Danas se obeležava 80 godina od iskrcavanja na Normandiju - jedan od ključnih momenata rata
Pre osamdeset godina, 6. juna 1944, Amerikanci, Britanci, kojima su bile pridružene i jedinice iz Kanade, Australije, Južne Afrike, kao i drugih zemalja, započeli su iskrcavanje u Normandiji.
Bio je to jedan od ključnih momenata Drugog svetskog rata, pošto je iskrcavanje označilo postepeno otvaranje još jednog fronta protiv Nemačke.
Još od 1941, zvanična Moskva naglašavala je predstavnicima zvaničnog Londona i Vašingtona neophodnost otvaranja drugog fronta na evropskom kontinentu, kako bi ratni napori Sovjetskog Saveza bili koliko-toliko rasterećeni.
Predsednik SAD Frenklin Ruzvelt i britanski premijer Vinston Čerčil obavezali su se konačno sovjetskim saveznicima 1942. godine da će otvoriti drugi front. Planirano je da invazija usledi 1943, što je potom odlagano.
Iako su saveznici izvršili invaziju na Siciliju leta 1943, posle oslobođenja severnoafričkih francuskih poseda, Maroka, Alžira, Tunisa, što je dalje značilo da je novi front, u Italiji, otvoren, to zapravo nije bitno pomoglo Sovjetima, odnosno prilikama na Istočnom frontu.
Tek operacijom Overlord, stvaranjem fronta u Francuskoj, moglo se govoriti da su Sovjeti unekoliko rasterećeni.
Postojala je takođe svest u Vašingtonu i Londonu da se konačna bitka za Berlin približava, pa su viši ciljevi nalagali da se direktno učešće na terenu više ne odlaže.
Na insistiranje Amerikanaca kao lokacija za invaziju odabran je prostor koji podrazumeva najbrži pravac napredovanja ka Nemačkoj, odnosno Berlinu - Normandija.
Prethodno je bilo u opticaju više mogućih zona invazije, između ostalog i Balkan, što je odbačeno zbog odlučnog stava Amerikanaca.
Invaziji je takođe prethodilo više operacija zavaravanja Nemaca, s namerom da se oni uvere da iskrcavanje očekuju drugde. Invazija u Normandiju u Berlinu uglavnom nije smatrana verovatnom zbog činjenice da je taj pojas bio nepogodan a čvrsto utvrđen. Nemci su na obale Normandije postavili brojne čelične prepreke, izgrađena je mreža bunkera, utvrđenja, ogromne zone su minirane.
Operacija utvrđivanja međutim nikada nije okončana. Takođe, nemačka komanda više nije raspolagala dovoljnim brojem vojnika.
Planiranje invazije, pod rukovodstvom britanskog generala Frederika Morgana, započelo je marta 1943. Njegov plan je usvojen, da bi potom bio prilagođen, prerađen, tokom januara 1944.
Invazija na Normandiju bila je najveća desantna operacija u istoriji. Samo iskrcavanje, kodno ime bilo je Neptun, podrazumevalo je desant trupa, sa mora i iz vazduha, i zaposedanje prostora za dalji prihvat invazionih trupa.
Tog 6. juna 1944. 156.000 savezničkih vojnika prebačeno je preko La Manša. Nasuprot saveznicima na tom potezu nalazilo se oko 50.000 pripadnika nemačkih trupa.
Amfibijskom i vazdušnom desantu prethodila je masivna artiljerijska priprema iz vazduha, sa brodova, sa oko 12.000 letelica i oko 1.200 ratnih plovila.
Prevashodni cilj bilo je zaposedanje prostora na plažama, na pet lokacija, kako bi bio omogućen prihvat novih brojnijih snaga, odnosno obrazovan mostobran.
Invazionim trupama komandovao je britanski general Bernard Montgomeri. Vrhovni zapovednik savezničkih snaga u Evropi bio je američki general Dvajt Ajzenhauer.
Mornaričkim jedinicima zapovedao je admiral Bertram Remzi, koji je prethodno pokazao uspeh prilikom iskrcavanja u Severnoj Africi i na Siciliji. Činilo ih je 6.939 plovila, među njima 4.126 transportnih brodova i čamaca i 1.213 ratnih brodova.
Podršku iz vazduha, pod komandom maršala Traforda Li Melorija, činilo je 12.000 letelica. Pritom je za sam vazdušni desant poslužilo približno 1.000 transportnih aviona.
Izvršeno je oko 14.000 borbenih letova jurišne avijacije. Na utvrđene nemačke položaje, takozvani Atlantski bedem, bačeno je više od 10.000 tona bombi.
Uspehu iskrcavanja doprinele su i vremenske prilike. Nemci su verovali da po tako lošem vremenu iskrcavanje nije verovatno, pa su zapravo uhvaćeni nespremni.
Nemačkim snagama na tom potezu komandovao je feldmaršal Ervin Romel, koji se inače u vreme invazije nalazio u Nemačkoj, na proslavi rođendana supruge.
Padobranski desant približno 24.000 vojnika, Britanaca, Amerikanaca i Kanađana, dogodio se negde posle ponoći, prvih minuta 6. juna 1944. Iskrcavanje je započelo u 6.30. Zona invazije bila je dužine 80 kilometara, na pet sektora, plaža nazvanih Juta, Omaha, Sord, Džuno i Gold.
Pritom su teški vremenski uslovi remetili predviđen tempo. Snažan vetar pomerio je plovila dalje od predviđenih lokacija za iskrcavanje. Invazione trupe su sve vreme bile izložene jakim vatrenim dejstvima Nemaca. Posebno su velike žrtve bile u sektoru Omahe.
Tokom prvog dana planirani ciljevi nisu ostvareni, osim na zonama Džuno i Gold. Ipak, po cenu stravičnih žrtava, stvorena su uporišta na kopnu Normandije.
Tokom "Dana D" saveznički gubici bili su bitno veći od nemačkih. Iz stroja je izbačeno oko 10.000 savezničkih vojnika od čega je 4.414 poginulo.
Svih pet zona iskrcavanja povezano je tek 12. juna.
Potom je tokom naredne tri sedmice trajalo prikupljanje novih savezničkih trupa koje su pristizale. Bitka za Normandiju potrajala je zatim još dva meseca.
Izvesnu pomoć na terenu pružio je i francuski pokret otpora.
Postepeno, do kraja avgusta, u Francusku je bilo dopremljeno tri miliona savezničkih vojnika.
Pariz je oslobođen, posle sedmodnevnih operacija, 25. avgusta 1944.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Zelenski spreman da napusti funkciju predsednika u zamenu za članstvo Ukrajine u NATO
23.02.2025.•
0
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je da je spreman da odmah napusti svoju funkciju, u zamenu za ulazak Ukrajine u NATO.
SDS pozvao Dodika da podnese ostavku i "spasi" Republiku Srpsku
23.02.2025.•
0
Predsednik Srpske demokratske stranke Milan Miličević ponovo je pozvao Milorada Dodika da podnese ostavku na mesto predsednika Republike Srpske.
Novi šef Hezbolaha obećao da će nastaviti borbu protiv Izraela
23.02.2025.•
0
Novi šef Hezbolaha Naim Kasem obećao je u Bejrutu tokom sahrane svog prethodnika Hasana Nasralaha, ubijenog u izraelskom napadu, da će nastaviti borbu protiv Izraela.
Australija na dve godine zabranjuje strancima kupovinu nekretnina
23.02.2025.•
1
Australijska vlada najavila je dvogodišnju zabranu stranim subjektima da kupuju stambenu imovinu u toj zemlji.
Dodik najavio moguću federaciju Republike Srpske i Srbije
23.02.2025.•
14
Predsednik RS Milorad Dodik izjavio je da odgovor ovog BiH entiteta na presudu, koju će mu izreći Sud BiH, osmišljen u dve faze, pri čemu druga faza podrazumeva izlazak RS iz Dejtonskog sporazuma.
VIDEO: Spasioci upozoravaju turiste da noćnim posetama vulkanu Etna ugrožavaju svoje živote
23.02.2025.•
0
Turisti koji se noću penju na vulkan Etna na Siciliji u patikama i laganoj odeći da bi izbliza videli erupciju koja je u toku, rizikuju svoje živote, upozorili su spasioci.
Nemci danas izlaze na birališta: Vanredni palamentarni izbori, četvrti u novijoj istoriji
23.02.2025.•
0
U Nemačkoj se održavaju vanredni parlamentarni izbori, organizovani nakon raspada trojne koalicije kancelara Olafa Šolca, a prema ispitivanjima javnog mnjenja, konzervativci imaju najveću podršku.
VIDEO: Džinovske rupe prete da "progutaju" grad u Brazilu
23.02.2025.•
0
Grad Buritikupu u brazilskom delu Amazona proglasio je vanrednu situaciju zbog pojave velikih vrtača zbog kojih su ugrožene stotine domaćinstava.
Mask: Službenici moraju da odgovore na pitanje "šta su uradili prošle nedelje" ili sledi otkaz
23.02.2025.•
5
Američki milijarder Ilon Mask, koji je na čelu Odeljenja za efikasnost vlade (DOGE), saopštio je da će savezni službenici dobiti mejl sa pitanjem "šta su uradili prošle nedelje".
Papa Franja u kritičnom stanju
23.02.2025.•
4
Zdravstveno stanje pape Franje, koji je hospitalizovan zbog obostrane upale pluća, pogoršalo se nakon "produžene respiratorne krize nalik astmi", saopšteno je iz Vatikana.
Neidentifikovani predmet pao na teritoriju Poljske: Drugi put u nedelju dana
23.02.2025.•
0
Neidentifikovani predmet pao je na imanje u poljskom mestu Čersk u Pomeranskom vojvodstvu, saopštila je portparolka Okružnog policijskog štaba u Čojnicama, Magdalena Zblevska.
Tramp u prvih mesec dana na vlasti potpisao više od 70 izvršnih uredbi
23.02.2025.•
2
Predsednik SAD Donald Tramp je za tačno mesec dana koliko je prošlo od njegove inauguracije, potpisao oko 70 izvršnih uredbi.
Viktor Orban očekuje pomoć Donalda Trampa: Najavljuje Zakon za borbu protiv nevladinih organizacija
22.02.2025.•
0
Mađarski premijer Viktor Orban kaže da želi da pređe iz tabora "pobunjenika" u tabor "pobednika", protiv onoga što je nazvao "liberalnom imperijom" i u tome računa na podršku američkog predsednika.
Dodik hoće razgovor sa opozicijom: Ali da dođu u ponedeljak do podneva, jer posle čeka Đulijanija
22.02.2025.•
5
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik najavio je da će pozvati opozicione stranke iz ovog bosansko-hercegovačkog entiteta na razgovor, pre nego što mu Sud BiH u sredu izrekne presudu.
Hiljade Rumuna na ulicama Bukurešta: Podržavaju desnog populistu Kalina Đorđeskua
22.02.2025.•
8
Više hiljada demonstranata u Bukureštu podržalo je Kalina Đorđeskua, desničarskog populistu koji je bio favorit u predsedničkoj trci koja je poništena nekoliko dana pre drugog kruga.
Sukobi demonstranata i policije: Proruski Bugari protestuju protiv uvođenja evra
22.02.2025.•
2
Oko 1.000 stanovnika Sofije sukobilo se sa policijom na demonstracijama u glavnom gradu Bugarske protiv planova Vlade te zemlje da uvede evro.
Pripreme za samit Trampa i Putina su u toku, kaže Rusija
22.02.2025.•
1
U toku su pripreme za sastanak licem u lice američkog i ruskog predsednika Donalda Trampa i Vladimira Putina, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.
Nemci u nedelju izlaze na birališta
22.02.2025.•
1
Nemci izlaze na birališta u nedelju, 23. februara, a istraživanja javnog mnjenja pokazuju jasno vođstvo konzervativnog bloka na čelu sa Fridrihom Mercom.
Premijer Crne Gore povodom hapšenja studenta Luke Stojakovića: Ispitaćemo postupanje policije
22.02.2025.•
5
Premijer Crne Gore Milojko Spajić saopštio je da će zadužiti ministra unutrašnjih poslova Danila Šaranovića da ispita postupanje policije u slučaju privođenja studenta iz Beograda Luke Stojakovića.
Gradonačelnica Los Anđelesa smenila šeficu vatrogasaca
22.02.2025.•
0
Gradonačelnica Los Anđelesa Karen Bas otpustila je šeficu vatrogasne službe tog grada koji je pre šest nedelja pretrpeo katastrofalnu štetu od više istovremenih požara.
AP tužio troje zvaničnika Trampove administracije zbog kršenja slobode govora
22.02.2025.•
0
Novinska agencija Asošiejted pres tužila je tri zvaničnika administracije predsednika SAD Donalda Trampa pozivajući se na kršenje slobode ogovora.
Komentari 7
Plaćač poreza
Lazar
Amerikanci su oslobodili Zapadnu Evropu i stvarno ulozili u njenu ekonomiju (Marsalov plan), demokratiju i gradjanske slobode.
Istocnu Evropu su “oslobodili” Sovjeti i odmah nametnuli opresivan sistem u kome su vlast i privilegije "crvenih oslobodilaca" bili iznad gradjanskih sloboda.
Zadnjih decenija Amerikanci su doneli haos i nesrecu mnogim zemljama na Bliskom Istoku. Danas to vidimo u Gazi.
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar