Šta bi bilo kad bi bilo: Ako bi Tramp pripojio Kanadu - evo kako bi to izgledalo

Donald Tramp kaže da bi Kanada trebalo da postane 51. država. Trebalo bi da pazi šta želi, "savetuje" mu Politiko.
Šta bi bilo kad bi bilo: Ako bi Tramp pripojio Kanadu - evo kako bi to izgledalo
Foto: Google maps
Politiko piše, a N1 prenosi, kako najnovija Trampova izjava (verovatno) nije ozbiljna ideja, ali da novoizabrani predsednik nastavlja da vreba saveznika Sjedinjenih Država na severu ne bi li ga priključio uniji.
 
U ponedeljak, nakon što je kanadski premijer Džastin Trudo najavio da će se povući, Tramp je na društvenim mrežama objavio da "mnogi ljudi u Kanadi VOLE što su 51. država". U utorak je objavio mapu Kanade, obojenu u američku zastavu sa zvezdicama u prugama.
 
 
Trudou se to nije dopalo.
Politiko je odlučio da Trampa shvati bukvalno, ali ne ozbiljno, pa je postavio pitanje - koje su neposredne političke implikacije ako bi Kanada postala deo Sjedinjenih Država?
 
Odgovor je, prema njihovoj analizi, da bi demokrate imale značajne koristi, jer bi nova velika država Kanada predstavljala "drugu Kaliforniju". Bila bi to ogromna "plava" država, sa desetinama poslaničkih mesta, koja bi dala ogromnu prednost demokratama u Elektorskom kolegijum SAD.
 
 
Ako bi im Kanada bila osigurana, demokrate bi trebalo da pobede samo u dve kolebljive države na predsedničkim izborima 2028. Dakle, sve i da je Kanada već bila deo SAD, Tramp bi svejedno pobedio Kamalu Haris u novembru 2024. godine, jer je dobio svih sedam kolebljivih država.
Kako bi to izgledalo u brojevima:
 
Senat
 
Kanada bi dobila dva senatora, a s obzirom na njenu prevashodno liberalnu orijentaciju, nema sumnje da bi oni bili demokrate, piše Politiko. To bi neznatno smanjilo marginu republikanaca u odnosu na sadašnji Kongres: u Senatu bi bilo 53 republikanca i 49 demokrata. Republikanci bi sebi mogli da priušte dva "prebega", sa izabranim potpredsednikom Džej Di Vensom koji bi prekinuo nerešen rezultat 51-51.
 
Predstavnički dom
 
Održavajući broj od 435 članova, preraspodelom bi Kanada dobila 45 mesta. To bi bilo samo jedno manje od Kalifornije, koja bi imala 46 mesta.
 
Ukupno bi 31 država izgubila bi mesto u korist Kanade. Kalifornija bi izgubila šest, Teksas četiri, Florida tri, Njujork, Ilinois, Pensilvanija i Severna Karolina po dva; a po dve desetine bi izgubilo po jedno mesto.
 
To bi gotovo sigurno povećalo broj demokrata u Predstavničkom domu, ali je nemoguće znati u kojoj meri, zbog promene distrikta. Plava država može izgubiti crveno mesto i obrnuto, a neki od 45 kanadskih okruga bi mogli biti republikanski. Agresivno nametanje bilo koje strane moglo bi značajno da promeni ishode nekih budućih izbora.
 
Elektorski kolegijum
 
Promena broja mesta u Predstavničkom domu takođe bi značila značajan pomak u Elektorskom kolegijumu, preoblikujući buduće predsedničke izbore.
 
Trenutno, plave države imaju 226 (gotovo sigurnih) elektorskih glasova, crvene države 219, a sedam bojnih polja - Mičigen, Viskonsin, Pensilvanija, Severna Karolina, Džordžija, Nevada, Arizona - imaju 93.
 
Sa 47 elektorskih glasova Kanade (45 mesta u Predstavničkom domu + dva senatora), demokrate bi ušle na izbore sa 253 mesta, republikanci bi imali 202, a bilo bi ih 85 za preuzimanje.
Demokratskom kandidatu bi trebalo samo 18 elektorskih glasova da bi došao do 271 i osvojio većinu od sadašnjih 540 glasova na Izbornom kolegijumu. To bi zahtevalo samo dva bojna polja, dok bi republikanci morali da pobede najmanje pet.
 
To bi bio veliki nedostatak za republikance, ali ne i nepremostiv. Tramp bi u 2024. ipak pobedio.
 
Ali 2028. bi sigurno bila zanimljiva - posebno kada Grenland postane 52. država, šaljivo na kraju teksta konstatuje Politiko.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Hm...

    13.01.2025 09:43
    Koliko bi ljudi nastradalo zbog "specijalne vojne operacije" SAD u Kanadi? Granica Kanade sa oko 40 miliona ljudi (kao i Ukrajina) je nebranjena najduža granica na svetu, a blizu je i Grenland (koja slučajnost).

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Region i svet

U Srbiji Milanović dobio više glasova

Među biračima koji su u drugom krugu izbora za predsednika Hrvatske glasali u Srbiji, više glasova dobio je aktuelni predsednik i kandidat opozicione Socijaldemokratske partije (SDP) Zoran Milanović.

Austriji preti kazna Evropske unije

Nekada hvaljena zbog fiskalne discipline, Austrija rizikuje da bude kažnjena od strane Evropske komisije (EK) zbog prekomerne javne potrošnje od 2024. do 2026. godine.

Jak zemljotres u Meksiku

Jak zemljotres, magnitude 6,2 pogodio je jugozapad Meksika, saopštio je Američki institut za geofiziku (USGS), a za sada nema izveštaja o žrtvama ili šteti.

Oliver Stoun: Kosovo je gangsterska država

Američki režiser Oliver Stoun rekao je u intervjuu sa novinarom Takerom Karlsonom, objavljenom na mreži X da je, kako je naveo, "Kosovo gangsterska država sa velikim ciljem".

Kipar uskoro u šengenskoj zoni

Kipar će do kraja ove godine rešiti sva tehnička pitanja neophodna za pridruživanje šengenskoj zoni, izjavio je kiparski predsednik Nikos Hristodulides.