U Avganistanu skoro 2,5 miliona devojčica bez prava na obrazovanje

Talibani su namerno lišili školovanja 1,4 miliona avganistanskih devojčica, saopštile su danas Ujedinjene nacije.
U Avganistanu skoro 2,5 miliona devojčica bez prava na obrazovanje
Foto: Pixabay
Avganistan je jedina zemlja na svetu koja zabranjuje srednje i visoko obrazovanje za žene.
 
Talibani, koji su preuzeli vlast 2021. godine, zabranili su obrazovanje za devojčice iznad šestog razreda jer su rekli da to nije u skladu sa njihovim tumačenjem šerijata, odnosno islamskog zakona. Ta zabrana se međutim ne odnosi na dečake, a Talibani ne pokazuju nikakvu nameru da ponovo otvore škole za devojčice i žene.
Unesko je saopštio da je za najmanje 1,4 miliona devojčica namerno uskraćeno srednje obrazovanje od preuzimanja vlasti, što je povećanje od 300.000 u odnosu na prethodni broj u aprilu 2023. godine.
 
"Ako tome dodamo i devojčice koje su već išle u školu pre uvođenja zabrane, sada u zemlji ima skoro 2,5 miliona devojčica lišenih prava na obrazovanje, što predstavlja 80 odsto avganistanskih devojčica školskog uzrasta", saopštio je Unesko.
 
Talibani nisu odgovorili na zahteve za komentar.
Pristup osnovnom obrazovanju je takođe opao od kada su talibani preuzeli vlast u avgustu 2021, sa 1,1 milion manje devojčica i dečaka koji pohađaju školu, prema podacima Uneska.
 
Unesko je takođe upozorio da su vlasti skoro izbrisale dve decenije stalnog napretka obrazovanja u Avganistanu.
 
"Budućnost čitave generacije je sada ugrožena", dodaje se u saopštenju.
 
Avganistan je imao 5,7 miliona devojčica i dečaka u osnovnim školama 2022. godine, u poređenju sa 6,8 miliona u 2019. Pad upisa rezultat je odluke Talibana da zabrani učiteljicama da podučavaju dečake, ali se takođe može objasniti nedostatak podsticaja roditelja da šalju svoju decu u školu u sve težem ekonomskom okruženju.
 
Talibani su juče proslavili tri godine vladavine u vazduhoplovnoj bazi Bagram, ali nije bilo reči o teškoćama zemlje, niti obećanja da će pomoći narodu koji sve teže živi.

Decenije sukoba i nestabilnosti ostavili su milione Avganistanaca na ivici gladi, a nezaposlenost je visoka.

  • predrag

    15.08.2024 17:40
    Ne znam jesu li 'jaci' oni ili mi.
    Kod nas imamo pravo na obrazovanje, ali ono drzavi ne treba (osim za znati vratiti kusur kupcu).
    Tu smo kao J.americka drzava u Evropi.
    Imamo njihove vrednosti - sport i zabava, nered i prljavstina. I vera naravno.
    A bilo je i moze drugacije
  • Неко тамо

    15.08.2024 14:21
    Јесте проблем и ово, али ајде прво да решавамо ово што МОЖЕМО да решимо. Код нас жене скоро 200 година похађају школе и нико се не буни. Ми смо тај стадијум одавно прошли.
    Сада нам је најбитније да не дозволимо свеопште тровање земље наших дедова због којег ће генерације унапред бити болесне!
  • Marko

    15.08.2024 12:05
    Samo zelim da napomenem da to sto su decacima omogucili da se skoluju nije zapravo preterano dobra vest, jer oni imaju obavezni predmet njihove verzije veronauke, gde ih uce da je trenutno tumacenje serijata ispravno, i time ce zapravo da postignu da nove generacije jos manje dozvoljavaju zenama. Jezivo sta rade tamo. Nigde ne treba mesati politiku i veru, nigde!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Zemljotres kod Mostara

Zemljotres jačine 3,5 stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros Bosnu i Hercegovinu (BiH), objavio je Evropski mediteranski seizmološki centar (EMSC).

Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua

Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.