Nemački parlament u ponedeljak glasa o poverenju vladi na zahtev Šolca: Želi vanredne izbore

Nemački parlament će u ponedeljak glasati o poverenju vladi, na zahtev kancelara Olafa Šolca, čija je namera da mu bude izglasano nepoverenje, što je uslov za raspisivanje vanrednih izbora.
Nemački parlament u ponedeljak glasa o poverenju vladi na zahtev Šolca: Želi vanredne izbore
Foto: Pixabay
Prema nemačkom ustavu, odluku o održavanju vanrednih saveznih izbora ne mogu doneti poslanici Bundestaga, niti kancelar. Do prevremenog raspuštanja parlamenta može doći samo na dva načina.
 
U prvom slučaju, ako kandidat za kancelara ne dobije parlamentarnu većinu, najmanje 367 glasova u Bundestagu od 733 mesta, nemački predsednik može da raspusti parlament, ali to se nikada nije desilo u istoriji Savezne Republike Nemačke.
 
U drugom slučaju, kancelar može zatražiti glasanje o poverenju u Bundestagu, kako bi video da li ima dovoljnu podršku parlamenta. Ako ne dobije većinu, on zvanično traži od predsednika države da raspusti Bundestag u roku od 21 dan.
Nakon raspuštanja parlamenta, izbori moraju biti održani u roku od 60 dana. U Saveznoj Republici Nemačkoj do sada su prevremeni izbori organizovani tri puta – 1972, 1983. i 2005. godine, prenosi Dojče vele.
 
Vili Brant, prvi kancelar iz Socijaldemokratske partije (SPD), vladao je u koaliciji sa neoliberalnom Slobodnom demokratskom partijom (FDP) od 1969, a njegova Ostpolitika – politika prema Istoku – dovela je do glasanja o poverenju 1972. godine.
Brant je nastavio sa politikom približavanja Istoku tokom Hladnog rata, kako bi olakšao odnose sa socijalističkim istočnoevropskim blokom, što je tada bio veoma kontroverzan potez u Zapadnoj Nemačkoj.
 
Došlo je do velikih podela unutar vlade, zbog čega je nekoliko poslanika SPD i FDP podnelo ostavke. Nakon toga je odnosu Bundestagu bio izjednačen, pa su Brant i opozicione CDU i CSU imali po 248 poslanika u Bundestagu.
 
Zbog toga je Brant tražio glasanje o poverenju Bundestagu, sa ciljem da ga izgubi, kako bi njegovo kancelarsko mesto ponovo potvrdili birači na vanrednim izborima. Njegov potez su žestoko kritikovali ustavni pravnici, koji su tvrdili da namerno gubljenje glasanja o poverenju nije u skladu sa duhom ustava.
 
Brant je, međutim, ostao pri svom planu i 20. septembra 1972. izgubio je glasanje o poverenju, kako je i planirao.
 
Na vanrednim izborima Brant je ponovo izabran za kancelara, jer je SPD dobio 45,8 odsto glasova, što je socijalistima najbolji rezultat ikada, a odziv birača od 91,1 odsto je najveći u istoriji.
 
Helmut Kol iz CDU bio je odgovoran za druge prevremene izbore 1983. On je preuzeo vlast nakon glasanja o poverenju tadašnjem kancelaru Helmutu Šmitu u oktobru 1982. Većina parlamentaraca je bila protiv Šmita zbog razlika oko njegove ekonomske i bezbednosne politike.
 
Pošto je Kolova koalicija CDU/CSU i FDP došla na vlast glasanjem o poverenju, a ne opštim izborima, on je želeo dodatni legitimitet, pa je tražio glasanje o poverenju, koje je namerno izgubio 17. decembra 1982, što je rezultiralo raspuštanjem Bundestaga.
 
Neki poslanici Bundestaga su to ocenili neprihvatljivim i podneli su žalbu Saveznom ustavnom sudu. Posle 41 dana saslušanja, sudije su odobrile Kolov put ka novim izborima, ali su naglasili da je glasanje o poverenju dozvoljeno samo tokom "prave krize".
 
Vanredni izbori su održani 6. marta 1983. i Kol je dobio jasnu većinu.
 
Gerhard Šreder iz SPD inicirao je treće prevremene izbore 2005. On je u to vreme bio kancelar u koaliciji sa Zelenima.
 
Socijalisti su tada počeli da gube podršku zbog Šrederovih kontroverznih reformi Agende 2010, koje su drastično promenile društveni sistem i tržište rada. On je tražio glasanje o poverenju, koje je namerno izgubio 1. jula 2005. i izazvao vanredne izbore.
 
Ispostavilo se da mu je računica bila pogrešna, jer je na izborima 18. septembra 2005. koalicija CDU/CSU Angele Merkel dobila tesnu većinu. To je bio početak šesnaestogodišnje vladavine Angele Merkel.
 

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

Iran osudio novinara na 10 godina zatvora

Sud u Iranu osudio je iransko-američkog novinara Rezu Valizadeha na 10 godina zatvora nakon što ga je proglasio krivim za saradnju sa neprijateljskom vladom, rekao je danas njegov advokat.