Šta Srbija treba da nauči od Irske: Može li se empatija naučiti u školi?
"Neka deca nauče empatiju od roditelja, a neka ne", kaže za 021.rs Šarlot Silk sa Univerziteta u Golveju u Irskoj.
Foto: 021.rs
Silk je deo Uneskovog centra za porodicu i dete koji je pre nekoliko godina pokrenuo Program za aktiviranje socijalne empatije za više razrede osnovne škole.
Ovaj kurs, specifično dizajniran da probudi empatiju kod dece uzrasta od 12 do 14 godina, i to u irskom kontekstu, traje 12 nedelja.
Podržao ga je i glumac Kilijan Marfi, koji je i pokrovitelj Uneskovog centra, koji je u okviru originalne kampanje za ovaj program u više navrata izjavio da je primetio da se "Irci plaše emocija" i da je njegovoj zemlji neophodna "revolucija empatije".
Prošle godine je interesovanje za ovaj program iskazalo oko 50 škola u Irskoj, a početkom ove školske godine, Nacionalni savet za obrazovanje je podržao program i tako je, po prvi put u irskom obrazovnom sistemu, empatija identifikovana kao ključni ishod obrazovanja. Uneskov program je sada preporučen resurs u više od 700 škola, što znači da ga škole primenjuju po sopstvenom izboru.
Istraživanje koje je bilo temelj za kreiranje ovog programa, Centar je započeo 2018. godine.
"Koleginica dr Bernandin Brejdi i ja smo prošle kroz sve studije koje izučavaju faktore koji utiču na empatiju i onda smo sprovele našu studiju, specifičnu za irsko okruženje. Ono što smo otkrile je da roditelji igraju važnu ulogu, ali takođe i škole. Škole su moćne organizacije, mada znam da se još raspravlja o tome da li su one adekvatno mesto za učenje empatije. Znamo da nastavnici osećaju da postoji dosta pritiska na škole, a da oni nemaju dovoljno vremena ni resursa. S druge strane, škole imaju moć i dužnost da dopru do svakog deteta. Ako posmatramo empatiju kao nešto što se uči isključivo od kuće, treba da se zapitamo šta je sa mladim ljudima koji nemaju iskustvo empatije kod kuće", objašnjava dr Šarlot Silk za 021.rs.
Na pitanje zašto je odabran specifično period puberteta, dr Silk kaže da je ovo vreme kada se menjaju mozak i emocionalna stanja kod dece, a vršnjački uticaj postaje bitniji nego roditeljsko vaspitanje.
"Ovo je ključan period kada moramo da promovišemo vrednosti empatije i društveno odgovornog ponašanja među učenicima. Škole su ključne za postizanje toga", ističe naša sagovornica.
Empatiju ne osećamo jednako u svim situacijama, ka svim ljudima
Kada je reč o učenju empatije od roditelja, Silk navodi da nije važno samo pričati o tome, već i pokazivati empatično ponašanje, zato što dete uči posmatrajući ponašanja roditelja.
Ovaj raskol između stavova i delovanja je nešto što su stručnjaci iz Uneskovog centra primetili i tokom svog istraživanja.
"Ono što smo saznali je da mladi ljudi pričaju da mogu da se saosećaju sa nekim u određenoj situaciji, ali da ne bi preduzeli ništa da pomognu. Empatično ponašanje je ključni deo naše definicije društvene empatije. Ne bi trebalo samo da saosećamo u sebi, već i da delujemo", ističe Silk za 021.rs.
Istraživači su pokušavali da otkriju i koje su to prepreke delovanju.
"Jedna od prepreka koja sprečava empatično ponašanje je manjak znanja, odnosno nerazumevanje šta bi mogli da urade u određenoj situaciji. Mladi ispitanici su osećali da odrasli treba da im pokažu kako da se ponašaju. Druga prepreka je strah od posledice, koja je uglavnom, po njihovom shvatanju, osećaj posramljenosti ako su pogrešno razumeli situaciju. Treća barijera je pristrasnost. To znači da empatija nije ono što osećaju jednako u svim kontekstima prema svim ljudima. Uobičajeno nalazimo da je mnogo lakše osećati empatiju ka ljudima koji su nam slični, a da je mnogo teže saosećati sa onima koje ne poznajemo ili koji se razlikuju od nas", objašnjava sagovornica portala 021.rs.
Ono što su naučili iz istraživanja, u Centru su implementirali u program koji je od 2017. do 2019. godine prošao kroz pilot fazu testiranja u odabranim školama širom Irske. Prve godine u program je bilo uključeno sedam škola, a naredne 12. Nastavnici, učenici i odgovorni u školama su davali svoj fidbek o sprovođenm aktivnostima i njihovom uspehu.
Nakon toga, usledila je revizija programa i testiranje u 25 škola. Škole su bile podeljene u dve grupe - u jednoj grupi je primenjivan program, u drugoj nije. Na kraju su svi radili iste evaluacije i primećene su značajne razlike kada je reč o empatičnom ponašanju.
Nakon toga, usledila je revizija programa i testiranje u 25 škola. Škole su bile podeljene u dve grupe - u jednoj grupi je primenjivan program, u drugoj nije. Na kraju su svi radili iste evaluacije i primećene su značajne razlike kada je reč o empatičnom ponašanju.
"Otkrili smo da učenici koji su učestvovali u programu pokazuju znatno više nivoe empatije u poređenju sa onima koji nisu učestvovali. Tu gde je nivo empatije bio viši, bili su viši i nivoi društvene odgovornosti i emocionalne kompetencije", kaže Silk za 021.rs.
Program aktiviranja socijalne empatije je podeljen na više delova. Prvi deo je razumevanje empatije.
"To je, jednostavno, objašnjavanje mladim ljudima šta je empatija, razlikovanje između empatije i saosećanja, kao i objašnjavanje zašto je važna empatija", kaže Silk.
Drugi deo je učenje i vežbanje veština empatije, kao su empatično slušanje i ponašanje.
"Primenjuje se širok raspon metodologija aktivnog učenja. Koristimo prakse kao što su osmišljeni scenariji, debate i diskusije u malim grupama. Učenici čitaju scenarije i govore kome bi, u toj izmišljenoj situaciji, najpre pomogli ili šta bi radili u određenoj situaciji. Onda su upitani da li bi u jednom kontekstu pomogli, a ne u drugom i zašto. Uloga nastavnika je da bude vodič koji će pomoći učenicima da diskutuju o ovim temama. Filozofija koja se provlači kroz ceo program je fokus na učenika, na njegov glas. Zapravo je sve na tome da treba navesti studente da se otvore o ovim pitanjima i voditi ih ka rešenjima, umesto im samo opisno reći šta treba da rade", objašnjava naša sagovornica.
Od mladih, za mlade: Stvoriti okruženje u kom se učenici osećaju bezbedno da razgovaraju
Sadržina programa, kaže ona, umnogome dolazi od samih mladih, dok edukatori i istraživači pružaju sredstva, materijale i ideje za aktivnosti koje im pomažu da istraže ova pitanja, umesto da oni pokušavaju da ih reše za njih.
"Zauzimamo pristup u kom su mladi eksperti, oni su ti koji žive u ovim kontekstima. Oni znaju koje su njihove prepreke, a nama je važno da stvorimo okruženje u kom se osećaju bezbedno i slobodno da razgovaraju o tim temama i uče jedni od drugih. Neke od povratnih informacija koje smo dobili od mladih je koliko koristi imaju od slušanja drugih perspektiva i koliko su iznenađeni ponekad kada čuju drugačije odgovore od njihovih. To i jeste empatija - svest da ne mislimo svi jednako, kao i postizanje razumevanja o tome zašto mi mislimo jedno, a neko drugi drugo", navodi Silk.
Nastavnici koji učestvuju u ovom programu kažu da ih je učinio svesnijim sopstvenog pristupa učenicima, ali i da je pomogao da se stvori empatičniji odnos između nastavnika i učenika, a i u učionici uopšte.
"Empatija donosi potencijalne benefite i na međuljudskom nivou, ali i na širem društvenom nivou. Znamo da je viši nivo empatije povezan sa osećajem dobrobiti, na primer. Kada mladi ljudi osećaju da su u okruženju punom razumevanja, da su cenjeni i da se neko brine o njima, oni su srećniji. Takođe, empatiju povezujemo sa uspešnijim vezama. I, kao što smo utvrdili u našem istraživanju, učenje empatije je povezano sa društvenom odgovornošću. Ono što je ključno je da empatija dovodi do efikasnijeg i usmerenijeg pružanja pomoći, tako da mladi ljudi mogu bolje da razumeju kako da pomognu nekom u specifičnom kontekstu", navodi sagovornica portala 021.rs.
Ona ističe da edukovanje o empatiji može da smanji i stopu vršnjačkog nasilja.
"Može da dovede do pozitivne klime u školi i boljeg odnosa između učenika i nastavnika. Neki dokazi čak ukazuju na to da može da poboljša akademski uspeh. Naravno, naš program je samo jedan deo slagalice. Pretpostavljam da su, ako želimo empatično društvo, programi kao ovaj važni da postave temelje, ali verovatno nisu dovoljni sami od sebe. Istraživanje sugeriše da ako želimo da promovišemo dugotrajne promene u empatiji, onda ova vrlina mora da bude cenjena u društvu, a postoje dokazi da to nije uvek slučaj. Čak i kad posmatramo naše istraživanje ovde u Irskoj, neki od odgovora koje smo dobili od mladih ljudi sugerišu da ne misle da je empatija uvek cenjena u društvu. Više od toga, naglašavali su stvari kao što su lični uspeh, karijeru, i slično, dok je koncept brige za druge ljude viđen kao manje važan", dodaje Silk.
Inače, ovaj program postoji u Sjedinjenim Američkim Državama i Švedskoj. Primenjuje se i u drugim državama, ali mora da se modifikuje, jer primeri i resursi su jedinstveni za svaku zemlju.
"To je zaista važno za uspeh programa. Materijali koji se koriste moraju da budu lokalni, ako nisu kulturno-relevantni i odgovarajući za to godište, učenici se neće angažovati oko određenih tema. Primeri moraju da budu realistični za taj kontekst. Jedan od faktora za uspešno kreiranje resursa i razvijanje materijala je saradnja nastavnika, škola, učenika i akademika", zaključuje naša sagovornica.
Akcioni plan protiv vršnjačkog nasilja
Napore da se reši problem vršnjačkog nasilja i da škole budu inkluzivna okruženja ulaže i irsko Ministarstvo prosvete.
Kako u ovom Ministarstvu kažu za 021.rs, u decembru 2022. godine, Ministarstvo je objavilo Akcioni plan protiv vršnjačkog nasilja, nakon obimnih konsultacija sa svim članovima prosvetne zajednice. Ovo je sveobuhvatan pristup prevencije i reagovanja na nasilje u školama, koji uključuje sve oblike nasilja - od digitalnog do seksualnog.
"Plan se fokusira na prava deteta i pruža detaljne i jasne korake postupanja za prevenciju i reagovanje na nasilništvo u školama. Uključuje komponente kao što su prevencija, podrška, nadgledanje i zajedništvo. Prema planu, nastavno osoblje prolazi kroz obuke o digitalnom nasilju i drugim oblicima, kako bi stekli znanje, resurse i samopouzdanje neophodno da uče decu o ovim pitanjima, ali i da se nose sa incidentima nasilja, ukoliko se dese", objašnjavaju iz Ministarstva prosvete Republike Irske.
Dodaju i da su sve škole dužne da primenjuju anti-bullying procedure koje su objavljene još 2013. godine.
"One detaljno govore osoblju i rukovodstvu šta treba da rade kada se suoče sa nasilničkim ponašanjem među učenicima. A trenutno se radi i na osavremenjavanju ovih procedura. Neke od novih stavki koje će biti uključene su rasizam, seksizam, i slično. Kroz čitavu školsku godinu, Ministarstvo ima veliki broj inicijativa o podizanju svesti o nasilju i generalno gajenju kulture inkluzije i poštovanja u školama. Neki od primera na kojima trenutno radimo su formiranje grupe koja uključuje decu i mlade a koja će imati ulogu razvijanja godišnjeg programa podizanja svesti o nasilništvu, unapređivanje sadržaja udžbenika tako da održavaju raznolikost društva, a promovišu jednakost", navode u Ministarstvu.
Ministarstvo ohrabruje škole da osnuju učeničke savete koji će predstavljati đake.
Psihološka podrška za učenike i obuke za nastavnike
Irsko ministarstvo obrazovanja sarađuje i sa Nacionalnom psihološkom službom (NEPS) koja pruža konsultacija nastavnicima i pomaže im da razviju sistem za rešavanje problema. Takođe, direktno rade sa decom posmatrajući, procenjujući i prikupljajući informacije, ili indirektno razgovarajući sa roditeljima, nastavnicima i osobljem.
"NEPS i trenira nastavno osoblje i ostale da grade kapacitet za suočavanje sa problemima i promovišu socijalnu i emocionalnu kompetenciju", dodaju iz Ministarstva.
U odgovoru za 021.rs Ministarstvo nabraja i neke od inicijativa koje je Nacionalna psihološka služba sprovodila, uljučujući i obuke nastavnika za rad sa učenicima koji prolaze kroz traume.
"Tu su i program koji se fokusira na smanjenje anksioznosti kod dece, program za stvaranje pozitivnog okruženja za učenje, program osnivanja timova učenika za pružanje podrške vršnjacima, kao i treninzi o inkluzivnom obrazovanju", ističu.
Ono što irske vlasti pokušavaju ovim politikama da reše je raniji nedostatak intersektorskog pristupa nasilništvu u školama na koje je upozoravao odbor Ujedinjenih nacija.
Između ostalog, u osnovne škole se uvodi i pilot programa savetovanja za učenike. Razvija se i novi model za inspekcije koji će pomošći inspektorima da procene do koje mere su škole uvele i primenile određene strategije za promovisanje pozitivne i inkluzivne kulture u ustanovama.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Papa raspustio uticajnu katoličku grupu zbog "sadističke" zloupotrebe moći
22.01.2025.•
1
Papa Franja doneo je nesvakidašnju odluku da raspusti uticajnu katoličku grupu iz Perua, koju više od decenije prate optužbe za zlostavljanje unutar zajednice.
Francuski nalog za hapšenje Bašara al Asada zbog ratnih zločina
22.01.2025.•
3
Francuski istražni organi izdali su nalog za hapšenje svrgnutog sirijskog lidera Bašara al Asada zbog navodnog saučestvovanja u ratnim zločinima.
Više od 70 osoba nastradalo u požaru u hotelu u Turskoj
22.01.2025.•
1
Broj nastradalih u požaru u hotelu u turskom skijalištu Kartalkaja porastao je na 76, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja.
Preminuo bivši gitarista "Whitesnake" i "Thin Lizzy" Džon Sajks
21.01.2025.•
1
Britanski rok gitarista Džon Sajks, koji je svirao sa grupama Whitesnake i Thin Lizzy, preminuo je u 66. godini.
VIDEO: Nacistički pozdrav Ilona Maska na proslavi inauguracije Donalda Trampa
21.01.2025.•
29
Ilon Mask izazvao je kontroverze u ponedeljak kada je prisutne, dva puta uzastopno, pozdravio uz fašistički pozdrav.
Tramp se već bacio u akciju: Oslobodio 1.500 pristalica iz zatvora, napustio klimatski sporazum...
21.01.2025.•
5
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je niz izvršnih naredbi pred svojim pristalicama na Kapitolu i u Beloj kući.
Iranski sud osudio pop zvezdu Tatalua na smrt zbog bogohuljenja
21.01.2025.•
3
Iranski sud osudio je popularnog pevača Amira Hoseina Magsulua (37), poznatog kao Tatalu, na smrtnu kaznu zbog bogohuljenja.
Tramp namerava da prizna postojanje samo dva pola i ukine programe diverziteta
20.01.2025.•
6
Donald Tramp obećao je da će odustati od politike pomoći transrodnim osobama i rekao da će SAD od sada priznati samo dva pola, muški i ženski, definisanih rođenjem.
Par minuta pre kraja mandata: Bajden preventivno pomilovao uže članove svoje porodice
20.01.2025.•
1
Odlazeći predsednik SAD Džo Bajden danas je samo nekoliko minuta pred odlazak sa dužnosti pomilovao svoje sestre i braću i njihove supružnike.
FOTO, VIDEO: Donald Tramp je postao 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država
20.01.2025.•
11
Donald Tramp postao je 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, položivši zakletvu u Vašingtonu pred glavnim sudijom Vrhovnog suda Džonom Robertsom.
Putin čestitao Trampu uoči inauguracije i poručio da je otvoren za dijalog o Ukrajini
20.01.2025.•
4
Ruski predsednik Vladimir Putin čestitao je predsedniku SAD Donaldu Trampu nekoliko sati pred njegovu inaguraciju i rekao da je "otvoren za dijalog" o Ukrajini.
Bajden dočekao Trampa u Beloj kući: Dobro došao kući
20.01.2025.•
2
Izabrani predsednik SAD Donald Tramp, koji će danas stupiti na dužnost, stigao je sa suprugom Melanijom u Belu kuću, gde su ih dočekali odlazeći šef države Džozef Bajden i njegova supruga Džil.
Francuski premijer Barju: Postoji opasnost da Evropa bude "pregažena" Trampovom politikom
20.01.2025.•
2
Francuski premijer Fransoa Bajru upozorio je na rizik da Francuska i Evropska unija, ukoliko ništa ne preduzmu, budu "pregažene" najavljenom politikom američkog predsednika Donalda Trampa.
Uhapšeni lažni vatrogasci u Kaliforniji: Vozili vatrogasni kamion u zoni evakuacije u Los Anđelesu
20.01.2025.•
0
Dvoje ljudi je uhapšeno u Kaliforniji zbog sumnje da su se lažno predstavljali kao vatrogasci i vozili lažan vatrogasni kamion u jednoj od zona evakuacije požara u Los Anđelesu.
Oslobođeno 90 Palestinaca nakon što je Hamas pustio troje talaca iz Izraela
20.01.2025.•
2
Izrael je sinoć oslobodio 90 palestinskih zatvorenika nekoliko sati nakon što je Hamas pustio na slobodu troje izraelskih talaca.
Sutra počinje Svetski ekonomski forum u Davosu, među učesnicima Tramp, Fon der Lajen i Vučić
19.01.2025.•
19
Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma počinje sutra, 20. januara u gradiću Davos u Švajcarskoj pod sloganom "Saradnja za Inteligentno doba".
"Grad anđela" na zgarištu: Izgorelo na hiljada domova, među njima i kuće holivudskih zvezda
19.01.2025.•
2
U požarima u južnoj Kaliforniji koji su počeli 7. januara ali i dalje traju zbog jakih vetrova, uništeno je više od 12.500 kuća i objekata.
Troje oslobođenih talaca stiglo u Izrael
19.01.2025.•
0
Tri taoca oslobođena su iz Gaze i stigla su u Izrael.
Ministar finansija preti da će srušiti vladu ako Izrael ne okupira Gazu
19.01.2025.•
0
Izraelski ministar finasija, ultradesničar Becalel Smotrič, pozvao je svoju državu da okupira Pojas Gaze i uspostavi vojnu upravu, preteći da će u protivnom srušiti vladu.
Konačno: Počeo prekid vatre u Gazi
19.01.2025.•
0
Prekid vatre u Gazi, dogovoren između Izraela i Hamasa, stupio je na snagu danas u 11.15 časova po lokalnom vremenu, saopšteno je iz kancelarije izraelskog premijera.
Zvaničnik Hamasa: Poslali smo Izraelu listu talaca koji će danas biti oslobođeni
19.01.2025.•
0
Visoki zvaničnik Hamas izjavio je da je ta palestinska islamistička organizacija poslala Izraelu listu talaca koji će danas biti oslobođeni, javili su palestinski mediji.
Komentari 9
Laki
misa avokado
Ivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar