Obavezni vojni rok u Evropi: Grci ga nisu ni ukidali, Nemačka razmišlja da ga opet uvede
U Nemačkoj razmišljaju o ponovnom uvođenju vojnog roka, koji je u toj zemlji ukinut 2011. godine, a za to se zalaže i konzervativna CDU, piše Dojče vele.
Kako se navodi, nakon dugih rasprava, konzervativna Hrišćansko-demokratska unija (CDU) izglasala je na svojoj stranačkoj konvenciji početkom nedelje da se zalaže za postepeni povratak obaveznog vojnog roka u Nemačkoj.
Prema toj odluci mladi bi tako ponovo morali da idu u vojsku na određeno vreme ili da taj rok odsluže u civilnom.
"Postepeno ćemo povući suspenziju služenja vojnog roka i konvertovati obaveznu vojnu službu u obaveznu godinu služenja društvu", navodi se u rezoluciji CDU koja predlaže i da se uvede "obaveza uslovne vojne službe" koja će se ravnati prema kadrovskim potrebama nemačke vojske.
Razlog za takav zaokret CDU, stranke koja je bila na vlasti kada je vojna obaveza ukinuta, jeste zabrinutost zbog sve agresivnije Rusije i nedostatka osoblja u Bundesveru.
Nemački ministar odbrane Boris Pistorijus bi do leta trebalo da donese odluku o ponovnom uvođenju nekog oblika vojne obaveze, a do tada će testirati razne modele, uključujući i švedski.
Švedska je 2010. suspendovala obavezni vojni rok, ali ga je ponovo uvela sedam godina kasnije i od tada svi 18-ogodišnjaci moraju da se prijave i ispune odgovarajući onlajn obrazac.
Neke od njih potom pozivaju na lekarski pregled, ali na kraju samo oko pet do deset odsto muškaraca i žena godišnje prihvati službu i regrutuju se samo oni koji su spremni da dobrovoljno služe vojni rok.
To znači da postoji evidencija, ali da je sama vojna služba dobrovoljna.
Krajem 2023. Švedska je takođe odlučila da ponovo uvede obavezni rad za opšte dobro, recimo u hitnim službama.
U Danskoj takođe postoji obavezna vojna služba od 18. godine, ali za sada samo za muškarce. Žene bi trebalo da se regrutuju od 2026, a produžava se i osnovni vojni rok s četiri na 11 meseci.
U Norveškoj od 2016. i muškarci i žene moraju da se jave na registraciju, gde se medicinski procenjuje njihova podobnost za vojsku. Ipak, i u toj skandinavskoj zemlji na kraju se u vojsku pozove samo deo onih koji se prijave, a zbog rigorozne selekcije, vojna služba se smatra jednako vrednom kao i druge visokoškolske kvalifikacije.
U Austriji muškarci između 18 i 35 godina pozivaju se u oružane snage na šest meseci osnovne obuke, pod uslovom da se prethodno utvrdi da su sposobni, a onaj ko iskaže prigovor savesti može da odradi devet meseci društveno korisnog rada. Žene mogu da volontiraju u vojsci.
U Hrvatskoj je služenje vojnog roka ukinuto 2008, nakon čega je uvedeno dobrovoljno služenje, ali zbog sve slabijeg odziva, već neko vreme se glasno raspravlja o ponovnom uvođenju neke vrste vojne obaveze.
Letonija je takođe je od prošle godine ponovo uvela obavezni vojni rok na dobrovoljnoj osnovi, a od ove godine će svi muškarci od 18 do 27 godina biti regrutovani. Predviđeno je da služba traje 11 meseci. Žene mogu da odluče da dobrovoljno idu na obuku. Od 2028. pa nadalje svake godine biće pozivano po 7.500 muškaraca. Prema NATO, to otprilike odgovara broju profesionalnih vojnika u toj zemlji.
Ukrajina je ponovo uvela obavezni vojni rok ubrzo nakon ruske aneksije Krima 2014. godine, a to se odnosi na sve muškarce između 18 i 26 godina. Osim toga, nakon ruskog napada u februaru 2022, ukrajinska vlada donela je zakon prema kom svi muškarci od 18 do 60 godina mogu da budu mobilisani.
Litvanija je takođe brzo reagovala i ponovo uvela vojni rok 2015, nakon što je ukinut nekoliko godina ranije. U toj zemlji godišnje će biti mobilisano oko 3.500 građana.
U Grčkoj su svi muškarci između 18 i 45 godina obavezni da odsluže vojsku, a služba u svim rodovima oružanih snaga traje 12 meseci. Postoje izuzeci u zavisnosti od lokacije i jedinice. Kraće služenje odnosi se, na primer, na operacije na granici ili sa specijalnim jedinicama kao što su padobranci ili ronioci. Kraći rok služe i oni koji dolaze iz višečlanih porodica. Ubuduće će postojati i dobrovoljno služenje vojnog roka za žene, a osnovna služba s oružjem produžena je tek 2021. godine zbog dugogodišnjeg sukoba sa Turskom i niskog nataliteta.
U Turskoj je služenje vojnog roka obavezno, a vojni obveznici mogu da skrate svoje vreme u vojsci za četiri nedelje uz naknadu od oko 5.000 evra. Nekada su bili mogući i duži rokovi koji su se uz naknadu otkazivali. Generalno, obavezni vojni rok odnosi se na sve muškarce između 20. i 41. godine i traje najmanje šest meseci, a onaj ko izbegava službu dobija novčanu kaznu ili ide u zatvor. Ne postoji pravo na odbijanje služenja vojnog roka.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Republikanci osvojili većinu i u donjem domu Kongresa
14.11.2024.•
0
Republikanska stranka osvojila je apsolutnu većinu i u donjem domu Kongresa SAD, posle preuzimanja Senata i pobede na predsedničkim izborima.
Francusko tužilaštvo traži pet godina zatvora za Marin Le Pen zbog zloupotrebe javnog novca
14.11.2024.•
0
Francusko tužilaštvo traži pet godina zatvora za desničarku Marin Le Pen jer tvrdi da je u Nacionalnom frontu trošila javni novac za zapošljavanje asistenata u EP koji su u stvari radili za stranku.
VIDEO: Tadž Mahal se ne vidi od smoga
14.11.2024.•
0
Toksični smog izazvao je kašnjenja na letovima na aerodromu u Nju Delhiju, a aplikacija za praćenje letova "Flightradar24" pokazuje da je odloženo 88 odsto polazaka i 54 odsto dolazaka, piše Rojters.
Japan odlučio: Nema ukidanja smrtne kazne
14.11.2024.•
0
Japanska vlada odbacila je predlog o ukidanju smrtne kazne i odbila pozive domaćih pravnih stručnjaka na reviziju zbog međunarodnog pritiska da se okončaju pogubljenja, prenela je agencija Kjodo.
Muškarac se razneo ispred Vrhovnog suda Brazila
14.11.2024.•
0
Nepoznati muškarac sinoć je pokušao napad na brazilski Vrhovni sud u Braziliji, saopštile su vlasti, dodajući da je napadač pronađen mrtav nakon dve eksplozije u kojima nije bilo povređenih.
Dodik optužio glavnog tužioca BiH da stoji iza podizanja optužnice protiv njega
13.11.2024.•
6
Predsednik RS Milorad Dodik optužio je danas glavnog tužioca BiH Milanka Kajganića da po političkom nalogu iz Sarajeva i od međunarodnog faktora u BiH, stoji iza podizanja optužnice protiv njega.
Bajden i Tramp zajedno u Beloj kući
13.11.2024.•
0
Predsednik SAD Džozef Bajden i novoizabrani predsednik Donald Tramp sastali su se danas u Beloj Kući u okviru početka procesa primopredaje vlasti, preneo je CBS.
Obešen Iranac koji je silovao 200 žena
13.11.2024.•
0
Iranac Mohamad Ali Salamat, koji je osuđen za silovanje oko 200 žena u poslednje dve decenije, javno je pogubljen.
Masku ipak funkcija u Trampovoj administraciji: Vodiće Ministarstvo za efikasnost vlade
13.11.2024.•
11
Izvršni direktor Tesle i platforme Iks Ilon Mask i bivši republikanski kandidat za predsednika SAD Vivek Ramasvami vodiće Ministarstvo za efikasnost vlade u administraciji Donalda Trampa.
Doktorki u Rusiji pet godina zatvora: Pacijentkinja tvrdila da je kritikovala rusku vojsku
13.11.2024.•
14
Ruski sud osudio je na pet godina zatvora lekarku pedijatra iz Moskve koju je majka jednog od njenih pacijenata optužila da je kritikovala ruski napad na Ukrajinu prilikom jednog pregleda.
Rusija izdala poternicu za sudijom Međunarodnog krivičnog suda
12.11.2024.•
8
Moskovski sud izdao je nalog za hapšenje sudije Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Hajkela Ben Mahfuda pod optužbom za "nezakonito zatvaranje", prenosi danas Radio slobodna Evropa.
Preminuo slikar Frenk Auerbah
12.11.2024.•
0
Frenk Auerbah, jedan od najznačajnijih umetnika 20. veka, umro je u 93. godini.
Kinez uleteo automobilom među vežbače i ubio najmanje 35 njih, a još 43 povredio
12.11.2024.•
4
Kineska policija saopštila je da je 35 osoba poginulo, a još 43 povređeno kada je 62-godišnji vozač namerno naleteo automobilom među ljude koji su vežbali u sportskom centru u kineskom gradu Džuhaju.
Prevremeni parlamentarni izbori u Nemačkoj 23. februara
12.11.2024.•
1
Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD) i Demohrišćanska unija CDU/CSU dogovorile su se oko datuma prevremenih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe 23. februara sledeće godine.
Više od 200.000 dece i odraslih zlostavljano u ustanovama na Novom Zelandu, premijer se izvinio
12.11.2024.•
1
Premijer Novog Zelanda Kristofer Lukson uputio je danas izvinjenje žrtvama zlostavljanja u državnim i verskim domovima za brigu o deci i starima.
Holandija uvodi kontrole na granicama za putnike iz zemalja Šengena
12.11.2024.•
1
Holandija namerava da od 9. decembra uvede kontrolu na svojim kopnenim granicama za putnike iz svih zemalja EU koje su u šengenskoj zoni.
Haiti: Pucano na putnički avion, obustavljeni letovi
11.11.2024.•
1
Avion američke kompanija Spirit erlajns nije mogao da sleti u glavni grad Haitija Port-o-Prens jer je na njega otvorena vatra sa zemlje, pa je preusmeren u Dominikansku Republiku.
Izraelski ministar najavio pun suverenitet nad Zapadnom obalom
11.11.2024.•
0
Član izraelske vlade je na društvenim mrežama objavio da će naredna, 2025. biti godina u kojoj će Izrael uspostaviti pun suverenitet, odnosno anektirati Zapadnu obalu koju je okupirao 1967.
Izraelski ministar: Ima napretka u nastojanjima da se okonča sukob sa Hezbolahom
11.11.2024.•
1
Novi izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar izjavio je danas da ima "određenog napretka" u nastojanjima da se okonča rat Izraela sa libanskim Hezbolahom.
Osuđena na 12 godina zatvora zbog davanja 50 evra organizaciji koja podržava Ukrajinu
11.11.2024.•
0
Ruski sud odbacio je danas žalbu Ksenije Kareline, rusko-američke državljanke osuđene zbog izdaje na 12 godina zatvora jer je organizaciji koja podržava Ukrajinu dala prilog u vrednosti 50 evra.
Kremlj demantovao: Putin i Tramp nisu razgovarali
11.11.2024.•
5
Kremlj je demantovao da su ruski predsednik Vladimir Putin i novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp razgovarali od njegove pobede na američkim predsedničkim izborima, kako je objavio Vašington post.
Komentari 1
tule33
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar