Krško trenutno pokriva oko 20 odsto potreba Slovenije i 16 odsto potreba Hrvatske za električnom energijom, piše
N1.
Prva i do sada jedina nuklearna elektrana na prostoru bivše Jugoslavije izgrađena je u Sloveniji, tri kilometara ispod gradića Krško. Izgrađena je zbog rastuće potrebe za energijom, odnosno njenog nedostataka u tadašnjim jugoslovenskim republikama Sloveniji i Hrvatskoj.
Sredstva su obezbeđena iz fonda nemačke odštete za Drugi svetski rat, po Brionskom sporazumu predsednika Jugoslavije Josipa Broza Tita i kancelara Nemačke Vilija Branta.
Od početka istraživanja pa do starta rada elektrane u punom kapacitetu prošlo je skoro 20 godina, a negde na pola puta postavljen je kamen temeljac.
Istraživanja na Krškom polju kao potencijalne lokacije počelo 1964. godine. Šest godina kasnije, predsednici skupštine Slovenije i Hrvatske potpisuju sporazum o gradnji nuklearne elektrane.
Objavljen je i međunarodni konkurs za prikupljanje ponuda za gradnju. Na osnovi tehničke, komercijalne i finansijske ocene ponuda za dobavljača opreme 1972. godine izabrana je američka kompanija Vestinghaus.
Godinu dana kasnije, novembra 1973, u dogovoru s posebnom radnom grupom Izvršnih veća i koordinacionim odborom investitor potpisano je pismo o nameri s Vestinghausom.
U decembru 1974. godine, predsednik Jugoslavije Josip broz Tito postavio je kamen temeljac za prvu nuklearnu elektranu u Jugoslaviji.
U junu 1976. godine u Riječku luku stiga je prva oprema za nuklearni deo elektrane, u oktobru je završena montaža reaktorskog dela, da bi u decembru počeo rad na pogona 400-kilovoltnog elektroenergetskog sistema u Sloveniji.
U oktobru 1980. dopremljeno je prvo gorivo.
Maja 1981. godine započela je prva faza eksperimentalnog pogona – gorivo je postavljeno u reaktorsku posudu i time je elektrana postala nuklearni objekat. Na jesen je u reaktoru postignuta prva samoodržavajuća lančana reakcija, a u sinhronizaciji s mrežom, Krško daje prve kilovatsate električne energije u elektroenergetski sistem.
U februaru 1982. godini počinje vađenja uranijuma u rudniku Žirovski vrh koji se nalazi zapadno od Ljubljane za delimično pokrivanje potreba elektrane. U avgustu je pogon počeo da radi punom snagom, a u januaru 1983. godine započeo je komercijalni program.
Vlada Slovenije je 1990. godine donela odluku o privremenom prestanku vađenja uranijuma u rudniku Žirovski vrh, a dve godine kasnije ova odluka je postala trajna.
Planirano je da elektrana ima svoj radni vek do 2023. godine, ali je posle remonta dobijena dozvola za produžetak od 20 godina. U Krškom je zaposleno 630 radnika od čega je više od polovine ima višei i visoko obrazovanje.
Kako se skladišti nuklearni otpad?
Elektrana je u jednakom vlasništvu Slovenije i Hrvatske i obe zemlje bi trebalo da vode račun o otpadu. Trenutno se otpad skladišti u samoj elektrani. Hrvatska se obavezala da će do 2025. godine prihvatiti 2.400 tona nuklearnog otpada. Planirano je da mesto za taj otpad bude u napuštenoj kasarni u Čerkezovcu, selu blizu granice s Bosnom i Hercegovinom. Početak izgradnje Centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada planiran je 2025. godine, a u susednoj Bosni i Hercegovini ne gledaju blagonaklono na ovu odluku.
Institucije, prvo Republike Srpske, a zatim i Bosne i Hercegovine, reagovale su ozbiljnije prvi put 2019. godine. Tada su u Novom Gradu, čiji su meštani udaljeni nekoliko stotina metara od lokacije, protestovali zbog ovog problema. Vlada RS je iste godine kompletan pojas na toj lokaciji proglasila Nacionalnim parkom, ali je Hrvatska i dalje nastavila sa pripremama.
Stručnjaci kažu da je u pitanju otpad niskog i srednjeg radioaktivnog spektra, a ne istrošeno nuklearno gorivo koje je višeg radioaktivnog spektra.
Proces uklanjanja nuklearnog postrojenja atomske centrale Krško trebalo bi da počne za 50 godina i prema sadašnjim procenama koštaće milijardu evra. Od toga će na zbrinjavanje otpada biti utrošena polovina.
Prema programu, bilo je planirano da Jugoslavija do kraja 20. veka izgradi ukupno četiri nuklearne elektrane, ali se posle katastrofe elektrane u Černobilju 1986. godine odustalo od dalje izgradnje. U Srbiji su kao potencijalne lokacije pominjani Kostolac i potez na Dunavu između Apatina i Novog Sada.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 14
pa
Hell Bent Flyer
Francuzi imaju 56 aktivnih reaktora za proizvodnju elektricne energije od kojih su 36 CP0, CP1 i CP2 dizajni koje koriste Juzna Afrika, Juzna Koreja i Kina.
Za pocetak.
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar