Danas se obeležava 80 godina od iskrcavanja na Normandiju - jedan od ključnih momenata rata
Pre osamdeset godina, 6. juna 1944, Amerikanci, Britanci, kojima su bile pridružene i jedinice iz Kanade, Australije, Južne Afrike, kao i drugih zemalja, započeli su iskrcavanje u Normandiji.
Bio je to jedan od ključnih momenata Drugog svetskog rata, pošto je iskrcavanje označilo postepeno otvaranje još jednog fronta protiv Nemačke.
Još od 1941, zvanična Moskva naglašavala je predstavnicima zvaničnog Londona i Vašingtona neophodnost otvaranja drugog fronta na evropskom kontinentu, kako bi ratni napori Sovjetskog Saveza bili koliko-toliko rasterećeni.
Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se konačno sovjetskim saveznicima 1942. godine da će otvoriti drugi front. Planirano je da invazija usledi 1943, što je potom odlagano.
Iako su saveznici izvršili invaziju na Siciliju leta 1943, posle oslobođenja severnoafričkih francuskih poseda, Maroka, Alžira, Tunisa, što je dalje značilo da je novi front, u Italiji, otvoren, to zapravo nije bitno pomoglo Sovjetima, odnosno prilikama na Istočnom frontu.
Tek operacijom Overlord, stvaranjem fronta u Francuskoj, moglo se govoriti da su Sovjeti unekoliko rasterećeni.
Postojala je takođe svest u Vašingtonu i Londonu da se konačna bitka za Berlin približava, pa su viši ciljevi nalagali da se direktno učešće na terenu više ne odlaže.
Na insistiranje Amerikanaca kao lokacija za invaziju odabran je prostor koji podrazumeva najbrži pravac napredovanja ka Nemačkoj, odnosno Berlinu - Normandija.
Prethodno je bilo u opticaju više mogućih zona invazije, između ostalog i Balkan, što je odbačeno zbog odlučnog stava Amerikanaca.
Invaziji je takođe prethodilo više operacija zavaravanja Nemaca, s namerom da se oni uvere da iskrcavanje očekuju drugde. Invazija u Normandiju u Berlinu uglavnom nije smatrana verovatnom zbog činjenice da je taj pojas bio nepogodan a čvrsto utvrđen. Nemci su na obale Normandije postavili brojne čelične prepreke, izgrađena je mreža bunkera, utvrđenja, ogromne zone su minirane.
Operacija utvrđivanja međutim nikada nije okončana. Takođe, nemačka komanda više nije raspolagala dovoljnim brojem vojnika.
Planiranje invazije, pod rukovodstvom britanskog generala Frederika Morgana, započelo je marta 1943. Njegov plan je usvojen, da bi potom bio prilagođen, prerađen, tokom januara 1944.
Invazija na Normandiju bila je najveća desantna operacija u istoriji. Samo iskrcavanje, kodno ime bilo je Neptun, podrazumevalo je desant trupa, sa mora i iz vazduha, i zaposedanje prostora za dalji prihvat invazionih trupa.
Tog 6. juna 1944. 156.000 savezničkih vojnika prebačeno je preko La Manša. Nasuprot saveznicima na tom potezu nalazilo se oko 50.000 pripadnika nemačkih trupa.
Amfibijskom i vazdušnom desantu prethodila je masivna artiljerijska priprema iz vazduha, sa brodova, sa oko 12.000 letelica i oko 1.200 ratnih plovila.
Prevashodni cilj bilo je zaposedanje prostora na plažama, na pet lokacija, kako bi bio omogućen prihvat novih brojnijih snaga, odnosno obrazovan mostobran.
Invazionim trupama komandovao je britanski general Bernard Montgomeri. Vrhovni zapovednik savezničkih snaga u Evropi bio je američki general Dvajt Ajzenhauer.
Mornaričkim jedinicima zapovedao je admiral Bertram Remzi, koji je prethodno pokazao uspeh prilikom iskrcavanja u Severnoj Africi i na Siciliji. Činilo ih je 6.939 plovila, među njima 4.126 transportnih brodova i čamaca i 1.213 ratnih brodova.
Podršku iz vazduha, pod komandom maršala Traforda Li Melorija, činilo je 12.000 letelica. Pritom je za sam vazdušni desant poslužilo približno 1.000 transportnih aviona.
Izvršeno je oko 14.000 borbenih letova jurišne avijacije. Na utvrđene nemačke položaje, takozvani Atlantski bedem, bačeno je više od 10.000 tona bombi.
Uspehu iskrcavanja doprinele su i vremenske prilike. Nemci su verovali da po tako lošem vremenu iskrcavanje nije verovatno, pa su zapravo uhvaćeni nespremni.
Nemačkim snagama na tom potezu komandovao je feldmaršal Ervin Romel, koji se inače u vreme invazije nalazio u Nemačkoj, na proslavi rođendana supruge.
Padobranski desant približno 24.000 vojnika, Britanaca, Amerikanaca i Kanađana, dogodio se negde posle ponoći, prvih minuta 6. juna 1944. Iskrcavanje je započelo u 6.30. Zona invazije bila je dužine 80 kilometara, na pet sektora, plaža nazvanih Juta, Omaha, Sord, Džuno i Gold.
Pritom su teški vremenski uslovi remetili predviđen tempo. Snažan vetar pomerio je plovila dalje od predviđenih lokacija za iskrcavanje. Invazione trupe su sve vreme bile izložene jakim vatrenim dejstvima Nemaca. Posebno su velike žrtve bile u sektoru Omahe.
Tokom prvog dana planirani ciljevi nisu ostvareni, osim na zonama Džuno i Gold. Ipak, po cenu stravičnih žrtava, stvorena su uporišta na kopnu Normandije.
Tokom "Dana D" saveznički gubici bili su bitno veći od nemačkih. Iz stroja je izbačeno oko 10.000 savezničkih vojnika od čega je 4.414 poginulo.
Svih pet zona iskrcavanja povezano je tek 12. juna.
Potom je tokom naredne tri sedmice trajalo prikupljanje novih savezničkih trupa koje su pristizale. Bitka za Normandiju potrajala je zatim još dva meseca.
Izvesnu pomoć na terenu pružio je i francuski pokret otpora.
Postepeno, do kraja avgusta, u Francusku je bilo dopremljeno tri miliona savezničkih vojnika.
Pariz je oslobođen, posle sedmodnevnih operacija, 25. avgusta 1944.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Kakve su olakšice mladima za nekretnine pružale članice EU i kakvi su rezultati?
22.12.2024.•
3
Podaci Eurostata kažu da je u 2021. godini 26 odsto mladih ljudi u EU, a to znači uzrasta od 15 do 29 godina, živelo u pretrpanim domaćinstvima.
Državljani Srbije imaju najviše jahti u Crnoj Gori
22.12.2024.•
8
Najviše upisanih jahti u Crnoj Gori, 149, u vlasništvu je građana ili kompanija iz Srbije, gotovo svaka treća od ukupnog broja, objavila je Uprava pomorske sigurnosti i upravljanja lukama Crne Gore.
Povređeni u napadu u školi u Zagrebu van životne opasnosti
21.12.2024.•
2
Ministarka zdravlja Hrvatske Irena Hrstić rekla je da su svi povređeni, koje je juče 19-godišnjak izbo nožem u osnovnoj školi u Novom Zagrebu, van životne opasnosti.
Senat usvojio zakon o budžetu: SAD izbegle blokadu vlade
21.12.2024.•
1
Američki Senat je usvojio sporazum o budžetu čime se sprečila prva blokada savezne vlade od 2019. godine, samo nekoliko sati nakon što je Predstavnički dom odobrio taj zakon.
Sudski veštak u slučaju Dodik objavio da mu stižu pretnje: Neće me pokolebati
21.12.2024.•
1
Sudski veštak Haris Vranić, koji je veštačio medicinsku dokumentaciju predsednika Republike Srpske (RS) Milorada Dodika, objavio je da mu stižu pretnje.
U Gvatemali 160 dece izvučeno iz ultraortodoksne jevrejske sekte osumnjičene za zlostavljanje
21.12.2024.•
0
Vlasti u Gvatemali su u petak spasile 160 dece sa imanja koja pripada sekti Lev Tahor, ultraortodoksnoj jevrejskoj grupi osumnjičenoj za seksualno nasilje nad maloletnicima.
U Hrvatskoj Dan žalosti zbog tragedije u školi: Ubijeno dete, tri osobe ranjene
21.12.2024.•
0
U Hrvatskoj je danas Dan žalosti zbog napada na učenike i nastavnike u Osnovnoj školi Prečko, u kojem je jedno dete ubijeno, a tri osobe teško ranjene.
Hteli da "omađijaju" predsednika Zambija, pa uhapšeni
21.12.2024.•
2
Policija u Zambiji saopštila je danas da su zbog veštičarenja uhapšene dve osobe, koje su navodno planirale omađijaju predsednika te zemlje Hakaindea Hičilemija.
Rusija želi da vrati bonove za hranu: Prvi na listi socijalno ugroženi i penzioneri
21.12.2024.•
9
Državna duma Ruske Federacije podržala je ideju o uvođenju bonova za hranu za socijalno ugrožene grupe ali još nije poznato na koji način će se finansirati i koliko ljudi će moći da ih koristi.
Fico upozorava na gasnu krizu: Ako tranzit ruskog gasa preko Ukrajine prestane od nove godine
21.12.2024.•
5
Premijer Slovačke Robert Fico upozorio je na mogućnost izbijanja gasne krize jer Ukrajina odbija da produži ugovor o tranzitu prirodnog gasa preko svoje teritorije jer on ističe sa krajem ove godine.
Mask nazvao Alternativu za Nemačku spasiocem te zemlje
20.12.2024.•
6
Američki milijarder Ilon Mask, koji bi trebalo da se pridruži administraciji novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa, ušao je danas u nemačku predizbornu kampanju.
VIDEO Kolima gazio ljude na božićnoj pijaci u Nemačkoj: Ima poginulih, više od 60 povređenih
20.12.2024.•
6
Vozač je automobilom uleteo među ljude na božićnoj pijaci u Magdeburgu.
Asad adio: Gde su Asadove milijarde?
20.12.2024.•
16
Analitičari kažu da je Asad verovatno godinama pripremao svoje bekstvo, a veruje se da je ovaj diktator izvukao milijarde sirijskog novca koji je razorenoj zemlji očajnički potreban.
Ubijeno dete u zagrebačkoj školi: Mladić nožem napao đake i učiteljicu
20.12.2024.•
15
Jedno dete je preminulo od zadobijenih povreda, nakon što je tinejdžer ušaš u OŠ "Prečko" u Zagrebu i napao učiteljicu i učenike.
Politiko: Fon der Lajen igrom moći naljutila neke članice EU
19.12.2024.•
5
Pojedine članice Evropske unije nezadovoljne su što predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen samostalno donosi odluke i jednostranim potezima izaziva veliku nelagodu.
Putin: Rusija je trebalo ranije da napadne Ukrajinu
19.12.2024.•
8
Ruski predsednik Vladimir Putin ocenio je danas da je njegova zemlja trebalo ranije da pokrene napad na Ukrajinu i da se za to bolje pripremi.
Gugl mape otkrile "gepekovanje": Kamere uslikale ubicu u trenutku kada je stavljao telo u automobil
19.12.2024.•
3
Španska policija uhapsila je suprugu ubijenog i njenog ljubavnika u opštini Soria koji su osumnjičeni da su ubili i raskomadali ženinog supruga, koji se nekoliko meseci vodio kao nestala osoba.
Fon der Lajen: Proces proširenja je rigorozan i zasniva se na zaslugama
18.12.2024.•
9
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da nije dovoljno da EU ostavi zemljama kandidatima otvorena vrata.
Još pojedinaca i kompanija povezanih sa Dodikom na amričkoj "crnoj listi"
18.12.2024.•
3
Kancelarija za kontrolu imovine stranaca Ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država objavila je danas nove sankcije osobama i firmama iz Bosne i Hercegovine.
Ruski istražitelji saopštili: Za ubistvo ruskog generala osumnjičen državljanin Uzbekistana
18.12.2024.•
8
Ruski istražitelji saopštili su da je policija uhapsila državljanina Uzbekistana zbog umešanosti u ubistvo ruskog generala Igora Kirilova u Moskvi.
Izdat nalog za hapšenje bivšeg predsednika Bolivije Eva Moralesa
18.12.2024.•
3
Tužioci su izdali nalog za hapšenje bivšeg predsednika Bolivije Eva Moralesa zbog navodne veze sa maloletnicom.
Komentari 7
Plaćač poreza
Lazar
Amerikanci su oslobodili Zapadnu Evropu i stvarno ulozili u njenu ekonomiju (Marsalov plan), demokratiju i gradjanske slobode.
Istocnu Evropu su “oslobodili” Sovjeti i odmah nametnuli opresivan sistem u kome su vlast i privilegije "crvenih oslobodilaca" bili iznad gradjanskih sloboda.
Zadnjih decenija Amerikanci su doneli haos i nesrecu mnogim zemljama na Bliskom Istoku. Danas to vidimo u Gazi.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar