Amerikanci danas biraju: Tramp ili Haris
Amerikanci 5. novembra izlaze na birališta kako bi izabrali sledećeg američkog predsednika, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.
Foto: Beta/AP
Pobednik će služiti četiri godine u Beloj kući, počev od januara 2025. godine. Predsednik ima ovlašćenje da samostalno donosi neke zakone, ali uglavnom mora da sarađuje sa Kongresom na usvajanju zakona. Na svetskoj sceni on ima značajnu slobodu da predstavlja zemlju u inostranstvu i da vodi spoljnu politiku, piše BBC.
Dve glavne stranke nominuju predsedničkog kandidata, koji su prethodno odabrani na stranačkim predizborima.
Bivši predsednik SAD Donald Tramp dobio je podršku svoje republikanske stranke sa ogromnom prednošću u odnosu na svoje rivale. Postao je zvanični republikanski kandidat na partijskoj konvenciji u Milvokiju.
Tramp je izabrao senatora iz Ohaja Džej Di Vensa za svog potpredsednika.
Potpredsednica SAD Kamala Haris pridružila se trci nakon što je predsednik SAD Džozef Bajden odustao i nije imala protivkandidate u redovima demokrata. Njen potpredsednik je guverner Minesote Tim Valc.
Pobednik predsedničkih izbora u SAD nije osoba koja dobije najviše glasova širom zemlje. Svaka od 50 država ima određeni broj glasova takozvanog elektorskog koledža, delimično zasnovanog na broju stanovnika.
Ukupno ima 538 elektora, a pobednik je kandidat koji osvoji 270 ili više elektorskih glasova. Sve osim dve države imaju pravilo da pobednik uzima sve elektorske glasove. Većina država se u velikoj meri naginje jednoj ili drugoj strani, tako da je fokus obično na desetak država u kojima bi bilo ko od kandidata mogao da pobedi. One su poznate kao neodlučne ili sving države.
Moguće je da kandidat osvoji najviše glasova na nacionalnom nivou, kao što je to bio slučaj sa Hilari Klinton 2016. godine, ali da ipak bude poražen.
Većina američkih državljana koji imaju 18 ili više godina imaju pravo da glasaju na predsedničkim izborima.
Sve države osim Severne Dakote zahtevaju od ljudi da se registruju pre nego što mogu da glasaju. Svaka država ima svoj proces registracije birača i rok do kada moraju da se registruju. Rano glasanje u nekim državama, uključujući ključne države Džordžiju i Severnu Karolinu, već je u toku.
Birači će, takođe, birati nove članove Kongresa, doma u kom se usvajaju zakoni. Bira se svih 435 poslanika donjeg doma - Predstavničkog doma Kongresa, čiji je mandat dve godine, i 35 od 100 članova gornjeg doma, Senata, za šestogodišnji mandat.
Republikanci trenutno kontrolišu Predstavnički dom, koji inicira planove potrošnje.
Demokrate kontrolišu Senat, koji glasa o ključnim imenovanjima u vladi.
Ova dva doma donose zakone i mogu delovati kao kontrola planovima Bele kuće ako se stranka koja kontroliše bilo koji od dva doma ne slaže sa predsednikom.
Obično se pobednik proglašava u noći izbora, ali je 2020. bilo potrebno nekoliko dana da se prebroje svi glasovi.
Period nakon izbora je poznat kao tranzicija, ako dođe do promene predsednika. Ovo daje novoj administraciji vremena da imenuje ministre u kabinetu i napravi planove za novi mandat.
Predsednik zvanično polaže zakletvu u januaru na ceremoniji poznatoj kao inauguracija, koja se održava na stepenicama zgrade Kapitola u Vašingtonu.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Južna Afrika proglasila trovanje hranom nacionalnom katastrofom, 22 dece preminulo
21.11.2024.•
0
Južna Afrika proglasila je trovanje hranom nacionalnom katastrofom, nakon što je najmanje 22 dece preminulo, a stotine drugih ljudi obolelo širom zemlje.
UN zabrinute zbog upotrebe nove rakete za napad na Ukrajinu
21.11.2024.•
0
"Upotreba nove balističke rakete srednjeg dometa za napad na Ukrajinu predstavlja zabrinjavajući razvoj događaja", izjavio je danas portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik.
Hag izdao nalog za hapšenje Netanjahua
21.11.2024.•
5
Međunarodni krivični sud izdao je danas naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa Mohameda Dijaba Ibrahima Al-Masrija.
Uhapšen zbog sumnje da je planirao teroristički napad na Njujoršku berzu
21.11.2024.•
0
Harun Abdul-Malik Jener, 30-godišnji muškarac iz grada Koral Springs na Floridi, uhapšen je i optužen za planiranje napada na Njujoršku berzu.
Prvi put od 1987. godine: Počeo popis stanovništva u Iraku
21.11.2024.•
1
U Iraku je u utorak počeo prvi popis stanovništva posle nekoliko decenija, za koji se očekuje da će značajno uticati na raspodelu resursa i budžeta među etničkim grupama, navodi AP.
Španija će legalizovati po 300.000 ilegalnih migranata godišnje
21.11.2024.•
0
Španija će svake godine u naredne tri godine odobriti boravišne i radne dozvole za po 300.000 migranata koji u toj zemlji žive ilegalno, saopštila je ministarka migracije Elma Salc.
Kladionice primaju opklade da li će doći do nuklearnog udara
21.11.2024.•
5
Nakon ažuriranja ruske nuklearne doktrine, u svetu je porasla zabrinutost da bi jedna od svetskih zemalja mogla da zada takav udarac svom neprijatelju.
Ford najavio ukidanje 4.000 radnih mesta u Evropi
20.11.2024.•
0
Kompanija Ford Motors saopštila je danas da će smanjiti broj zaposlenih u EU i Velikoj Britaniji za 4.000 do kraja 2027. godine.
Papa Franja će kanonizovati italijanskog tinejdžera Karla Akutisa, sveca zaštitnika interneta
20.11.2024.•
2
Papa Franja je saopštio danas da će sledećeg aprila kanonizovati tinejdžera Karla Akutisa, prvog katoličkog sveca iz digitalnog doba i najmlađeg savremenog sveca.
Ukraden zub Patrisa Lumumbe: Razbijen kovčeg sa posmrtnim ostacima premijera Konga
20.11.2024.•
0
Zub nekadašnjeg premijera Konga Patrisa Lumumbe ukraden je iz njegovog mauzoleja u Kinšasi.
Preminuo crnogorski vajar i slikar Vojo Stanić
19.11.2024.•
3
Crnogorski slikar i vajar Vojo Stanić preminuo je danas u 101. godini.
Predsednički izbori u Hrvatskoj 29. decembra
19.11.2024.•
0
Premijer Hrvatske Andrej Plenkovića je nakon održanog Predsedništva Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) rekao da će predložiti Saboru da predsednički izbori budu 29. decembra.
Sin norveške princeze Mete-Marit uhapšen zbog navodnog silovanja
19.11.2024.•
2
Marius Borg Hojbi, 27-godišnji sin norveške princeze Mete-Marit, uhapšen je zbog sumnje da je počinio silovanje, saopštila je danas policija.
Rusija pokrenula proizvodnju mobilnih skloništa za zaštitu od nuklearnih pretnji
19.11.2024.•
8
Rusija je započela masovnu proizvodnju inovativnih mobilnih skloništa, koja će pružiti zaštitu od različitih pretnji, uključujući svetlosno zračenje nuklearne eksplozije i radioaktivnu kontaminaciju.
Ubio 77 ljudi i "odležao" 13 godina: Brejvik traži da ranije bude pušten na slobodu
19.11.2024.•
6
Norveški masovni ubica Anders Brejvik pojaviće se danas na sudu kako bi zatražio prevremeno puštanje iz zatvora, nakon što je više od 13 godina proveo iza rešetaka.
Danska će zasaditi milijardu stabala i 10 odsto poljoprivrednog zemljišta pretvoriti u šume
19.11.2024.•
6
Danski poslanici postigli su u ponedeljak dogovor o sadnji milijardu stabala i pretvaranju 10 odsto poljoprivrednog zemljišta u šume i prirodna staništa u naredne dve decenije.
Pukao kabl ispod Baltičkog mora za prenos podataka između Finske i Nemačke
18.11.2024.•
9
Podmorski kabl za prenos podataka preko Baltičkog mora između Finske i Nemačke je pukao, saopštile su danas finske vlasti i dodale da se uzrok istražuje.
Desetine hiljada Novozelanđana u protestu zbog redefinisanja osnivačkog ugovora zemlje
18.11.2024.•
3
Predloženi zakon, koji bi redefinisao sporazum britanske krune i poglavica Maora o osnovanju države Novi Zeland, izazvao je politička previranja.
Tramp najavio da će proglasiti opšte vanredno stanje u SAD da bi proterao migrante
18.11.2024.•
5
Novoizabrani predsednik Donald Tramp je danas najavio da će proglasiti opšte vanredno stanje u SAD da bi uz upotrebu oružanih snaga sproveo svoj program masovnog proterivanja migranata.
Pristalice opozicije ponovo na ulicama Tbilisija
18.11.2024.•
1
Demonstranti su danas postavili šatore u glavnom gradu Gruzije, Tbilisiju, uz obećanje da se neće skloniti do novih parlamentarnih izbora, preneo je Gruzijski servis Radija slobodna Evropa.
U slučaju rata: Šveđani, Norvežani i Finci dobijaju savete kako da prežive krizu
18.11.2024.•
2
Milioni Šveđana, Norvežana i Finaca dobili su ažurirane pamflete ili onlajn publikacije sa savetima kako da se pripreme i nose se sa mogućim ratom i neočekivanom krizom i kako da obezbede zalihe.
Komentari 6
Mile
Steva
Ultravox
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar