Haris i Tramp slično o Zapadnom Balkanu: Prioriteti borba protiv korupcije i spoljnih pritisaka

Kandidati za predsednika SAD Kamala Haris i Donald Tramp najavili su da bi prioriteti njihovih administracija za Zapadni Balkan bili borba protiv korupcije i pritisaka iz inostranstva.
Haris i Tramp slično o Zapadnom Balkanu: Prioriteti borba protiv korupcije i spoljnih pritisaka
Foto: Beta/AP
Potpredsednica SAD, i kandidatkinja demokrata Kamala Haris rekla je da će, ako bude izabrana za predsednicu, štititi prava građana i država da slobodno izražavaju svoj nacionalni identitet, dok je bivši predsednik i republikanski kandidat Donald Trump obećao privrednu saradnju i sigurnost na Zapadnom Balkanu, ako pobedi na izborima 5. novembra.
 
Kampanje oba kandidata su za Glas Amerike na makedonskom jeziku najavlile podršku demokratskim institucijama i borbi protiv korupcije u regionu.
Portparol kampanje Kamale Haris rekao je da kandidatkinja demokrata dosledno zagovara unapređenje demokratije, vladavine prava i borbu protiv korupcije.
 
"Borba protiv korupcije predstavlja ključni interes nacionalne bezbednosti SAD i jedan je od razloga zašto je potpredsednica Haris potpuno posvećena unapređenju evroatlantskih aspiracija šest zemalja Zapadnog Balkana. NATO i Evropska unija se temelje na zajedničkim demokratskim vrednostima, uključujući jake, nezavisne i odgovorne institucije", navodi se u odgovoru portparola.
 
"Naše vrednosti takođe štite i poštuju prava građana i država da slobodno izražavaju svoj nacionalni identitet, uključujući i makedonski identitet - i da govore svojim nacionalnim jezikom, uključujući i makedonski jezik. Potpredsednica Haris razume koliko su te vrednosti važne za vitalnu makedonsko-američku zajednicu", rekao je portparol kampanje Kamale Haris za Glas Amerike na makedonskom jeziku. 
Albanski mediji podsetili su na to da je Kamala Haris podršku dala i albanskoj zajednici u SAD, naglasivši posebne veze između Amerikanaca i Albanaca koje traju više od jednog veka, još od mirovne konferencije u Parizu posle Prvog svetskog rata.
 
"Amerikanci albanskog porekla do danas pamte da su se SAD uključile u tom odlučujućem trenutku za nezavisnost Albanije. Želim da potvrdim snažno partnerstvo između SAD i Albanije", navela je Haris u pismu dodajući da je Albanija stabilan saveznik u NATO i da ceni tu zemlju "zbog njenog doprinosa stabilnosti u regionu, kao i zbog njenog liderstva u Savetu bezbednosti UN u mesecima nakon početka brutalne agresije Rusije na Ukrajinu", navodi se u pismu upućenom albansko-američkoj zajednici uoči izbora.
 
Haris je u tom pismu istakla i podršku Kosovu.
 
"SAD su takođe predvodile evropske saveznike i partnere u podršci nezavisnosti i istorijskom suverenitetu Republike Kosovo i nastavljaju da podržavaju multietnički, demokratski Kosovo potpuno integrisano u međunarodnu zajednicu", navela je ona.
 
S druge strane, Hristos Marafakos iz kampanje bivšeg predsednika Donalda Trampa izjavio je za makedonski servis Glasa Amerike da bi Trampova spoljna politika prema Zapadnom Balkanu "naglašavala pragmatična partnerstva, orijentisana na akciju i fokusirana na održivost, ekonomske prilike i borbu protiv korupcije".
 
Prema njegovim rečima, administracija koju bi predvodio Tramp ne bi samo promovisala opšte izjave o demokratiji, već bi postizala stvarne i odgovorne rezultate kroz direktan rad sa lokalnim liderima i građanima u regionu.
 
"Predsednik Tramp razume da istinski mir proizlazi iz snažnih, samoodrživih nacija. Njegova administracija bi se fokusirala na jačanje ekonomije i bezbednosti balkanskih zemalja, omogućavajući im da se odupru korupciji i spoljnim pritiscima. To znači podršku strateškim ekonomskim trgovinskim sporazumima i merama protiv korupcije, ne samo u rečima, već kroz akcijska partnerstva, deljenje resursa i obuku koja jača lokalne institucije", rekao je Marafakos.
 
Pored toga on tvrdi da bi Trampova administracija dala prioritet individualnim slobodama i uklonila birokratske prepreke koje ometaju napredak u ovim zemljama, pomažući u unapređenju istinskih demokratskih vrednosti osnaživanjem građana i lokalnih institucija.
 
Trampova kampanja je kritikovala spoljnu politiku administracije predsednika Džozefa Bajdena zbog nedelovanja i nedostatka posvećenosti za istinsko razumevanje jedinstvenih izazova regiona. 
 
"Umesto sprovođenja značajnih privrednih inicijativa i inicijativa rasta u zemljama poput Grčke, Srbije, Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije, Rumunije i Slovenije, kako bi se podržale te nacije u njihovoj borbi protiv korupcije i integraciji u EU, Bajdenova administracija odlučila se za pasivan pristup. Ovaj nedostatak angažmana ne samo da je sprečio ekonomski napredak, već je ostavio mnoge balkanske države da se osećaju zapostavljeno i podcenjeno dok napetosti tinjaju bez odgovarajuće intervencije", rekao je Marafakos.
Prema rečima Marafakosa, Trampova administracija bi donela novi i odlučan pristup.
 
"Predsednik Tramp bi dao prioritet direktnom angažmanu, blisko sarađujući sa lokalnim liderima i zainteresovanim stranama u rešavanju ključnih pitanja u svakoj od ovih zemalja. Njegova administracija bi preduzela aktivne korake kako bi sprečila strane uticaje koji destabilizuju region, osiguravajući da Balkan napreduje stabilnim i prosperitetnim putem", navodi se u odgovoru iz Trampove kampanje.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Amerikanci sutra biraju: Tramp ili Haris

Amerikanci 5. novembra izlaze na birališta kako bi izabrali sledećeg američkog predsednika, ali će glasati i za članove Kongresa, koji igraju ključnu ulogu u donošenju zakona.