Balkanski otisci prstiju na većini kokaina koji ulazi u Evropu
Balkanski krijumčari savladali su logistiku šverca kokaina iz Južne Amerike u Evropu, kažu vlasti, a policija se na kopnu i moru trudi da održi korak s njima, piše agencija Rojters u obimnoj analizi.
Foto: Pixabay
U središtu priče je osuđivani trgovac kokainom Slobodan Kostovski (70), državljanin Srbije, koji je 2018. pobegao iz brazilskog zatvora i vratio se u Evropu, a avgusta prošle godine je u okviru velike međunarodne akcije uhapšen u Beogradu zbog pošiljke 2,7 tona kokaina iz Brazila jedrilicom zaplenjenom na Atlanstkom okeanu, u blizini španskih Kanarskih ostrva.
Povratak Kostovskog u Evropu 2018. godine poklopio se s povoljnim trenutkom za trgovinu kokainom na tom kontinentu, piše Rojters - proizvodnja u Južnoj Americi je porasla tokom protekle decenije, a balkanski trgovci su bili u savršenoj poziciji da podstaknu evropsku potražnju.
Oni sada dominiraju složenom logistikom transporta kokaina iz proizvodnih laboratorija u Andima do uličnih prodavaca u Parizu, Londonu i Berlinu, doprinoseći da Evropa postane svetsko tržište kokaina broj jedan, pokazuje analiza Rojtersa.
To su postigli tako što su uspostavili kontakte s kriminalcima u zajednicama balkanske dijaspore sa obe strane Atlantika i infiltrirajući se u sistem pomorskog transporta koji obavlja 90% svetske trgovine robom, kažu američki, evropski i latinoamerički agenti koji se bore protiv prometa narkotika.
"U snabdevanju evropskog kontinenta velikim pošiljkama glavna je grupa s Balkana", rekao je Ivo Silva, detektiv brazilske federalne policije koji je istraživao Kostovskog početkom 2000-ih u okviru prve velike istrage balkanskih trgovaca kokainom koji deluju iz Brazila.
Balkanske grupe krijumčara izbegavaju teritorijalnu strukturu kartela iz Meksika i Kolumbije organizovanu "odozgo nadole", te rade u malim ćelijama pojedinaca s po nekolimo identiteta i pasoša, koje su veoma mobilne, tajne i sposobne da prenesu zapanjujuće velike količine kokaina, rekli su zvaničnici službi za borbu protiv narkotika. Iako te bande nisu monolitne i upuštale su se u krvave međusobne sukobe, vlasti su ih sve zajedno nazvale "Balkanskim kartelom" u kojeg je teško prodreti, a još teže ga je srušiti.
"Balkanski kartel ne postoji kao stroga hijerarhijska struktura. Tu nema ‘kuma'", rekao je Rojtersu bivši zvaničnik američke Agencije za borbu protiv droga (DEA) koji je istraživao te bande.
"Balkanski otisci prstiju“ sada se mogu naći na većini kokaina koji ulazi u Evropu, rekli su američki i evropski zvaničnici za borbu protiv narkotika. Pomorski analitičko-operativni centar (MAOCN), evropska agencija koja koordinira zaplene narkotika u vodama Atlantskog okeana, saopštila je da je prošle godine na moru zaplenjeno rekordnih 9,11 tona kokaina povezanog s balkanskim kriminalcima, što je povećanje od 300 odsto u odnosu na 2015.
Nedavni podaci o zapleni ukazuju na to da se ne usporava povećavanje količine kokaina u Evropi, a ni rast broja balkanskih švercera koji time upravljaju. U belgijskoj luci Antverpen, glavnoj evropskoj kapiji za južnoamerički kokain, vlasti su prošle godine zaplenile rekordnih 116 tona. Holandska carina zaplenila je skoro 60 tona 2023. godine, što je za skoro petinu više nego 2022. godine.
Vlasti kažu da su duga istorija pomorstva, krijumčarenja i migracija na Balkanu ključni za porast broja i jačanje balkanskih švercera droge.
Rojters piše da je ovaj njegov članak zasnovan na hiljadama stranica policijskih i obaveštajnih izveštaja i sudskih dokumenata iz Evrope, Sjedinjenih Država i Latinske Amerike, i na razgovorima s više od dvadeset zvaničnika sa obe strane Atlantika. Materijal prikazuje balkanske švercere kao preduzetničku grupu stručnjaka za logistiku koja se ubacila u svaku kariku lanca snabdevanja kokainom zbog čega su nezamenjivi u odnosu na druge kartele koji prebacuju drogu iz Južne Amerike.
"Balkanski kriminalci su više nego srećni što rade sa Izraelcima, Holanđanima, Šveđanima, Dominikancima, kineskim trijadama. Radiće, zaista, s bilo kim", rekao je bivši zvaničnik američke službe DEA. Međutim, Balkanci se uglavnom klone Sjedinjenih Država, rekao je, jer su obeshrabreni dominacijom meksičkih kartela i strožim policijskim nadzorom u SAD.
Uspon balkanskih bandi u gornje ešalone globalne trgovine kokainom prisiljava policiju da drži korak. Zaplena kokaina u Zapadnoj i Centralnoj Evropi dostigla je rekordnih 315 tona 2021. godine, po najnovijim podacima Kancelarije Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal (UNODC), što je više nego u Sjedinjenim Državama gde je tada zaplenjeno 250 metričkih tona. Čistoća evropskog kokaina stalno je rasla tokom protekle decenije, saopštio je UNODC, što je znak da ga ima u obilju.
U Evropi koja se davi pod tim pritiskom, sada se za prvo mesto najveće bezbednosne pretnje za Evropsku uniju ;ubistva povezana s drogom bore s terorizmom, kaže komesarka za unutrašnje poslove EU Ilva Johanson.
Švedski premijer Ulf Kristerson je prošle godine angažovao vojsku za suzbijanje nasilja bandi povezanih s narkoticima uz bombaške napade i ubistva dece. Grčke vlasti su u martu ove godine razbile zaraćenu balkansku bandu koja je navodno odgovorna za više od 60 ubistava širom Evrope u poslednjoj deceniji. Istog meseca, ulice Brisela potresle su borbe u kojima je navodno učestvovala albanska mafija.
U Latinskoj Americi je balkansko prisustvo sada jače nego ikad, kaže istražitelj operativne grupe za Balkan evropske policijske agencije Europol. On je rekao da širom Latinske Amerike radi više od 50 velikih ćelija švercera sa Zapadnog Balkana, sa stotinama gangstera raštrkanih širom regiona.
Vlasti kažu da je nadmoć balkanskih kriminalaca u globalnoj trgovini kokainom plod njihovog dvodecenijskog ulaganja u ljude i veze s obe strane Atlantika.
Posle raspada Jugoslavije 1991. i decenije etničkih sukoba potom, piše Rojters, balkanski kriminalci su iz haosa izgradili uspešne švercerske operacije. Kada se početkom 2000-ih uspostavio mir u tom regionu, neki od njih su krenuli u Latinsku Ameriku u potrazi za novim mogućnostima.
Tamo su izgradili saveze s moćnim kriminalnim grupama, uključujući "Revolucionarne oružane snage Kolumbije" i "Prvu glavnu komandu Brazila" da bi im te grupe pomogle da nađu i transportuju jeftin kokain, rekli su zvaničnici za borbu protiv narkotika.
Balkanski krijumčari podmićuju ili prete balkanskim mornarima da bi ubacivali drogu u transportne kontejnere s robom, skrivali kokain među svojim stvarima ili ga na otvorenom moru tovarili u svoje brodove s čamaca.
Na kopnu kriminalci unutar evropske balkanske dijaspore obezbedili su distributivnu i maloprodajnu infrastrukturu za uličnu prodaju, dajući "Balkanskom kartelu" prisustvo duž celog lanca snabdevanja, piše Rojters i opisuje niz slučajeva na kojima je policija dugo radila s promenljivim uspehom.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Dodik: Interpol uvažio žalbu Srbije i odbio zahtev Suda BiH za raspisivanjem crvene poternice
02.04.2025.•
0
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik objavio je na društvenoj mreži Iks da ga je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obavestio da je Direktorat Interpola uvažio žalbu Srbije.
Harec: Američko-izraelski advokat lobira u SAD za Republiku Srpsku i Dodika
02.04.2025.•
2
Američko-izraelski advokat Mark Zel registrovan je kao strani lobista za Republiku Srpsku (RS), a njegova misija je ukidanje sankcija predsedniku RS Miloradu Dodiku, piše izraelski Harec.
Telo devojke nestale prošle godine u Rimu pronađeno u koferu
02.04.2025.•
0
Telo Ilarije Sula, 22-godišnje devojke koja je nestala 25. marta prošle godine u Rimu, pronađeno je u šumovitoj oblasti na dnu litice u blizini opštine Poli, u velikom koferu.
Sutkinja koja je osudila La Pen dobila policijsku zaštitu zbog pretnji
02.04.2025.•
4
Policijske patrole su postavljene ispred kuće Benedikt de Pertui, sutkinje koja je lMarin Le Pen izrekla kaznu od četiri godine zatvora i zabranu kandidovanja na javnoj funkciji narednih pet godina.
Cela Sirija ostala bez struje
02.04.2025.•
0
Cela Sirija sinoć je ostala bez struje zbog kvarova na nekoliko mesta u mreži, rekao je portparol Ministarstva energetike.
Gruzijski parlament usvojio zakon o stranim agentima
01.04.2025.•
2
Parlament Gruzije usvojio je zakon o stranim agentima, sličan američkom Zakonu o registraciji stranih agenata (FARA).
Savezne države tužile Trampovu administraciju
01.04.2025.•
0
Koalicija državnih tužilaca podigla je danas tužbu protiv Trampove administracije u ime 23 američke savezne države.
Meksička vlada osniva specijalnu jedinicu za borbu protiv narko kartela
01.04.2025.•
1
Ministarstvo bezbednosti Meksika osniva jedinicu za specijalne operacije koja bi se borila protiv narko kartela.
Ostrva Paros i Mikonos paralisana zbog nevremena
01.04.2025.•
0
Na grčkim ostvrima Paros i Mikonos život je danas poremećen zbog poplava usled jake oluje, sav saobraćaj je obustavljen, a škole i ustanove su zatvorene.
Finska zatvorila poslednju elektranu na ugalj
01.04.2025.•
0
Finska energetska kompanija Helen saopštila je da je zatvorila poslednju aktivnu elektranu na ugalj u zemlji, čime je započeo "kraj ere uglja" za ovu nordijsku zemlju.
Dodik se sastao sa Putinom
01.04.2025.•
3
Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik sastao se danas u Moskvi sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.
Moskva: Ne možemo da prihvatimo predloge SAD za prekid vatre u Ukrajini
01.04.2025.•
4
Rusija ne može da prihvati predloge SAD u sadašnjem formatu za okončanje rata u Ukrajini jer se ti predlozi ne odnose na probleme za koje Moskva smatra da su izazvali sukob.
Mjanmar proglasio nedelju dana žalosti zbog više od 2.000 stradalih u zemljotresu
01.04.2025.•
1
Vladajuća vojna hunta Mjanmara proglasila je nedelju dana žalosti zbog zemljotresa koji je pogodio region, a u kom je poginulo više od 2.000 ljudi, nestalo skoro 300 i povređeno skoro 4.000.
VIDEO Dodik ispred spomenika Neznanom junaku: "Stigao sam u Moskvu"
01.04.2025.•
21
"Stigao sam u Moskvu", izjavio je sinoć predsednik Republike Srpske Milorad Dodik na početku videa snimljenog ispred spomenika Neznanom junaku u glavnom gradu Rusije.
Dankinje će vojsku služiti već od naredne godine
01.04.2025.•
5
Posle Norveške i Švedske, Danska je treća nordijska zemlja koja uvodi obavezni vojni rok za žene, a razlog je pre svega bezbednosna situacija posle napada Rusije na Ukrajinu.
Iz EU proterano gotovo 30.000 stranaca za svega tri meseca
31.03.2025.•
7
U četvrtom kvartalu 2024. godine, 124.935 osoba bez državljanstva neke zemlje Evropske unije je dobilo naređenje da napusti Uniju, a u skladu sa tim nalogom u treće zemlje je deportovano 28.630 ljudi.
Vanredna situacija u Banjaluci zbog klizišta
31.03.2025.•
2
Na teritoriji Banjaluke proglašena je vanredna situacija zbog odrona i klizišta do čije je pojave došlo nakon obilnih padavina u proteklih nekoliko dana.
Marin Le Pen proglašena krivom za proneveru i nepodobnom za obavljanje javne funkcije
31.03.2025.•
20
Liderka francuske ekstremne desnice Marin Le Pen proglašena je krivom i nepodobnom za obavljanje javne funkcije, a presuda odmah stupa na snagu, saopštio je danas sud u Parizu.
Najmanje 1.700 ljudi stradalo u zemljotresu u Mjanmaru, u toku potraga za preživelima
31.03.2025.•
0
Tri dana nakon snažnog zemljotresa koji je pogodio Mjanmar zvaničnici procenjuju da je poginulo najmanje 1.700 ljudi.
Slovenija će zabraniti supermarketima da bacaju hranu
31.03.2025.•
16
Slovenija će postati druga evropska zemlja koja će zabraniti bacanje hrane trgovačkim lancima.
Komentari 8
BP
Nevini
Nwanko Kanu
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar