Nuklearka Krško: Finansirana iz ratne odštete, od ideje do realizacije skoro 20 godina
Nuklearna elektrana Krško je proizvod jugoslovenskog nuklearnog programa, u vlasništvu je Slovenije i Hrvatske, a od ideje do realizacije prošlo je dosta godina.
Krško trenutno pokriva oko 20 odsto potreba Slovenije i 16 odsto potreba Hrvatske za električnom energijom, piše N1.
Prva i do sada jedina nuklearna elektrana na prostoru bivše Jugoslavije izgrađena je u Sloveniji, tri kilometara ispod gradića Krško. Izgrađena je zbog rastuće potrebe za energijom, odnosno njenog nedostataka u tadašnjim jugoslovenskim republikama Sloveniji i Hrvatskoj.
Sredstva su obezbeđena iz fonda nemačke odštete za Drugi svetski rat, po Brionskom sporazumu predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita i kancelara Nemačke Vilija Branta.
Od početka istraživanja pa do starta rada elektrane u punom kapacitetu prošlo je skoro 20 godina, a negde na pola puta postavljen je kamen temeljac.
Istraživanja na Krškom polju kao potencijalne lokacije počelo 1964. godine. Šest godina kasnije, predsednici skupštine Slovenije i Hrvatske potpisuju sporazum o gradnji nuklearne elektrane.
Objavljen je i međunarodni konkurs za prikupljanje ponuda za gradnju. Na osnovi tehničke, komercijalne i finansijske ocene ponuda za dobavljača opreme 1972. godine izabrana je američka kompanija Vestinghaus.
Godinu dana kasnije, novembra 1973, u dogovoru s posebnom radnom grupom Izvršnih veća i koordinacionim odborom investitor potpisano je pismo o nameri s Vestinghausom.
U decembru 1974. godine, predsednik Jugoslavije Josip broz Tito postavio je kamen temeljac za prvu nuklearnu elektranu u Jugoslaviji.
U junu 1976. godine u Riječku luku stiga je prva oprema za nuklearni deo elektrane, u oktobru je završena montaža reaktorskog dela, da bi u decembru počeo rad na pogona 400-kilovoltnog elektroenergetskog sistema u Sloveniji.
U oktobru 1980. dopremljeno je prvo gorivo.
Maja 1981. godine započela je prva faza eksperimentalnog pogona – gorivo je postavljeno u reaktorsku posudu i time je elektrana postala nuklearni objekat. Na jesen je u reaktoru postignuta prva samoodržavajuća lančana reakcija, a u sinhronizaciji s mrežom, Krško daje prve kilovatsate električne energije u elektroenergetski sistem.
U februaru 1982. godini počinje vađenja uranijuma u rudniku Žirovski vrh koji se nalazi zapadno od Ljubljane za delimično pokrivanje potreba elektrane. U avgustu je pogon počeo da radi punom snagom, a u januaru 1983. godine započeo je komercijalni program.
Vlada Slovenije je 1990. godine donela odluku o privremenom prestanku vađenja uranijuma u rudniku Žirovski vrh, a dve godine kasnije ova odluka je postala trajna.
Planirano je da elektrana ima svoj radni vek do 2023. godine, ali je posle remonta dobijena dozvola za produžetak od 20 godina. U Krškom je zaposleno 630 radnika od čega je više od polovine ima višei i visoko obrazovanje.
Kako se skladišti nuklearni otpad?
Elektrana je u jednakom vlasništvu Slovenije i Hrvatske i obe zemlje bi trebalo da vode račun o otpadu. Trenutno se otpad skladišti u samoj elektrani. Hrvatska se obavezala da će do 2025. godine prihvatiti 2.400 tona nuklearnog otpada. Planirano je da mesto za taj otpad bude u napuštenoj kasarni u Čerkezovcu, selu blizu granice s Bosnom i Hercegovinom. Početak izgradnje Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada planiran je 2025. godine, a u susednoj Bosni i Hercegovini ne gledaju blagonaklono na ovu odluku.
Institucije, prvo Republike Srpske, a zatim i Bosne i Hercegovine, reagovale su ozbiljnije prvi put 2019. godine. Tada su u Novom Gradu, čiji su meštani udaljeni nekoliko stotina metara od lokacije, protestovali zbog ovog problema. Vlada RS je iste godine kompletan pojas na toj lokaciji proglasila Nacionalnim parkom, ali je Hrvatska i dalje nastavila sa pripremama.
Stručnjaci kažu da je u pitanju otpad niskog i srednjeg radioaktivnog spektra, a ne istrošeno nuklearno gorivo koje je višeg radioaktivnog spektra.
Proces uklanjanja nuklearnog postrojenja atomske centrale Krško trebalo bi da počne za 50 godina i prema sadašnjim procenama koštaće milijardu evra. Od toga će na zbrinjavanje otpada biti utrošena polovina.
Prema programu, bilo je planirano da Jugoslavija do kraja 20. veka izgradi ukupno četiri nuklearne elektrane, ali se posle katastrofe elektrane u Černobilju 1986. godine odustalo od dalje izgradnje. U Srbiji su kao potencijalne lokacije pominjani Kostolac i potez na Dunavu između Apatina i Novog Sada.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Iz EU proterano gotovo 30.000 stranaca za svega tri meseca
31.03.2025.•
0
U četvrtom kvartalu 2024. godine, 124.935 osoba bez državljanstva neke zemlje Evropske unije je dobilo naređenje da napusti Uniju, a u skladu sa tim nalogom u treće zemlje je deportovano 28.630 ljudi.
Vanredna situacija u Banjaluci zbog klizišta
31.03.2025.•
1
Na teritoriji Banjaluke proglašena je vanredna situacija zbog odrona i klizišta do čije je pojave došlo nakon obilnih padavina u proteklih nekoliko dana.
Marin Le Pen proglašena krivom za proneveru i nepodobnom za obavljanje javne funkcije
31.03.2025.•
14
Liderka francuske ekstremne desnice Marin Le Pen proglašena je krivom i nepodobnom za obavljanje javne funkcije, a presuda odmah stupa na snagu, saopštio je danas sud u Parizu.
Najmanje 1.700 ljudi stradalo u zemljotresu u Mjanmaru, u toku potraga za preživelima
31.03.2025.•
0
Tri dana nakon snažnog zemljotresa koji je pogodio Mjanmar zvaničnici procenjuju da je poginulo najmanje 1.700 ljudi.
Slovenija će zabraniti supermarketima da bacaju hranu
31.03.2025.•
16
Slovenija će postati druga evropska zemlja koja će zabraniti bacanje hrane trgovačkim lancima.
Novi premijer: SAD se neće domoći Grenlanda
31.03.2025.•
0
SAD se neće domoći Grenlanda koji će sam odlučivati o sopstvenoj budućnosti, uzvratio je Donaldu Trampu novi premijer te autonomne danske teritorije Jens-Frederik Nilsen.
Tramp preti bombardovanjem Irana ako propadnu pregovori o nuklearnom sporazumu
30.03.2025.•
9
Američki predsednik Donald Tramp upozorio je da će doći do "bombardovanja" Irana ako ne uspeju pregovori o iranskom nuklearnom sporazumu.
Proteste opozicije u Istanbulu premeštaju na periferiju: Da (demokratija) ne smeta turistima
30.03.2025.•
1
Lider opozicione turske Republikanske narodne partije Ozgur Ozel izjavio je da ta stranka namerava da nastavi proteste zbog hapšenja gradonačelnika Istanbula Ekrema Imamoglua u drugim okruzima Turske.
Obustavljen saobraćaj na putevima u Republici Srpskoj: Klizišta i odroni u Banjaluci
30.03.2025.•
1
Banjalučki Odsek za poslove civilne zaštite saopštio je su građani u velikom broju prijavljivali probleme u vezi sa klizištima i odronima, pa je formirano devet timova koji obilaze teren.
Iransko "ne" Trampovom pozivu na direktne pregovore
30.03.2025.•
1
Iranski predsednik Masud Pezeškijan izjavio je da je Teheran odbio direktne pregovore sa SAD, kao odgovor na pismo predsednika Donalda Trampa u vezi sa iranskim nuklearnim programom.
VIDEO Zemljotres magnitude 7,1 kod obale ostrva Tonga, prošla opasnost od cunamija
30.03.2025.•
0
Zemljotres magnitudee 7,1 pogodio je obalu ostrva Tonga u Tihom okeanu, gde je ukinuto upozorenje na cunami, izdato odmah posle potresa, saopštio je američki Zavod za geologiju.
Ruske vlasti saopštile da su zauzele selo u centralnom delu Ukrajine
30.03.2025.•
2
Ruske vlasti saopštile su da su zauzele selo sedam kilometara od administrativne granice Dnjepropetrovske oblasti u centralnom delu Ukrajine, regiona u koji ruske snage nikada nisu ušle.
Uprkos nalogu za hapšenje: Netanjahu ide u posetu Orbanu
30.03.2025.•
4
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu treba da otputuje u Mađarsku 2. aprila, saopštio je njegov kabinet, uprkos nalogu za hapšenje Međunarodnog krivičnog suda (MKS).
Više od 1.640 poginulih u zemljotresu u Mjanmaru, u Bangkoku se broj stradalih povećao na 18
30.03.2025.•
2
Broj poginulih u zemljotresu u Mjanmaru povećao se na 1.644, saopštila je vojna hunta te zemlje.
Danska uzvraća "udarac" nakon posete Džej Di Vensa: Premijerka ide u posetu Grenlandu
30.03.2025.•
1
Danska premijerka Mete Frederiksen boraviće u poseti Grenlandu od srede do petka u cilju jačanja jedinstva sa tom autonomnom pokrajinom na Arktiku koju Donald Tramp želi da pripoji.
Zabrinutost u Austriji: Sve manje dece priča nemački
30.03.2025.•
5
Najnovija studija pokazala je da deca u Austriji sve više zanemaruju i zaboravljaju nemački jezik, prenose austrijski mediji.
Tramp doneo uredbu protiv "antiameričkih sadržaja"
30.03.2025.•
1
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je izvršnu uredbu koja je uperena na Smitsonijan institut, koji upravlja sa više od 20 muzeja i istraživačkih centara u Vašingtonu i Njujorku.
Taravari: Ponovo pogoršano stanje dva pacijenta, od četiri koja su kritično povređeni u požaru
29.03.2025.•
1
Ministar zdravlja Severne Makedonije Arben Taravari izjavio je da se zdravstveno stanje ponovo pogoršalo kod dva, od četiri pacijenta koji su kritično povređeni u požaru u diskoteci u Kočanima.
Druga gimnazija Sarajevo najoštrije osudila napad na srednjoškolce iz Novog Sada
29.03.2025.•
5
Druga gimnazija Sarajevo, koja je domaćin razmene učenika sa gimnazijom "Tvrđava" iz Novog Sada, najoštrije je osudila napad na novosadske srednjoškolce.
Cvijanović osudila napad na srednjoškolce iz Novog Sada u Sarajevu
29.03.2025.•
1
Predsedavajuća Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović najoštrije je osudila napad na srednjoškolce iz Novog Sada u Sarajevu i pozvala nadležne instiucije da adekvatno kazne nasilnike.
VIDEO Posveta studentima iz Karnegi hola u Njujorku: "Zlato je stiglo iz Svemira"
29.03.2025.•
6
Osnivač Kronos kvarteta, Dejvid Herington posvetio je jednu numeru studentima u Srbiji na koncertu tog sastava u Karnegi holu u Njujorku, koji je održan u petak, 28. marta.
Komentari 14
pa
Hell Bent Flyer
Francuzi imaju 56 aktivnih reaktora za proizvodnju elektricne energije od kojih su 36 CP0, CP1 i CP2 dizajni koje koriste Juzna Afrika, Juzna Koreja i Kina.
Za pocetak.
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar