da dodatnih 500 gradskih ulica postanu isključivo pešačke.
FBI vodi istragu o nasilju usmerenom prema kompaniji Tesla
25.03.2025.•
0
Direktor FBI Kaš Patel rekao je da se pokreće istraga o "porastu nasilne aktivnosti usmerene prema kompaniji Tesla".
Palestinskog dobitnika Oskara pretukli izraelski naseljenici, pa ga privela vojska
25.03.2025.•
5
Izraelski naseljenici su juče za okupiranoj Zapadnoj obali pretukli Hamdana Balala, palestinskog korežisera dokumentarnog filma "No Other Land" koji je dobio Oskara.
Avion koji je leteo iz Amerike u Kinu morao nazad jer pilot nije imao pasoš
25.03.2025.•
1
Avion kompanije "United Airlines" 787, koji je proteklog vikenda leteo iz Los Anđelesa u Kinu, morao je da se okrene nakon što je otkriveno da jedna osoba u avionu nema pasoš.
Konverzija 2025: Najnovije digital marketing strategije i alati od 26. aprila u Banjaluci
24.03.2025.•
0
Sedma po redu Konverzija, jedna od najznačajnijih digital marketing konferencija u regionu, održaće se 26. i 27. aprila u Banjaluci.
Gradonačelnik Istanbula koji je u zatvoru biće kandidat na predsedničkim izborima
24.03.2025.•
1
Turska opoziciona Republikanska narodna partija (CHP) imenovala je gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua za kandidata na predsedničkim izborima 2028. godine, uprkos njegovom hapšenju.
Rusija i SAD počele pregovore o primirju u Ukrajini
24.03.2025.•
0
Rusija i SAD počele su danas razgovore u Saudijskoj Arabiji o mogućem primirju u Ukrajini, koja je pod ofanzivom Kremlja već tri godine.
Izrael formira kancelariju za "dobrovoljni" odlazak Palestinaca iz Pojasa Gaze
23.03.2025.•
5
Izraelsko ministarstvo odbrane saopštilo je da će otvoriti specijalnu kancelariju koji će imati zadatak da dozvoli Palestincima da "dobrovoljno" napuste Pojas Gaze.
U Rijadu počeli razgovori predstavnika Ukrajine i SAD
23.03.2025.•
0
Razgovori između predstavnika Ukrajine i SAD o mogućem primirju i uslovima prekida vatre između Ukrajine i Ruske federacije, počeli su u Rijadu.
Imamoglu ostaje u pritvoru do početka suđenja, protesti u Istanbulu ne jenjavaju
23.03.2025.•
0
Turski sud je odlučio da uhapšeni gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu ostaje u pritvoru do suđenja.
VIDEO: Papa Franja posle pet nedelja u bolnici prvi put pred vernicima
23.03.2025.•
0
Papa Franja se u nedelju, prvi put posle više od pet nedelja hospitalizacije, pojavio u javnosti i mahnuo vernicima sa balkona pre izlaska iz bolnice Đemeli u Rimu.
Komentari 3
Mare
Мира Левица
Ha
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar