Nemački državni organi su ozbiljni po pitanju zaštite životne sredine i privatne firme će morati da ih prate, kaže za
N1 novinar Dojče velea (DW) Srećko Matić.
"Nemačka ne kopa onako kako bi htela kopati, u većem obimu, i kako bi moglo da zadovolji potrebe nemačke industrije. To je u malim razmerama i u većem obimu bi moglo početi tek za nekoliko godina. Jedna od ta dva projekta (Vulkan i Zinvald) nalazi se na istoku Nemačke, na granici sa Češkom. Istraživanja su pokazala proteklih godina da ispod zemlje leže velika nalazišta litijuma. Ta nalazišta su se bazirala na oko 125 hiljada tona litijuma, ali mnoga istraživanja su pokazala da su zalihe otprilike tri puta veće, negde od 420, 430 hiljada tona", rekao je novinar DW.
On je u ovom slučaju prokomentarisao to je Ana Brnabić boravila u Nemačkoj i čestitala nemačkim privrednicima što će "Nemačka biti prva zemlja evropska zemlja koja će početi da kopa litijum 2026. godine".
"To je litijum koji bi se kopao klasičnim putem, razrovala bi se zemlja, onda bi se to vadilo iz zemlje, čistilo i dalje obrađivalo. Drugi način je projekat Vulkan, najznačajniji projekat. Radi se o firmi koja je ćerka jedne australijske kompanije, koja bi htela u većem obimu da dobija litijum iz bazena reke Rajne, na jugozapadu Nemačke. Tu se u geotermalnim vodama, kako kažu stručnjaci, nalazi relativno kvalitetan litijum. Oni ga upoređuju po kvalitetu sa onim litijumom iz Južne Amerike, recimo u Čileu", dodaje sagovornik N1.
Međutim, i ovaj projekat je, kako navodi, tek u povojima.
Biće potrebno nekoliko godina, ako ne i više, da se u većem obimu, i preko jednog, i drugoj načina, vadi litijum za kojim nemačka industrija vapi, dodao je. Ističe na Nemačka samostalno želi da iskopava svoje rude, jer ne želi da bude zavisna od drugih država, kao što je bilo u slučaju Rusije i njenog gasa.
"Ono što Nemačka poseduje teoretski, na papiru, nije dovoljno da kompletno pokrije domaće potrebe, ali dobro je pokriti bar jedan deo potreba sa domaćim litijumom… Otpori postoje, dosta je jak ekološki pokret i brinu se za to da priroda ostane onakva kakva je. Konkretno o projektu na granici sa Češkom, po navodima ekoloških organizacija, taj planirani projekat je obuhvatio i zastićene delove…. Pitanje je da li će inicijative zakočiti realizaciju projekta. Imamo i državne institucije, koje paze kako će se projekat realizovati. Postoje smernice, direktive EU koje se sprovode po pitanjima zaštite životne sredine, nemačke vlasti ih svataju vrlo ozbiljno", istakao je on.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 14
Aнтун Чупак
Bob Rok
možda
Ko će im tu posle živeti?
A,možda roboti na baterije?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar