Ograničenja u pogledu tipa lekova i mesta falsifikovanja nema. Prema procenama, ova industrija godišnje obrne od 75 do čak 200 milijardi dolara, čineći je "uspešnijom" od trgovine klasičnim narkoticima. Posledice su katastrofalne: 700.000 mrtvih godišnje.
Davno je povodljivi Don Zaluči (inače baziran na stvarnom, legendarnom mafijašu – kralju Detroita Džozefu Zeriliju – saradniku Al Kaponea lično) ubeđivao velikog Korleonea da podrži trgovinu narkoticima od strane mafije. Kum se opirao, smatrajući da su kocka, alkohol, čak i prostitucija – osnovne oblasti delovanja Koza nostre, i da tako treba i da ostane, piše
rts.rs.
Svi falsifikovani medikamenti predstavljaju ogroman rizik po zdravlje, sve do nivoa pretnje po sam život zbog njihovog objedinjujućeg imenitelja – niskog kvaliteta proizvoda. Oni koji nelegalno spravljaju ove tablete, ali i sirupe, kreme, čak i injekcione pen-ove i vakcine, očigledno nisu zainteresovani za bilo kakvo obezbeđenje njihovog kvaliteta, a kamoli bezbednosti, niti ih brine inspekcija nadležnog ministarstva.
U nekim slučajevima, istražitelji su otkrili da su ovi ilegalni proizvodi čak i sadržali ispravne aktivne sastojke, naročito one baš jeftine, ali da nije postojala homogena distribucija supstance među različitim dozama, koja se može postići samo sofisticiranom i skupocenom opremom u velikim proizvodnim pogonima pravih farmaceutskih fabrika.
Stoga je moguće naći u jednoj tableti zanemarljivu i neefikasanu dozu ključne supstance – na primer opioidnog analgetika oksikontina, moćnog leka protiv bolova – a u drugoj dvostruku i potencijalno letalnu dozu. To je, na primer, uzrok drastičnog porasta broja predoziranja u SAD u poslednjih nekoliko godina – i do preko 100.000 mrtvih godišnje, piše Pavle Zelić za RTS.
Štaviše, falsifikatori dodaju u lažne lekove protiv bolova, koji se izdaju na recept izuzetno efikasan anestetik fentanil, 50-100 puta jači od heroina! Time izazivaju skoro pa instant zavisnost na opioide navučenih pacijenata, ali i verovatnoću da ih ubiju na mestu. Svestan rizik, jer ionako ima još 2,5 miliona drugih mušterija samo u SAD – kojima treba to isto.
Još više zabrinjavaju situacije pronalaženja pravih otrova koji imitiraju izgled pravih sastojaka, kao što je mišomor, teški metali, boja za puteve, vosak za pod, prah cigle – supstance koje niko pri zdravoj pameti ne bi stavio u usta. A koje se koriste prosto jer konzistencijom ili bojom podsećaju na neki od elemenata pravog leka.
Ali taj pacijent ne zna šta pije, i u tome je suština problema.
Mikrobiološka onečišćenja – to jest na te proizvode usput nakačene kojekakve bakterije i virusi, i drugi patogeni koji se pokupe u izrazito nesterilnim podrumskim laboratorijama i drugim šupama i rupama u kojima se isti spravljaju – da ne pominjemo. Zaražavanja raznim boleštinama, oštećenja bubrega, jetre, srčani udari i alergijske reakcije, pa čak i stanja kome, i konačno – smrt, samo su neke od učestalih i širom sveta svakodnevno evidentiranih neželjenih reakcija ovakvih "lekova". Koji ne da ne leče, već upravo suprotno – razboljevaju, i privremeno ili trajno ugrožavaju zdravlje konzumenata, sve do mogućeg, i uopšte ne tako retkog letalnog ishoda.
Iako su statistički podaci o nivou zastupljenosti falsifikovanih lekova na globalnom nivou promenljivi i blago rečeno diskutabilni, postoji relativno opšta saglasnost, poreklom od Svetske zdravstvene organizacije, o tome da taj procenat varira između 10-15% svetskog farmaceutskog tržišta u vrednosti. Što je nezamislivo mnogo. U nekim regijama sveta, ili pak pojedinačnim zemljama – naročito u podsaharskoj Africi, jugoistočnoj Aziji i centralnoj Americi – taj procenat ide i do 20, čak i preko 30 procenata celokupnog tržišta lekova, piše RTS.
Čak do 96 odsto lekova koji se prodaju preko neregistrovanih sajtova su falsifikovani, a prema podacima SZO svaki drugi lek koji se proda onlajn je lažan, čak i u zemljama gde je taj promet dozvoljen. Očigledno je da pacijenti koji tako nabavljaju medicinske proizvode to čine ulazeći u nepotreban rizik po zdravlje. Ali, to se još koliko-toliko može kontrolisati, naročito u zemljama kao što je naša – gde je promet lekova preko interneta zabranjen. Pa je stoga i poruka jednostavna i jasna: ne kupujte lek bilo gde osim u fizičkoj apoteci.
Kako piše RTS, često su prisutni u ilegalnom prometu i oni lekovi za koje je na mnogim tržištima upotreba ograničena– odnosno izdaju se isključivo preko recepta koji nije lako dobaviti. To su pre svega raznorazni psihoaktivni proizvodi – preparati za smirenje, antidepresivi i moćni opioidni lekovi protiv bolova. Kao i naravno, pravi lekovi za hemijski potpomognuto mršavljenje – naročito u poslednje vreme preko društvenih mreža i od poznatih ličnosti besomučno reklamirani semaglutid (Ozempic©).
Lažni dijetetski suplementi su novi trend u ovoj oblasti, što praktično znači da kriminalci koriste ove manje regulisane proizvode kao nosače za aktivne sastojke iz lekova, ili kao alternativu za skuplje lekove.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar