Za to postoji politička odluka, a Ministarstvo odbrane (MORH) radi na izmenama Zakona o odbrani i zakona o službi u Oružanim snagama i pratećim pravilnicima koji će biti osnova za to da već od početka sledeće godine prvi regruti krenu na obuku, piše Novi list.
Hrvatska vojni rok nije ukinula već ga je 2008. godine samo zamrzla.
Još nije odlučeno da li će vojni rok trajati dva ili tri meseca. Ako bi se išlo na prvu varijantu, onda bi regruti dobili samo osnovnu pešadijsku obuku, a ako bi vojni rok trajao tri meseca, onda bi se tokom trećeg meseca oni slali na neki oblik specijalističke obuke u kopnenoj vojsci, vazduhoplovstvu i protivvazdušnoj odbrani ili mornarici.
Nakon što bi odslužili vojni rok, regruti koji su prošli obuku mogli bi da biraju da li će se nakon toga vratiti u civilstvo, nastaviti da se bave svojim uobičajenim poslovima i biti deo vojne rezerve ili će ostati u Oružanim snagama i u njima tražiti svoju profesionalnu karijeru.
Obuka će se odvijati u kasarnama u Požegi, Sinju i Kninu.
Svake godine između 17.000 i 18.000 muškaraca postaju punoletni. I oni će biti obavezni da služe vojni rok. Naravno, neće svi oni ići na obuku. Jedan manji deo njih neće proći lekarski pregled. Drugi deo, očekuje se znatno veći, pozvaće se na prigovor savesti i neće služiti vojni rok, odnosno neće imati vojnu obuku. U Ministarstvu odbrane procenjuju da će u prvoj godini, odnosno u 2025, kroz obaveznu obuku proći između 4.000 i 4.500 regruta i to u četiri ili pet poziva, svakih nekoliko meseci.
U ovom trenutku u Hrvatskoj postoji dobrovoljno služenje vojnog roka. Oni koji se na njega jave imaju pravo na naknadu od 900 evra mesečno. Ministarstvo predviđa da će i oni koji će obavezno služiti vojni rok dobijati naknadu, ali ona će najverovatnije ipak biti nešto manja.
Civilno služenje
Što se tiče vojnih obveznika koji će se pozvati na prigovor savesti, moraće da služe civilni vojni rok. On će biti duži od vojnog, moguće i dvostruko. Njihove dužnosti i obaveze Ministarstvo će koordinisati s Civilnom zaštitom, jedinicama lokalne samouprave i sistemom socijalne zaštite. Kroz sistem Civilne zaštite oni će dobiti obuku kako postupati u slučaju prirodnih katastrofa kao što su požari ili poplave, ili naučiti osnove pružanja prve pomoći.
U opštinama i gradovima mogli bi pomagati u nekim važnim infrastrukturnim projektima, a u sistemu socijalne zaštite učestvovali bi u pomoći kome je potrebno. Još nije poznato koliku će naknadu dobijati za ovu svoju aktivnost.
Pravo na odlaganje služenja
Biće moguće i odložiti služenje vojnog roka. Na primer, oni koji nakon srednje škole upišu fakultet imaće pravo da zatraže odlaganje služenja vojnog roka dok ne završe visoko obrazovanje.
Još se rade projekcije koliko će iz budžeta morati da se izdvoji novca za uvođenje obaveznog vojnog roka. To pre svega zavisi od modela koji će biti izabran, odnosno da li će obuka trajati dva ili tri meseca. Pre nekoliko godina u opticaju je bila svota od 67 miliona evra godišnje.
Od 2008. kada je zamrznuto služenje obaveznog vojnog roka, pa do kraja 2022, dobrovoljno ga je služilo ukupno 10.327 regruta.
.jpg "U BiH počela izborna kampanja za lokalne izbore 6. oktobra")
.jpg "Durov: Telegram nije anarhistički raj, borićemo se protiv kriminala")
Komentari 6
Rale
Vladan
Aleksej
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar