Danas se obeležava 80 godina od iskrcavanja na Normandiju - jedan od ključnih momenata rata
Pre osamdeset godina, 6. juna 1944, Amerikanci, Britanci, kojima su bile pridružene i jedinice iz Kanade, Australije, Južne Afrike, kao i drugih zemalja, započeli su iskrcavanje u Normandiji.
Bio je to jedan od ključnih momenata Drugog svetskog rata, pošto je iskrcavanje označilo postepeno otvaranje još jednog fronta protiv Nemačke.
Još od 1941, zvanična Moskva naglašavala je predstavnicima zvaničnog Londona i Vašingtona neophodnost otvaranja drugog fronta na evropskom kontinentu, kako bi ratni napori Sovjetskog Saveza bili koliko-toliko rasterećeni.
Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se konačno sovjetskim saveznicima 1942. godine da će otvoriti drugi front. Planirano je da invazija usledi 1943, što je potom odlagano.
Iako su saveznici izvršili invaziju na Siciliju leta 1943, posle oslobođenja severnoafričkih francuskih poseda, Maroka, Alžira, Tunisa, što je dalje značilo da je novi front, u Italiji, otvoren, to zapravo nije bitno pomoglo Sovjetima, odnosno prilikama na Istočnom frontu.
Tek operacijom Overlord, stvaranjem fronta u Francuskoj, moglo se govoriti da su Sovjeti unekoliko rasterećeni.
Postojala je takođe svest u Vašingtonu i Londonu da se konačna bitka za Berlin približava, pa su viši ciljevi nalagali da se direktno učešće na terenu više ne odlaže.
Na insistiranje Amerikanaca kao lokacija za invaziju odabran je prostor koji podrazumeva najbrži pravac napredovanja ka Nemačkoj, odnosno Berlinu - Normandija.
Prethodno je bilo u opticaju više mogućih zona invazije, između ostalog i Balkan, što je odbačeno zbog odlučnog stava Amerikanaca.
Invaziji je takođe prethodilo više operacija zavaravanja Nemaca, s namerom da se oni uvere da iskrcavanje očekuju drugde. Invazija u Normandiju u Berlinu uglavnom nije smatrana verovatnom zbog činjenice da je taj pojas bio nepogodan a čvrsto utvrđen. Nemci su na obale Normandije postavili brojne čelične prepreke, izgrađena je mreža bunkera, utvrđenja, ogromne zone su minirane.
Operacija utvrđivanja međutim nikada nije okončana. Takođe, nemačka komanda više nije raspolagala dovoljnim brojem vojnika.
Planiranje invazije, pod rukovodstvom britanskog generala Frederika Morgana, započelo je marta 1943. Njegov plan je usvojen, da bi potom bio prilagođen, prerađen, tokom januara 1944.
Invazija na Normandiju bila je najveća desantna operacija u istoriji. Samo iskrcavanje, kodno ime bilo je Neptun, podrazumevalo je desant trupa, sa mora i iz vazduha, i zaposedanje prostora za dalji prihvat invazionih trupa.
Tog 6. juna 1944. 156.000 savezničkih vojnika prebačeno je preko La Manša. Nasuprot saveznicima na tom potezu nalazilo se oko 50.000 pripadnika nemačkih trupa.
Amfibijskom i vazdušnom desantu prethodila je masivna artiljerijska priprema iz vazduha, sa brodova, sa oko 12.000 letelica i oko 1.200 ratnih plovila.
Prevashodni cilj bilo je zaposedanje prostora na plažama, na pet lokacija, kako bi bio omogućen prihvat novih brojnijih snaga, odnosno obrazovan mostobran.
Invazionim trupama komandovao je britanski general Bernard Montgomeri. Vrhovni zapovednik savezničkih snaga u Evropi bio je američki general Dvajt Ajzenhauer.
Mornaričkim jedinicima zapovedao je admiral Bertram Remzi, koji je prethodno pokazao uspeh prilikom iskrcavanja u Severnoj Africi i na Siciliji. Činilo ih je 6.939 plovila, među njima 4.126 transportnih brodova i čamaca i 1.213 ratnih brodova.
Podršku iz vazduha, pod komandom maršala Traforda Li Melorija, činilo je 12.000 letelica. Pritom je za sam vazdušni desant poslužilo približno 1.000 transportnih aviona.
Izvršeno je oko 14.000 borbenih letova jurišne avijacije. Na utvrđene nemačke položaje, takozvani Atlantski bedem, bačeno je više od 10.000 tona bombi.
Uspehu iskrcavanja doprinele su i vremenske prilike. Nemci su verovali da po tako lošem vremenu iskrcavanje nije verovatno, pa su zapravo uhvaćeni nespremni.
Nemačkim snagama na tom potezu komandovao je feldmaršal Ervin Romel, koji se inače u vreme invazije nalazio u Nemačkoj, na proslavi rođendana supruge.
Padobranski desant približno 24.000 vojnika, Britanaca, Amerikanaca i Kanađana, dogodio se negde posle ponoći, prvih minuta 6. juna 1944. Iskrcavanje je započelo u 6.30. Zona invazije bila je dužine 80 kilometara, na pet sektora, plaža nazvanih Juta, Omaha, Sord, Džuno i Gold.
Pritom su teški vremenski uslovi remetili predviđen tempo. Snažan vetar pomerio je plovila dalje od predviđenih lokacija za iskrcavanje. Invazione trupe su sve vreme bile izložene jakim vatrenim dejstvima Nemaca. Posebno su velike žrtve bile u sektoru Omahe.
Tokom prvog dana planirani ciljevi nisu ostvareni, osim na zonama Džuno i Gold. Ipak, po cenu stravičnih žrtava, stvorena su uporišta na kopnu Normandije.
Tokom "Dana D" saveznički gubici bili su bitno veći od nemačkih. Iz stroja je izbačeno oko 10.000 savezničkih vojnika od čega je 4.414 poginulo.
Svih pet zona iskrcavanja povezano je tek 12. juna.
Potom je tokom naredne tri sedmice trajalo prikupljanje novih savezničkih trupa koje su pristizale. Bitka za Normandiju potrajala je zatim još dva meseca.
Izvesnu pomoć na terenu pružio je i francuski pokret otpora.
Postepeno, do kraja avgusta, u Francusku je bilo dopremljeno tri miliona savezničkih vojnika.
Pariz je oslobođen, posle sedmodnevnih operacija, 25. avgusta 1944.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Papa raspustio uticajnu katoličku grupu zbog "sadističke" zloupotrebe moći
22.01.2025.•
1
Papa Franja doneo je nesvakidašnju odluku da raspusti uticajnu katoličku grupu iz Perua, koju više od decenije prate optužbe za zlostavljanje unutar zajednice.
Francuski nalog za hapšenje Bašara al Asada zbog ratnih zločina
22.01.2025.•
3
Francuski istražni organi izdali su nalog za hapšenje svrgnutog sirijskog lidera Bašara al Asada zbog navodnog saučestvovanja u ratnim zločinima.
Više od 70 osoba nastradalo u požaru u hotelu u Turskoj
22.01.2025.•
1
Broj nastradalih u požaru u hotelu u turskom skijalištu Kartalkaja porastao je na 76, saopštio je ministar unutrašnjih poslova Ali Jerlikaja.
Preminuo bivši gitarista "Whitesnake" i "Thin Lizzy" Džon Sajks
21.01.2025.•
1
Britanski rok gitarista Džon Sajks, koji je svirao sa grupama Whitesnake i Thin Lizzy, preminuo je u 66. godini.
VIDEO: Nacistički pozdrav Ilona Maska na proslavi inauguracije Donalda Trampa
21.01.2025.•
29
Ilon Mask izazvao je kontroverze u ponedeljak kada je prisutne, dva puta uzastopno, pozdravio uz fašistički pozdrav.
Tramp se već bacio u akciju: Oslobodio 1.500 pristalica iz zatvora, napustio klimatski sporazum...
21.01.2025.•
5
Američki predsednik Donald Tramp potpisao je niz izvršnih naredbi pred svojim pristalicama na Kapitolu i u Beloj kući.
Iranski sud osudio pop zvezdu Tatalua na smrt zbog bogohuljenja
21.01.2025.•
3
Iranski sud osudio je popularnog pevača Amira Hoseina Magsulua (37), poznatog kao Tatalu, na smrtnu kaznu zbog bogohuljenja.
Tramp namerava da prizna postojanje samo dva pola i ukine programe diverziteta
20.01.2025.•
6
Donald Tramp obećao je da će odustati od politike pomoći transrodnim osobama i rekao da će SAD od sada priznati samo dva pola, muški i ženski, definisanih rođenjem.
Par minuta pre kraja mandata: Bajden preventivno pomilovao uže članove svoje porodice
20.01.2025.•
1
Odlazeći predsednik SAD Džo Bajden danas je samo nekoliko minuta pred odlazak sa dužnosti pomilovao svoje sestre i braću i njihove supružnike.
FOTO, VIDEO: Donald Tramp je postao 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država
20.01.2025.•
11
Donald Tramp postao je 47. predsednik Sjedinjenih Američkih Država, položivši zakletvu u Vašingtonu pred glavnim sudijom Vrhovnog suda Džonom Robertsom.
Putin čestitao Trampu uoči inauguracije i poručio da je otvoren za dijalog o Ukrajini
20.01.2025.•
4
Ruski predsednik Vladimir Putin čestitao je predsedniku SAD Donaldu Trampu nekoliko sati pred njegovu inaguraciju i rekao da je "otvoren za dijalog" o Ukrajini.
Bajden dočekao Trampa u Beloj kući: Dobro došao kući
20.01.2025.•
2
Izabrani predsednik SAD Donald Tramp, koji će danas stupiti na dužnost, stigao je sa suprugom Melanijom u Belu kuću, gde su ih dočekali odlazeći šef države Džozef Bajden i njegova supruga Džil.
Francuski premijer Barju: Postoji opasnost da Evropa bude "pregažena" Trampovom politikom
20.01.2025.•
2
Francuski premijer Fransoa Bajru upozorio je na rizik da Francuska i Evropska unija, ukoliko ništa ne preduzmu, budu "pregažene" najavljenom politikom američkog predsednika Donalda Trampa.
Uhapšeni lažni vatrogasci u Kaliforniji: Vozili vatrogasni kamion u zoni evakuacije u Los Anđelesu
20.01.2025.•
0
Dvoje ljudi je uhapšeno u Kaliforniji zbog sumnje da su se lažno predstavljali kao vatrogasci i vozili lažan vatrogasni kamion u jednoj od zona evakuacije požara u Los Anđelesu.
Oslobođeno 90 Palestinaca nakon što je Hamas pustio troje talaca iz Izraela
20.01.2025.•
2
Izrael je sinoć oslobodio 90 palestinskih zatvorenika nekoliko sati nakon što je Hamas pustio na slobodu troje izraelskih talaca.
Sutra počinje Svetski ekonomski forum u Davosu, među učesnicima Tramp, Fon der Lajen i Vučić
19.01.2025.•
19
Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma počinje sutra, 20. januara u gradiću Davos u Švajcarskoj pod sloganom "Saradnja za Inteligentno doba".
"Grad anđela" na zgarištu: Izgorelo na hiljada domova, među njima i kuće holivudskih zvezda
19.01.2025.•
2
U požarima u južnoj Kaliforniji koji su počeli 7. januara ali i dalje traju zbog jakih vetrova, uništeno je više od 12.500 kuća i objekata.
Troje oslobođenih talaca stiglo u Izrael
19.01.2025.•
0
Tri taoca oslobođena su iz Gaze i stigla su u Izrael.
Ministar finansija preti da će srušiti vladu ako Izrael ne okupira Gazu
19.01.2025.•
0
Izraelski ministar finasija, ultradesničar Becalel Smotrič, pozvao je svoju državu da okupira Pojas Gaze i uspostavi vojnu upravu, preteći da će u protivnom srušiti vladu.
Konačno: Počeo prekid vatre u Gazi
19.01.2025.•
0
Prekid vatre u Gazi, dogovoren između Izraela i Hamasa, stupio je na snagu danas u 11.15 časova po lokalnom vremenu, saopšteno je iz kancelarije izraelskog premijera.
Zvaničnik Hamasa: Poslali smo Izraelu listu talaca koji će danas biti oslobođeni
19.01.2025.•
0
Visoki zvaničnik Hamas izjavio je da je ta palestinska islamistička organizacija poslala Izraelu listu talaca koji će danas biti oslobođeni, javili su palestinski mediji.
Komentari 7
Plaćač poreza
Lazar
Amerikanci su oslobodili Zapadnu Evropu i stvarno ulozili u njenu ekonomiju (Marsalov plan), demokratiju i gradjanske slobode.
Istocnu Evropu su “oslobodili” Sovjeti i odmah nametnuli opresivan sistem u kome su vlast i privilegije "crvenih oslobodilaca" bili iznad gradjanskih sloboda.
Zadnjih decenija Amerikanci su doneli haos i nesrecu mnogim zemljama na Bliskom Istoku. Danas to vidimo u Gazi.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar