Danas se obeležava 80 godina od iskrcavanja na Normandiju - jedan od ključnih momenata rata
Pre osamdeset godina, 6. juna 1944, Amerikanci, Britanci, kojima su bile pridružene i jedinice iz Kanade, Australije, Južne Afrike, kao i drugih zemalja, započeli su iskrcavanje u Normandiji.
Bio je to jedan od ključnih momenata Drugog svetskog rata, pošto je iskrcavanje označilo postepeno otvaranje još jednog fronta protiv Nemačke.
Još od 1941, zvanična Moskva naglašavala je predstavnicima zvaničnog Londona i Vašingtona neophodnost otvaranja drugog fronta na evropskom kontinentu, kako bi ratni napori Sovjetskog Saveza bili koliko-toliko rasterećeni.
Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se konačno sovjetskim saveznicima 1942. godine da će otvoriti drugi front. Planirano je da invazija usledi 1943, što je potom odlagano.
Iako su saveznici izvršili invaziju na Siciliju leta 1943, posle oslobođenja severnoafričkih francuskih poseda, Maroka, Alžira, Tunisa, što je dalje značilo da je novi front, u Italiji, otvoren, to zapravo nije bitno pomoglo Sovjetima, odnosno prilikama na Istočnom frontu.
Tek operacijom Overlord, stvaranjem fronta u Francuskoj, moglo se govoriti da su Sovjeti unekoliko rasterećeni.
Postojala je takođe svest u Vašingtonu i Londonu da se konačna bitka za Berlin približava, pa su viši ciljevi nalagali da se direktno učešće na terenu više ne odlaže.
Na insistiranje Amerikanaca kao lokacija za invaziju odabran je prostor koji podrazumeva najbrži pravac napredovanja ka Nemačkoj, odnosno Berlinu - Normandija.
Prethodno je bilo u opticaju više mogućih zona invazije, između ostalog i Balkan, što je odbačeno zbog odlučnog stava Amerikanaca.
Invaziji je takođe prethodilo više operacija zavaravanja Nemaca, s namerom da se oni uvere da iskrcavanje očekuju drugde. Invazija u Normandiju u Berlinu uglavnom nije smatrana verovatnom zbog činjenice da je taj pojas bio nepogodan a čvrsto utvrđen. Nemci su na obale Normandije postavili brojne čelične prepreke, izgrađena je mreža bunkera, utvrđenja, ogromne zone su minirane.
Operacija utvrđivanja međutim nikada nije okončana. Takođe, nemačka komanda više nije raspolagala dovoljnim brojem vojnika.
Planiranje invazije, pod rukovodstvom britanskog generala Frederika Morgana, započelo je marta 1943. Njegov plan je usvojen, da bi potom bio prilagođen, prerađen, tokom januara 1944.
Invazija na Normandiju bila je najveća desantna operacija u istoriji. Samo iskrcavanje, kodno ime bilo je Neptun, podrazumevalo je desant trupa, sa mora i iz vazduha, i zaposedanje prostora za dalji prihvat invazionih trupa.
Tog 6. juna 1944. 156.000 savezničkih vojnika prebačeno je preko La Manša. Nasuprot saveznicima na tom potezu nalazilo se oko 50.000 pripadnika nemačkih trupa.
Amfibijskom i vazdušnom desantu prethodila je masivna artiljerijska priprema iz vazduha, sa brodova, sa oko 12.000 letelica i oko 1.200 ratnih plovila.
Prevashodni cilj bilo je zaposedanje prostora na plažama, na pet lokacija, kako bi bio omogućen prihvat novih brojnijih snaga, odnosno obrazovan mostobran.
Invazionim trupama komandovao je britanski general Bernard Montgomeri. Vrhovni zapovednik savezničkih snaga u Evropi bio je američki general Dvajt Ajzenhauer.
Mornaričkim jedinicima zapovedao je admiral Bertram Remzi, koji je prethodno pokazao uspeh prilikom iskrcavanja u Severnoj Africi i na Siciliji. Činilo ih je 6.939 plovila, među njima 4.126 transportnih brodova i čamaca i 1.213 ratnih brodova.
Podršku iz vazduha, pod komandom maršala Traforda Li Melorija, činilo je 12.000 letelica. Pritom je za sam vazdušni desant poslužilo približno 1.000 transportnih aviona.
Izvršeno je oko 14.000 borbenih letova jurišne avijacije. Na utvrđene nemačke položaje, takozvani Atlantski bedem, bačeno je više od 10.000 tona bombi.
Uspehu iskrcavanja doprinele su i vremenske prilike. Nemci su verovali da po tako lošem vremenu iskrcavanje nije verovatno, pa su zapravo uhvaćeni nespremni.
Nemačkim snagama na tom potezu komandovao je feldmaršal Ervin Romel, koji se inače u vreme invazije nalazio u Nemačkoj, na proslavi rođendana supruge.
Padobranski desant približno 24.000 vojnika, Britanaca, Amerikanaca i Kanađana, dogodio se negde posle ponoći, prvih minuta 6. juna 1944. Iskrcavanje je započelo u 6.30. Zona invazije bila je dužine 80 kilometara, na pet sektora, plaža nazvanih Juta, Omaha, Sord, Džuno i Gold.
Pritom su teški vremenski uslovi remetili predviđen tempo. Snažan vetar pomerio je plovila dalje od predviđenih lokacija za iskrcavanje. Invazione trupe su sve vreme bile izložene jakim vatrenim dejstvima Nemaca. Posebno su velike žrtve bile u sektoru Omahe.
Tokom prvog dana planirani ciljevi nisu ostvareni, osim na zonama Džuno i Gold. Ipak, po cenu stravičnih žrtava, stvorena su uporišta na kopnu Normandije.
Tokom "Dana D" saveznički gubici bili su bitno veći od nemačkih. Iz stroja je izbačeno oko 10.000 savezničkih vojnika od čega je 4.414 poginulo.
Svih pet zona iskrcavanja povezano je tek 12. juna.
Potom je tokom naredne tri sedmice trajalo prikupljanje novih savezničkih trupa koje su pristizale. Bitka za Normandiju potrajala je zatim još dva meseca.
Izvesnu pomoć na terenu pružio je i francuski pokret otpora.
Postepeno, do kraja avgusta, u Francusku je bilo dopremljeno tri miliona savezničkih vojnika.
Pariz je oslobođen, posle sedmodnevnih operacija, 25. avgusta 1944.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Savet bezbednosti UN: Pozivamo sve strane u BiH na dijalog, poštovanje Dejtona i Ustava
29.03.2025.•
0
Članice Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) pozvale su strane u Bosni i Hercegovini (BiH) na politički dijalog.
Bivši diktator iz Gvineje pomilovan zbog masakra na stadionu koji je počinila vojska države
29.03.2025.•
0
Vladajuća hunta u Gvineji pomilovala je bivšeg predsednika Musu Dadisa Kamaru, koji je služio dvadesetogodišnju zatvorsku kaznu zbog masakra na stadionu 2009. godine koji je počinila vojska.
Poplave u Republici Srpskoj zbog obilnih padavina: Najteža situacija na severu i severozapadu
29.03.2025.•
0
U Republici Srpskoj (RS) su, zbog kiše koja je padala u proteklim danima, poplavljeni su brojni gradovi i opštine, a najteža situacija je na severu i severozapadu RS.
Mjanmar: Više od 1.000 poginulih u zemljotresu, više desetina nestalih
29.03.2025.•
0
Broj poginulih u snažnom zemljotresu magnitude 7,7 u Mjanmaru porastao je na više od 1.000 pošto je više tela izvučeno iz ruševina zgrada koje su srušene.
SAD ponovo bombardovale Jemen
29.03.2025.•
0
Najmanje jedna osoba je stradala tokom noći u novom američkom vazdušnom napadu na pobunjenike Huti u Jemenu.
Putin predložio stranu upravu u Ukrajini, Zelenski odbacio: Razlog da se rat ne okonča
29.03.2025.•
1
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je kao traženje razloga da se rat ne okonča odbacio predlog predsednika Rusije Vladimira Putina da se Ukrajina privremeno stavi pod stranu upravu.
VIDEO: Raste broj stradalih u snažnom zemljotresu u Mjanmaru i Tajlandu, ogromna materijalna šteta
28.03.2025.•
1
Najmanje 144 osobe poginule su u Mjanmaru u snažnom zemljotresu magnitude 7,7 koji je pogodio tu zemlju i Tajland, a nadležni strahuju da je broj žrtava veći.
Novi poziv Tužilaštva za Dodika: "Sporna" kupovina vile na Dedinju
28.03.2025.•
10
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, pozvan je da se u svojstvu osumnjičenog odazove na poziv Tužilaštvu BiH u okviru istrage o kupovine vile na Dedinju u Beogradu.
Još devet pacijenata vraća se sa lečenja iz inostranstva u Severnu Makedoniju, jedan iz Beograda
28.03.2025.•
0
Ministar zdravlja Severne Makedonije Arber Taravari izjavio je da se sa lečenja u inostranstvu vraća još devet pacijenata koji su povređeni u požaru u diskoteci "Puls", od kojih jedan iz Beograda.
Policajka u Splitu ubila pljačkaša banke: On pucao prvi
28.03.2025.•
1
Policajka u Splitu danas je ubila pljčkaša banke u obračunu pištoljima, saopštila je splitsko-dalmatinska policija.
Bivši direktor crnogorske policije osuđen zbog šverca cigareta
28.03.2025.•
0
Bivši direktor crnogorske Uprave policije Slavko Stojanović osuđen je danas prvostepenom odlukom Višeg suda u Podgorici na tri godine i osam meseci zatvora zbog šverca cigareta.
Razoran zemljotres u Mjanmaru: Ambasada odgovara šta je sa srpskim državljanima
28.03.2025.•
0
Svi državljani Srbije koji privremeno borave u Mjanmaru su dobro, kao i osoblje ambasade Srbije u Jangonu, izjavila je danas privremena otpravnica poslova u ambasadi u Jangonu Gordana Jakšić.
Dodikov advokat traži od Interpola da obriše međunarodnu poternicu: Politički progon
28.03.2025.•
5
Goran Bubić, advokat predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, izjavio je da će tražiti brisanje međunarodne poternice za Dodikom, ako Interpol prihvati zahtev Suda Bosne i Hercegovine (BiH).
Poplave u BiH: Situacija najteža u Banjaluci i Sanskom Mostu
28.03.2025.•
2
Zbog kiše koja bez prestanka pada danima brojne ulice u Banjaluci su pod vodom, a poplavljeni su i trotoari, kojima se ne može kretati.
VIDEO: Pikaču beži od turske policije i protestuje protiv Erdogana
28.03.2025.•
3
Veliki protesti održavaju se na ulicama Turske protiv Erdoganove vlasti. Jedna scena, koja uključuje animiranog lika Pikačua, postala je viralna na društvenim mrežama.
Uhapšen advokat uhapšenog gradonačelnika Istanbula, privedene i dve novinarke
28.03.2025.•
0
Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, koji je u pritvoru, izjavio je danas da je njegov advokat uhapšen.
Parlamentarni izbori u Australiji 3. maja
28.03.2025.•
0
Premijer Australije Entoni Albaniz raspisao je parlamentarne izbore za 3. maj.
Deca se žalila dadilji na čudovište ispod kreveta: Ispod se krio kriminalac
28.03.2025.•
0
Dadilja u Kanzasu, koja je, na zahtev uplašene dece o kojoj se starala odlučila da proveri da li ispod kreveta ima "čudovišta", tu pronašla muškarca koji se krio.
Zatvorenik u Sloveniji gradio novi zatvor pa pobegao, policija traga za njim
28.03.2025.•
0
Slovenačka policija je saopštila da traga za zatvorenikom Asmirom Sulejmanovićem (38), koji je u sredu pobegao tokom radne aktivnosti na gradilištu novog zatvora u Dobrunju.
VIDEO Crnogorski mediji: U Herceg Novom izgorela jahta jednog od vlasnika Milenijum tima
28.03.2025.•
2
U marini rizorta Portonovi u Herceg Novom oko 18 sati izbio je požar, a kako saznaje Televizija Vijesti, gorela je jedna od luksuznih jahti usidrenih u toj marini.
Potonula turistička podmornica kod Hurgade, najmanje šestoro stradalih, svi Rusi
27.03.2025.•
0
Najmanje šest osoba stradalo je kada je potonula turistička podmornica u Egiptu, a ruski konzulat je potvrdio da je reč o ruskim državljanima.
Komentari 7
Plaćač poreza
Lazar
Amerikanci su oslobodili Zapadnu Evropu i stvarno ulozili u njenu ekonomiju (Marsalov plan), demokratiju i gradjanske slobode.
Istocnu Evropu su “oslobodili” Sovjeti i odmah nametnuli opresivan sistem u kome su vlast i privilegije "crvenih oslobodilaca" bili iznad gradjanskih sloboda.
Zadnjih decenija Amerikanci su doneli haos i nesrecu mnogim zemljama na Bliskom Istoku. Danas to vidimo u Gazi.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar