Erceg: Ne vidim logiku za litijum u Srbiji, najefikasnije se proizvodi iz slane vode

Autor: N1

Info

11.09.2024.

20:26 > 20:44

Magistar prava i ekonomije i bivši suvlasnik kompanije za preradu litijuma Luka Erceg rekao je da ne bi savetovao nikome da ulaže u projekat u Srbiju.

Prema njegovim rečima, "normalno je da se ljudi zabrinu kad god se ulazi u bilo kakvo pitanje o rudarenju“.

"Ekstrakciji, resursima, pogotovo što je veći projekat, to su veća pitanja, to je normalno. Uvek moramo da pazimo da ne uletimo prebrzo u takve priče", kaže on za N1.

Mišljenja je da je vrlo teško da se bilo ko odvikne od Kine.

"Kina je sada ogroman proizvođač katode, anode, veliki korisnik litijuma… Priča da ćemo biti nezavisni od Kine u današnje vreme je nemoguća. Američka vlada je za vreme mandata Baraka Obame uložila milijarde dolara da se odvikne od Japana, Kine, Južne Koreje, za nove tehnologije, litijum, strateške minerale i nisu uspeli", navodi on.

Kako kaže, "pitanje da li takav projekat treba da se unapredi je više pitanje da li je to strateško za zemlju".

Na pitanje da li je strateško da se kopa litijum iz stena, kaže da on to ne vidi.

"Ne vidim ko će da koristi to u Srbiji, ko u Evropi, večito su mušterije u Aziji i oni imaju odakle da se snabdevaju, ne vidim šta će ovaj projekat da popuni na tržištu. Litijum se najpre proizvodi najefikasnije iz slane vode, ovakav projekat iz kamenjara, da se vadi iz kamena, to može samo da popuni koliko tržištu fali, dok se ne proširi proizvodnja iz slane vode", kaže on.

Ne vidi, kaže, logiku za litijum u Srbiji.

"Rio Tinto je jaka kompanija, ne mogu da kažem da je to loša kompanija, imaju jake proizvodnje u drugim sferama, mi kad gledamo projekte za litijum, ako taj projekat košta 2,4 milijarde dolara da se sve ugradi, to će imati mogućnost 58.000 tona litijuma, to znači da oko 41.000 dolara po toni mora da se uloži da bi ta fabrika opstala. To je daleko skuplje nego bilo koja fabrika iz slane vode. Širi se masovno u Americi sada, osim ako nemaju dobru računicu od borata, pretpostavljam da je ovaj projekat predviđen da imaju dobru zaradu od borata", kaže Erceg.

Objašnjava da postoje tri, četiri stepena da bi se stiglo do baterije.

"Ne mogu da smislim kako će sve to da se izradi u Srbiji u nekom kraćem vremenu. Jeftinije je iz slane vode zbog hemije. Hemijski inženjering je lakši da se izvadi litijum iz slane vode, nego iz kamena", navodi on.

Kako dodaje, litijum ima veliki otpad - "i iz slane vode, za svaku tonu možete da imate 12, 15 tona otpada, od soli".

Na pitanje da li bi ulagao u projekat u Srbiji, kaže da ne bi.

"Litijum kao litijum jeste interesantno, mi ulažemo u kompanije koje proizvode litijum, ali karakteristike ovog projekta nisu nešto gde bismo mi ulagali. Smatram da opet Srbija, kao zemlja, mora da se pita da li je rudarenje strategija", ističe on.

Šta su sve oni morali da urade u SAD

Na pitanje da li su se u Americi susretali sa protestima lokalnog stanovništva, kaže da su morali da prolaze kroz komisije na nivou grada, opštine, države Kalifornije i države Amerike.

"Na svakom nivou smo imali različite zahteve, mi smo morali da imamo ekološko istraživanje oko ptica, oko kornjača, bubica, da ne bi poremetili taj ambijent ekološki za te životinje. Mi smo čak našli ptice gde smo morali da platimo da ih neko premesti… Morali smo da dajemo izveštaje, na naš račun smo morali da uzmemo inženjering kompanije, da istražimo kako će naš projekat da radi. Pre građevinske dozvole mi smo morali da dokažemo da imamo 30 godina pravo da nosimo otpad u neki centar u Arizoni, da oni mogu da prime taj otpad", kaže Erceg.

Kaže da kod njih nije bilo protesta.

"Ali razlog je, mi kad smo pokrenuli, pre nego što smo i izjavili naš projekat u opštini, ja sam kao generalni direktor zvao sve te grupe i seo sa njima - sve te razne ekološke grupe, saveze za zapošljavanje, ušao sam u ugovor sa njima. Imali smo poverljive ugovore da bi mogli da pregledaju naše tehnologije i šta radimo. Mi smo skoro sedam meseci sarađivali sa tim grupama da bismo došli do opštine. Oni su tada svi bili zadovoljni i niko nije protestovao, do tog momenta su svi imali priliku da protestuju, ali niko nije hteo, jer smo sve radili transparentno", kaže on.

Ističe da treba postaviti veliki broj pitanja, između ostalog i "ako projekat jednog dana propadne, ko će to da razmontira".

"Ne morate u Srbiji da izmišljate novi sistem kako da regulišete rudarenje, samo gledajte šta Amerika radi danas, šta Nemačka radi, i pitajte se da li bi oni radili na ovaj način u svojoj zemlji", navodi Erceg.

Teme

Rio Tinto litijum

Komentari 17

Hronološki Najpopularniji

Apricus

12.09.2024 • 11:00

Postoji alternativa

Ljudima koji su spremni da se informišu o ovoj temi nije nepoznato ovo što gospodin Erceg priča. Vučić je nedavno rekao da će posetiti Nemačku sa namerom da vidi kako se to kod njih to radi. Pa ne mora da ide jer se već dosta vremena zna da je tamo tehnologija vađenja litijuma potpuno drugačija od načina na koji bi se to radilo u Srbiji.

To njihovo rudarenje se obavlja iz geotermalnih izvora a postupak se zove direktna ekstrakcija litijuma (A-DLE). To isto rade i Švedjani i Finci pa iz termalnih voda koje su slane, pod pritiskom ubacuju vodu i izlazi litijum karbonat. Taj način obrade ne zahteva mnogo zemlje, ne zavisi od vremenskih prilika, potrošnja vode i struje je niska u poređenju sa drugim načinima vađenja litijuma, uticaj na životnu sredinu minimalan a troškovi proizvodnje daleko jeftiniji. Kina je već proizvela dva prototipa električnih vozila koji koriste natrijum jonske baterije i koji sa jednim punjenjem mogu da pređu i do 250 km. Stelantis, firma koja je u okviru FIAT-a zadužena ze električne automobile koji bi trebali da se proizvode i u Kragujevcu najavila je ulaganja u razvoj natrijum-jonskih baterija.

Dakle, nema nikakve logike rizikovati zdravu životnu sredinu u Srbiji za rudarenje kakvo planira RT kad već postoji alternativa. Taj način obrade je prljav, skup i veoma štetan za prirodu a uskoro će postati i prevaziđen. Tim više je potpuno suludo da se toliko nameće taj projekat jednoj maloj zemlji koja nema rezervnu teritoriju ako stvari krenu naopako.

13 17 -4
pogodi ko je

12.09.2024 • 09:19

Problem je drzava ciji su predstavnici (i sluzba) isli po svetu i nudili jer fali para a kredite treba vracati jer odredjena grupa koja se izgurala nesposobna za rad i stvaranje sem za rasprodaju tudjeg i kriminal. A aparat, uvlakace koji ih drzi na vlasti treba odrzavati. Do vas je narode.

9 14 -5
Steva

12.09.2024 • 08:52

Posle ovoga očekujem da se profesori i magistri rudarstva i geologije počnu baviti pravnim i ekonomskim pitanjima.

16 10 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.