Zašto je važna odluka Španije, Irske i Norveške o priznanju Palestine?
Španija, Irska i Norveška su najavile da će priznati državu Palestinu 28. maja usred međunarodnog nezadovoljstva zbog broja civilnih žrtava i humanitarne krize u Pojasu Gaze.
Foto: Pixabay
Gotovo istovremene odluke dve zemlje Evropske unije i Norveške mogle bi podstaći i druge zemlje EU na priznanje i dalje korake UN, produbuljujući izolaciju Izraela, navodi Asošiejted pres.
Trenutno sedam članica bloka, od ukupno 27 zemalja zvanično priznaje palestinsku državu.
Pet su bivše članice istočnog bloka države koje su priznanje objavile 1988, kao što je učinio i Kipar pre nego što se pridružio bloku. Švedska je objavila priznanje 2014. godine.
SFR Jugoslavija je priznala Palestinu 1989. Republika Češka, članica EU, smatra da se priznanje bivše Čehoslovačke iz 1988, čiji je tada bila deo, ne odnosi na modernu državu, a Slovačka se do sada nije izjasnila.
EU članice Malta i Slovenija su najavile da bi mogle slediti primer zemalja koje su danas objavile odluku o priznanju. Oko 140 od 190 zemalja članica UN su već priznale Palestinu.
Plan UN iz 1947. godine o podeli Palestine pozvao je na osnivanje jevrejske države uz palestinsku, ali su ga Palestinci i arapski svet odbili, jer bi Palestinci dobili manje od polovine teritorije, iako su činili dve trećine stanovnika.
U arapsko-izraelskom ratu naredne godine Izrael je osvojio još više teritorija, a Jordan je kontrolisao Zapadnu obalu i istočni Jerusalim ,a Egipat Gazu.
U ratu 1967. Izrael je osvojio sve te teritorije, a mirovni pregovori vođeni decenijama često su bili u zastoju i nisu urodili plodom.
SAD, Velika Britanija i druge zapadne zemlje su podržale ideju o nezavisnoj palestinskoj državi uz Izrael, kao rešenje najdužeg bliskoistočnog sukoba, ali su insistirale da to bude deo sporazuma do kojeg bi se došlo pregovorima.
Suštinskih pregovora o miru nije međutim bilo od 2009. godine.
I mada zemlje EU i Norveška neće priznati postojeću državu već samo mogućnost države, taj simbolizam jača međunarodni položaj Palestinaca i jača pritisak na Izrael da započne pregovore o kraju rata.
Diplomatski pritisak na Izrael je porastao u vreme kada rat sa Hamasom traje već više od osam meseci.
Generalna skupština UN je 11.maja glasala velikom većinom glasova za nova prava i privilegije za Palestinu u svetskoj organizaciji, što je znak rastuće međunarodne podrške za puno članstvo.
Palestinska uprava sada ima status posmatrača.
Lideri Španije, Irske, Malte i Slovenije su u martu rekli da razmatraju priznanje palestinske države, kao pozitivan doprinos ka okončanju rata.
I dok su desetine zemalja priznale palestinsku državu, to nije učinila ni jedna velika zapadna sila i zato je nejasno kakve će posledice imati današnji potez tri države.
Uprkos tome priznanje će biti značajno dostignuće za Palestince, koji smatraju da to potvrđuje međunarodni legitimitet njihove borbe.
Kratkoročno međutim malo promena će biti na terenu.
Mirovni pregovori su u zastoju, a čvrstorukaška Vlada Izraela je protiv palestinske države.
Izrael je danas povukao svoje ambasadore iz Irske, Norveške i Španije.
Vlada Izraela je razgovore o palestinskoj držvanosti osudila i smatra ih nagradom za islamski ekstremistički Hamas, koji je u napadu na jug Izraela ubio oko 1.200 ljudi i oteo više od 250 osoba.
Izrael odbija svaki potez legitimizacije Palestine. Izraelski lideri smatraju da potezi poput današnjeg utiču da palestinska pozicija bude čvršća, što minira proces pregovora.
Ta zemlja insistira da se sva pitanja reše za pregovaračkim stolom.
Neke velike sile su nagovestile da će se njihov stav evoluirati zbog posledica izraelske ofanzive na Gazu u kojoj je ubijeno više od 35.500 Palestinaca.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Putin naredio nove probe i serijsku prozvodnju raketa Orešnik
22.11.2024.•
3
Predsednik Rusije Vladimir Putin je danas naredio serijsku proizvodnju i nastavak testiranja u borbi nove balističke hipersonične rakete "Orešnik" koja je u četvrtak upotrebljena za napad na Ukrajinu.
Zemljotres kod Mostara
22.11.2024.•
1
Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).
Slovenija produžila kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom
22.11.2024.•
2
Slovenačka vlada je odlučila da za šest meseci produži privremenu kontrolu na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom.
Ruski poslanici odobrili povećanje vojne potrošnje u 2025.
22.11.2024.•
1
Ruski poslanici potvrdili su u trećem i poslednjem čitanju predlog zakona o budžetu za 2025-2027. koji predviđa povećanje vojne potrošnje za 30 odsto sledeće godine.
Predsednički izbori u Hrvatskoj raspisani za 29. decembar
21.11.2024.•
3
Hrvatska vlada je na današnjoj sednici zvanično donela odluku o raspisivanju predsedničkih izbora, koji će biti održani u nedelju, 29. decembra.
Južna Afrika proglasila trovanje hranom nacionalnom katastrofom, 22 dece preminulo
21.11.2024.•
5
Južna Afrika proglasila je trovanje hranom nacionalnom katastrofom, nakon što je najmanje 22 dece preminulo, a stotine drugih ljudi obolelo širom zemlje.
UN zabrinute zbog upotrebe nove rakete za napad na Ukrajinu
21.11.2024.•
3
"Upotreba nove balističke rakete srednjeg dometa za napad na Ukrajinu predstavlja zabrinjavajući razvoj događaja", izjavio je danas portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik.
Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua
21.11.2024.•
6
Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.
Uhapšen zbog sumnje da je planirao teroristički napad na Njujoršku berzu
21.11.2024.•
0
Harun Abdul-Malik Jener, 30-godišnji muškarac iz grada Koral Springs na Floridi, uhapšen je i optužen za planiranje napada na Njujoršku berzu.
Prvi put od 1987. godine: Počeo popis stanovništva u Iraku
21.11.2024.•
1
U Iraku je u utorak počeo prvi popis stanovništva posle nekoliko decenija, za koji se očekuje da će značajno uticati na raspodelu resursa i budžeta među etničkim grupama, navodi AP.
Španija će legalizovati po 300.000 ilegalnih migranata godišnje
21.11.2024.•
0
Španija će svake godine u naredne tri godine odobriti boravišne i radne dozvole za po 300.000 migranata koji u toj zemlji žive ilegalno, saopštila je ministarka migracije Elma Salc.
Kladionice primaju opklade da li će doći do nuklearnog udara
21.11.2024.•
6
Nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine, u svetu je porasla zabrinutost da bi jedna od svetskih zemalja mogla da zada takav udarac svom neprijatelju.
Ford najavio ukidanje 4.000 radnih mesta u Evropi
20.11.2024.•
0
Kompanija Ford Motors saopštila je danas da će smanjiti broj zaposlenih u EU i Velikoj Britaniji za 4.000 do kraja 2027. godine.
Papa Franja će kanonizovati italijanskog tinejdžera Karla Akutisa, sveca zaštitnika interneta
20.11.2024.•
2
Papa Franja je saopštio danas da će sledećeg aprila kanonizovati tinejdžera Karla Akutisa, prvog katoličkog sveca iz digitalnog doba i najmlađeg savremenog sveca.
Ukraden zub Patrisa Lumumbe: Razbijen kovčeg sa posmrtnim ostacima premijera Konga
20.11.2024.•
0
Zub nekadašnjeg premijera Konga Patrisa Lumumbe ukraden je iz njegovog mauzoleja u Kinšasi.
Preminuo crnogorski vajar i slikar Vojo Stanić
19.11.2024.•
3
Crnogorski slikar i vajar Vojo Stanić preminuo je danas u 101. godini.
Predsednički izbori u Hrvatskoj 29. decembra
19.11.2024.•
0
Premijer Hrvatske Andrej Plenkovića je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra.
Sin norveške princeze Mete-Marit uhapšen zbog navodnog silovanja
19.11.2024.•
2
Marius Borg Hojbi, 27-godišnji sin norveške princeze Mete-Marit, uhapšen je zbog sumnje da je počinio silovanje, saopštila je danas policija.
Rusija pokrenula proizvodnju mobilnih skloništa za zaštitu od nuklearnih pretnji
19.11.2024.•
8
Rusija je započela masovnu proizvodnju inovativnih mobilnih skloništa, koja će pružiti zaštitu od različitih pretnji, uključujući svetlosno zračenje nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju.
Ubio 77 ljudi i "odležao" 13 godina: Brejvik traži da ranije bude pušten na slobodu
19.11.2024.•
6
Norveški masovni ubica Anders Brejvik pojaviće se danas na sudu kako bi zatražio prevremeno puštanje iz zatvora, nakon što je više od 13 godina proveo iza rešetaka.
Danska će zasaditi milijardu stabala i 10 odsto poljoprivrednog zemljišta pretvoriti u šume
19.11.2024.•
6
Danski poslanici postigli su u ponedeljak dogovor o sadnji milijardu stabala i pretvaranju 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa u naredne dve decenije.
Komentari 1
Jerry
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar