Danas se obeležava 80 godina od iskrcavanja na Normandiju - jedan od ključnih momenata rata
Pre osamdeset godina, 6. juna 1944, Amerikanci, Britanci, kojima su bile pridružene i jedinice iz Kanade, Australije, Južne Afrike, kao i drugih zemalja, započeli su iskrcavanje u Normandiji.
Bio je to jedan od ključnih momenata Drugog svetskog rata, pošto je iskrcavanje označilo postepeno otvaranje još jednog fronta protiv Nemačke.
Još od 1941, zvanična Moskva naglašavala je predstavnicima zvaničnog Londona i Vašingtona neophodnost otvaranja drugog fronta na evropskom kontinentu, kako bi ratni napori Sovjetskog Saveza bili koliko-toliko rasterećeni.
Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se konačno sovjetskim saveznicima 1942. godine da će otvoriti drugi front. Planirano je da invazija usledi 1943, što je potom odlagano.
Iako su saveznici izvršili invaziju na Siciliju leta 1943, posle oslobođenja severnoafričkih francuskih poseda, Maroka, Alžira, Tunisa, što je dalje značilo da je novi front, u Italiji, otvoren, to zapravo nije bitno pomoglo Sovjetima, odnosno prilikama na Istočnom frontu.
Tek operacijom Overlord, stvaranjem fronta u Francuskoj, moglo se govoriti da su Sovjeti unekoliko rasterećeni.
Postojala je takođe svest u Vašingtonu i Londonu da se konačna bitka za Berlin približava, pa su viši ciljevi nalagali da se direktno učešće na terenu više ne odlaže.
Na insistiranje Amerikanaca kao lokacija za invaziju odabran je prostor koji podrazumeva najbrži pravac napredovanja ka Nemačkoj, odnosno Berlinu - Normandija.
Prethodno je bilo u opticaju više mogućih zona invazije, između ostalog i Balkan, što je odbačeno zbog odlučnog stava Amerikanaca.
Invaziji je takođe prethodilo više operacija zavaravanja Nemaca, s namerom da se oni uvere da iskrcavanje očekuju drugde. Invazija u Normandiju u Berlinu uglavnom nije smatrana verovatnom zbog činjenice da je taj pojas bio nepogodan a čvrsto utvrđen. Nemci su na obale Normandije postavili brojne čelične prepreke, izgrađena je mreža bunkera, utvrđenja, ogromne zone su minirane.
Operacija utvrđivanja međutim nikada nije okončana. Takođe, nemačka komanda više nije raspolagala dovoljnim brojem vojnika.
Planiranje invazije, pod rukovodstvom britanskog generala Frederika Morgana, započelo je marta 1943. Njegov plan je usvojen, da bi potom bio prilagođen, prerađen, tokom januara 1944.
Invazija na Normandiju bila je najveća desantna operacija u istoriji. Samo iskrcavanje, kodno ime bilo je Neptun, podrazumevalo je desant trupa, sa mora i iz vazduha, i zaposedanje prostora za dalji prihvat invazionih trupa.
Tog 6. juna 1944. 156.000 savezničkih vojnika prebačeno je preko La Manša. Nasuprot saveznicima na tom potezu nalazilo se oko 50.000 pripadnika nemačkih trupa.
Amfibijskom i vazdušnom desantu prethodila je masivna artiljerijska priprema iz vazduha, sa brodova, sa oko 12.000 letelica i oko 1.200 ratnih plovila.
Prevashodni cilj bilo je zaposedanje prostora na plažama, na pet lokacija, kako bi bio omogućen prihvat novih brojnijih snaga, odnosno obrazovan mostobran.
Invazionim trupama komandovao je britanski general Bernard Montgomeri. Vrhovni zapovednik savezničkih snaga u Evropi bio je američki general Dvajt Ajzenhauer.
Mornaričkim jedinicima zapovedao je admiral Bertram Remzi, koji je prethodno pokazao uspeh prilikom iskrcavanja u Severnoj Africi i na Siciliji. Činilo ih je 6.939 plovila, među njima 4.126 transportnih brodova i čamaca i 1.213 ratnih brodova.
Podršku iz vazduha, pod komandom maršala Traforda Li Melorija, činilo je 12.000 letelica. Pritom je za sam vazdušni desant poslužilo približno 1.000 transportnih aviona.
Izvršeno je oko 14.000 borbenih letova jurišne avijacije. Na utvrđene nemačke položaje, takozvani Atlantski bedem, bačeno je više od 10.000 tona bombi.
Uspehu iskrcavanja doprinele su i vremenske prilike. Nemci su verovali da po tako lošem vremenu iskrcavanje nije verovatno, pa su zapravo uhvaćeni nespremni.
Nemačkim snagama na tom potezu komandovao je feldmaršal Ervin Romel, koji se inače u vreme invazije nalazio u Nemačkoj, na proslavi rođendana supruge.
Padobranski desant približno 24.000 vojnika, Britanaca, Amerikanaca i Kanađana, dogodio se negde posle ponoći, prvih minuta 6. juna 1944. Iskrcavanje je započelo u 6.30. Zona invazije bila je dužine 80 kilometara, na pet sektora, plaža nazvanih Juta, Omaha, Sord, Džuno i Gold.
Pritom su teški vremenski uslovi remetili predviđen tempo. Snažan vetar pomerio je plovila dalje od predviđenih lokacija za iskrcavanje. Invazione trupe su sve vreme bile izložene jakim vatrenim dejstvima Nemaca. Posebno su velike žrtve bile u sektoru Omahe.
Tokom prvog dana planirani ciljevi nisu ostvareni, osim na zonama Džuno i Gold. Ipak, po cenu stravičnih žrtava, stvorena su uporišta na kopnu Normandije.
Tokom "Dana D" saveznički gubici bili su bitno veći od nemačkih. Iz stroja je izbačeno oko 10.000 savezničkih vojnika od čega je 4.414 poginulo.
Svih pet zona iskrcavanja povezano je tek 12. juna.
Potom je tokom naredne tri sedmice trajalo prikupljanje novih savezničkih trupa koje su pristizale. Bitka za Normandiju potrajala je zatim još dva meseca.
Izvesnu pomoć na terenu pružio je i francuski pokret otpora.
Postepeno, do kraja avgusta, u Francusku je bilo dopremljeno tri miliona savezničkih vojnika.
Pariz je oslobođen, posle sedmodnevnih operacija, 25. avgusta 1944.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Poskupljuje porez na imovinu u Novom Sadu - pogledajte koliko ćete sada plaćati")
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Republikanci osvojili većinu i u donjem domu Kongresa
14.11.2024.•
0
Republikanska stranka osvojila je apsolutnu većinu i u donjem domu Kongresa SAD, posle preuzimanja Senata i pobede na predsedničkim izborima.
Francusko tužilaštvo traži pet godina zatvora za Marin Le Pen zbog zloupotrebe javnog novca
14.11.2024.•
0
Francusko tužilaštvo traži pet godina zatvora za desničarku Marin Le Pen jer tvrdi da je u Nacionalnom frontu trošila javni novac za zapošljavanje asistenata u EP koji su u stvari radili za stranku.
VIDEO: Tadž Mahal se ne vidi od smoga
14.11.2024.•
0
Toksični smog izazvao je kašnjenja na letovima na aerodromu u Nju Delhiju, a aplikacija za praćenje letova "Flightradar24" pokazuje da je odloženo 88 odsto polazaka i 54 odsto dolazaka, piše Rojters.
Japan odlučio: Nema ukidanja smrtne kazne
14.11.2024.•
0
Japanska vlada odbacila je predlog o ukidanju smrtne kazne i odbila pozive domaćih pravnih stručnjaka na reviziju zbog međunarodnog pritiska da se okončaju pogubljenja, prenela je agencija Kjodo.
Muškarac se razneo ispred Vrhovnog suda Brazila
14.11.2024.•
0
Nepoznati muškarac sinoć je pokušao napad na brazilski Vrhovni sud u Braziliji, saopštile su vlasti, dodajući da je napadač pronađen mrtav nakon dve eksplozije u kojima nije bilo povređenih.
Dodik optužio glavnog tužioca BiH da stoji iza podizanja optužnice protiv njega
13.11.2024.•
6
Predsednik RS Milorad Dodik optužio je danas glavnog tužioca BiH Milanka Kajganića da po političkom nalogu iz Sarajeva i od međunarodnog faktora u BiH, stoji iza podizanja optužnice protiv njega.
Bajden i Tramp zajedno u Beloj kući
13.11.2024.•
0
Predsednik SAD Džozef Bajden i novoizabrani predsednik Donald Tramp sastali su se danas u Beloj Kući u okviru početka procesa primopredaje vlasti, preneo je CBS.
Obešen Iranac koji je silovao 200 žena
13.11.2024.•
0
Iranac Mohamad Ali Salamat, koji je osuđen za silovanje oko 200 žena u poslednje dve decenije, javno je pogubljen.
Masku ipak funkcija u Trampovoj administraciji: Vodiće Ministarstvo za efikasnost vlade
13.11.2024.•
11
Izvršni direktor Tesle i platforme Iks Ilon Mask i bivši republikanski kandidat za predsednika SAD Vivek Ramasvami vodiće Ministarstvo za efikasnost vlade u administraciji Donalda Trampa.
Doktorki u Rusiji pet godina zatvora: Pacijentkinja tvrdila da je kritikovala rusku vojsku
13.11.2024.•
14
Ruski sud osudio je na pet godina zatvora lekarku pedijatra iz Moskve koju je majka jednog od njenih pacijenata optužila da je kritikovala ruski napad na Ukrajinu prilikom jednog pregleda.
Rusija izdala poternicu za sudijom Međunarodnog krivičnog suda
12.11.2024.•
8
Moskovski sud izdao je nalog za hapšenje sudije Međunarodnog krivičnog suda (MKS) Hajkela Ben Mahfuda pod optužbom za "nezakonito zatvaranje", prenosi danas Radio slobodna Evropa.
Preminuo slikar Frenk Auerbah
12.11.2024.•
0
Frenk Auerbah, jedan od najznačajnijih umetnika 20. veka, umro je u 93. godini.
Kinez uleteo automobilom među vežbače i ubio najmanje 35 njih, a još 43 povredio
12.11.2024.•
4
Kineska policija saopštila je da je 35 osoba poginulo, a još 43 povređeno kada je 62-godišnji vozač namerno naleteo automobilom među ljude koji su vežbali u sportskom centru u kineskom gradu Džuhaju.
Prevremeni parlamentarni izbori u Nemačkoj 23. februara
12.11.2024.•
1
Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD) i Demohrišćanska unija CDU/CSU dogovorile su se oko datuma prevremenih parlamentarnih izbora koji bi trebalo da se održe 23. februara sledeće godine.
Više od 200.000 dece i odraslih zlostavljano u ustanovama na Novom Zelandu, premijer se izvinio
12.11.2024.•
1
Premijer Novog Zelanda Kristofer Lukson uputio je danas izvinjenje žrtvama zlostavljanja u državnim i verskim domovima za brigu o deci i starima.
Holandija uvodi kontrole na granicama za putnike iz zemalja Šengena
12.11.2024.•
1
Holandija namerava da od 9. decembra uvede kontrolu na svojim kopnenim granicama za putnike iz svih zemalja EU koje su u šengenskoj zoni.
Haiti: Pucano na putnički avion, obustavljeni letovi
11.11.2024.•
1
Avion američke kompanija Spirit erlajns nije mogao da sleti u glavni grad Haitija Port-o-Prens jer je na njega otvorena vatra sa zemlje, pa je preusmeren u Dominikansku Republiku.
Izraelski ministar najavio pun suverenitet nad Zapadnom obalom
11.11.2024.•
0
Član izraelske vlade je na društvenim mrežama objavio da će naredna, 2025. biti godina u kojoj će Izrael uspostaviti pun suverenitet, odnosno anektirati Zapadnu obalu koju je okupirao 1967.
Izraelski ministar: Ima napretka u nastojanjima da se okonča sukob sa Hezbolahom
11.11.2024.•
1
Novi izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar izjavio je danas da ima "određenog napretka" u nastojanjima da se okonča rat Izraela sa libanskim Hezbolahom.
Osuđena na 12 godina zatvora zbog davanja 50 evra organizaciji koja podržava Ukrajinu
11.11.2024.•
0
Ruski sud odbacio je danas žalbu Ksenije Kareline, rusko-američke državljanke osuđene zbog izdaje na 12 godina zatvora jer je organizaciji koja podržava Ukrajinu dala prilog u vrednosti 50 evra.
Kremlj demantovao: Putin i Tramp nisu razgovarali
11.11.2024.•
5
Kremlj je demantovao da su ruski predsednik Vladimir Putin i novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp razgovarali od njegove pobede na američkim predsedničkim izborima, kako je objavio Vašington post.
Komentari 7
Plaćač poreza
Lazar
Amerikanci su oslobodili Zapadnu Evropu i stvarno ulozili u njenu ekonomiju (Marsalov plan), demokratiju i gradjanske slobode.
Istocnu Evropu su “oslobodili” Sovjeti i odmah nametnuli opresivan sistem u kome su vlast i privilegije "crvenih oslobodilaca" bili iznad gradjanskih sloboda.
Zadnjih decenija Amerikanci su doneli haos i nesrecu mnogim zemljama na Bliskom Istoku. Danas to vidimo u Gazi.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar