Oslabljena EU (ni)je spremna za Donalda Trampa: Izazov za evropsku demokratiju i manjinske vlade
Donald Tramp se za nekoliko dana vraća u Belu kuću a najjače države Evropske unije kao što su Nemačka i Francuska, dočekuju ga s nestabilnim vladama i velikim ekonomskim i finansijskim problemima.
Foto: 021.rs
Donald Tramp je Evropljanima zapretio još pre ponovnog stupanja na dužnost, što će se zvanično dogoditi 20. januara. On će, rekao je, uvesti visoke carine na evropske proizvode, smanjiti američku pomoć Ukrajini i pokrenuti diskusiju oko načina na koji bi ubuduće trebalo da se finansira NATO.
S obzirom na predstojeće turbulencije, za 27 zemalja članica Evropske unije bi u toj situaciji bilo važno da demonstriraju jedinstvo i govore istim jezikom. Ali, stvarnost je drugačija: kada se Tramp bude vratio u Belu kuću, Nemačka i Francuska će ga dočekati s nestabilnim vladama, piše DW (Dojče vele)
Za te dve zemlje često kažu da su "motor Evropske unije" - radi se o članicama Unije s najvećom populacijom i najvećim nacionalnim ekonomijama u EU.
Manjinske vlade
U Nemačkoj se aktuelna vlada saveznog kancelara Olafa Šolca sastoji od Socijaldemokrata (SPD) i Zelenih. To je manjinske vlada i ona više nema većinu u Bundestagu. Prevremeni izbori održavaju se 23. februara i tek nakon njih bi, kako se očekuje, ponovo mogla da se uspostavi politička stabilnost.
Sudeći po aktuelnim anketama, nijedna stranka na izborima neće osvojiti apsolutnu većinu i zato je izgledno da će nakon izbora započeti pregovori o formiranju vladajuće koalicije. Sve u svemu, može se reći da će, nakon što Tramp ponovo preuzme predsedničku dužnosti, proći najmanje dva meseca pre nego što Nemačka dobije novu vladu.
U Francuskoj će faza nestabilnosti potrajati i duže: u skladu s Ustavom, novi izbori mogu da se održe najranije u julu 2025, a do tada dinamiku političkih zbivanja "diktiraju" rezultati poslednjih izbora iz jula 2024. Na njima se nije iskristalisala jasna većinska opcija - tri politička bloka otprilike su podjednako snažna, što otežava formiranje stabilne vlade. To su desno-populističko „Nacionalno okupljanje“, levičarski savez „Novi narodni front“, a u centru stranka predsednika Emanuela Makrona „Zajedno za Republiku“ s njezinim saveznicima.
"Situacija je veoma nestabilna. U parlamentu niko nema većinu, a tri bloka ne žele da sarađuju", kaže za Kler Demesmej, politikološkinja iz Pariza.
U Nemačkoj bi u takvoj situaciji pokušali da sklope nekakvu koaliciju, kaže Demesmej, "ali u Francuskoj nema kulture kompromisa. Politička kultura Francuske izrazito je konfrontativna. Zbog toga je teško pronaći vladajuću većinu", naglasila je ona.
Svađa oko novca
Konzervativni premijer Mišel Barnije nedavno je u parlamentu u Parizu pokušao da "progura" nacrt budžeta. Neuspešno. Njegova vlada zbog toga je pala. Bilo je to 4. decembra, nakon što mu je u parlamentu izglasano nepoverenje. Predsednik Makron je onda već 13. decembra za novog premijera imenovao centristu Fransoa Bajrua i dao mu mandat za formiranje nove vlade.
I u Nemačkoj se vlada raspala zbog svađe oko budžeta. I tako su dve najveće zemlje Evropske unije u novu godinu ušle bez usvojenog budžeta za 2025.
"Ono što dodatno zaoštrava situaciju jeste do što po pitanju državnih finansija dve najveće nacionalne ekonomije u EU vode kompletno suprotan kurs", kaže za DW Karsten Brzeski, glavni ekonomista ING-Banke za područje evrozone.
Francuska ima visok dug i morala bi da štedi, a Nemačka bi morala da troši više novca, na primer investiranjem u dotrajalu infrastrukturu, kaže Brezeski.
"Francuska bi morala da postane malo više kao Nemačka, a Nemačka bi morala da bude malo više kao Francuska", preporučuje ovaj ekonomista.
Dugovi i kočnica za dugove
Nakon Grčke i Italije, Francuska ima treći najveći državni dug među članicama evrozone. Nemačko zaduženje je nešto malo veće od gornje granice koju propisuje EU.
Velike su razlike i po pitanju državnih budžeta. U Nemačkoj se deficit kreće ispod gornje granice EU, a to je tri odsto BDP-a. Razlog za to je takozvana "kočnica zaduživanja", pravilo koje je zapisano i u nemačkom Ustavu i koje podrazumeva veoma stroge odredbe po pitanju novog zaduživanja.
Kritičari kočnice zaduživanja kažu da su ta pravila previše stroga i zato zahtevaju njihovo popuštanje. Ali, za to je potrebna dvotrećinska većina u idućem sazivu Bundestaga.
U Francuskoj, novi premijer Bajru bori se s istim problemima s kojima se borio i njegov prethodnik Barnije. On je, naime, hteo da uštedi oko 60 milijardi evra svojevrsnim miksom povećanja poreskih stopa i smanjenjem državnih izdataka. Sve to zato što Francuska muku muči s velikom rupom u budžetu.
Krajem 2024. ta rupa je, po nekim prognozama, dosegla šest odsto BDP-a. To je dva puta više od dozvoljene gornje granice koju propisuje EU.
Francuskoj zbog prekoračenja pravila o deficitu preti kazna i u toku je odgovarajući postupak nadležnih institucija EU. Pojednostavljeno rečeno, Francuska sada mora redovno da informiše Evropsku komisiju o tome kako namerava da "popuni" rupu u budžetu.
Bajroova dilema je sledeća: On mora da štedi kako bi Francuska opet bila u stanju da poštuje pravila EU, ali da bi kroz parlament mogao da "progura" budžet u koji su integrisane i mere štednje, potrebna mu je vlada sa solidnom većinom. A takve vlade neće biti – barem do leta 2025.
"To je kvadratura kruga", smatra politikološkinja Kler Demesmej.
Reakcija finansijskih tržišta na ta zbivanja bila je jasna: Francuska je "kažnjena". Naime, u međuvremenu je porasla premija rizika koju Pariz plaća za svoje državne dugove. I to je porasla na najviši nivo od dužničke krize 2010. koja je evrozonu dovela na ivicu kolapsa.
Premija rizika, pojednostavljeno govoreći, održava mišljenje koje kreditori imaju o nekoj zemlji, odnosno o njenoj sposobnosti da na vreme vrati svoje dugove. Francuska se po tom pitanju u poslednje vreme kotirala lošije od Grčke, zemlje koja je do pre samo nekoliko godina bila najveća financijska briga Evropske unije.
Kreditni rejting
Sredinom decembra usledio je novi udarac: agencija Mudis snizila je kreditni rejting Francuske, što znali da su za Francusku novi dugovi (tj. krediti) postali skuplji. Francuska "politička fragmentacija", naveo je tada Mudis, slabi budžetsku situaciju u toj zemlji i sprečava da se usvoje sveobuhvatne reforme, s ciljem smanjenja velikog deficita.
Problema ima i u francuskoj privredi. Za prošlu godinu Centralna banka prognozirala je rast BDP-a od 1,1 odsto. Za 2025. morala je da snizi svoju prognozu na 0,9 procenata - što je obrazložila "porastom nesigurnosti" u i izvan Francuske.
U Nemačkoj bi bili srećni kada bi im privreda rasla čak i po takvim stopama. Centralna banka Nemačke, Bundesbanka, za prošlu godinu je prognozirala pad BPD-a za 0,2 odsto. To bi značilo da su iza Nemačke već dve uzastopne godine koje provodi u recesiji.
Nisu mnogo bilje ni prognoze za 2025. Mršavi plus od 0,2 odsto – to je ono što prognozira Bundesbanka. Drugim rečima: nemačka privreda stagnira. A najveći faktor nesigurnosti je „mogući globalni rast protekcionizma“, smatraju u Bundesbanci.
(Ne)slobodna trgovina
Iz nemačkog ugla, nekakvo malo olakšanje za sadašnju situaciju moglo bi da donese sklapanje novog sporazuma o slobodnoj trgovini – na primer između Evropske unije i južnoameričkih zemalja Argentine, Brazila, Urugvaja i Paragvaja.
Takozvani "Merkosur - sporazum" značio bi kreiranje najveće zone slobodne trgovine u svetu, sa oko 700 miliona ljudi.
Evropska komisija je u decembru prošle godine okončala pregovore po tom pitanju, ali je za sada nejasno kada će (i da li će) zemlje-članice da ratifikuju taj sporazum.
Jasno je samo da Francuska i Nemačka nemaju isti stav ni po pitanju Merkosura. Francuska je naime već jasno signalizirala da se protivi sveobuhvatnom sporazumu oko slobodne trgovine.
"Pitanje trgovine je klasično pitanje oko kojeg se spore Nemačka i Francuska. U Francuskoj generalno mnogo više kritikuju velike trgovinske sporazume nego u Njemačkoj. To stvara osećaj da se budućnost zemlje više ne drži u rukama, a to je politički opasno", kaže politikološkinja Demesmej.
Kako s Trampom?
Manjak jedinstva mogao bi da postane problem i nakon što Donald Tramp ponovo preuzme predsedničku dužnost u SAD. Već tokom njegovog prvog mandata (2017-2020) sticao se utisak da Evropljani samo reaguju na njegove poteze. Kao da nisu znali kako da se odnose s Trampovim brojnim novim najavama koje je tada "plasirao" preko Tvitera.
Evropljani danas doduše jesu bolje pripremljeni na Trampa nego pre osam godina, smatra glavni ekonomista ING-Banke Brzeski, ali on im savetuje da bi bilo dobro kada ne bi samo reagovali na ono šta Tramp radi: "Umesto toga trebalo bi da se pobrinu za unutrašnje tržište EU, odnosno da ulažu u svoju infrastrukturu i poguraju strukturne reforme".
Brzeski dodaje da je od ključnog značaja - bolja usklađenost partnera.
"Iz prošlosti znamo da kada dve najveće nacionalne ekonomije ne sarađuju i kada evropski projekt ne guraju napred - onda je napredak u Evropi veoma spor", zaključuje ekonomista.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Protesti u Vašingtonu protiv Trampove inauguracije: Manje okupljenih nego 2017. godine
18.01.2025.•
0
Nekoliko hiljada demonstranata, uglavnom žena, okupilo se u Vašingtonu na Narodnom maršu kako bi izrazili protest zbog inauguracije novoizabranog predsednika Donalda Trampa.
Izrael i Hamas sutra ujutru "prekidaju vatru": Evo šta piše u sporazumu
18.01.2025.•
0
Prekid vatre između Hamasa i Izraela u Pojasu Gaze stupiće na snagu u nedelju u 8.30 časova po lokalnom vremenu, odnosno u 7.30 časova po istočnoevropskom, saopštio je posrednik u sporazumu, Katar.
Potpredsednik Vlade Hrvatske podneo ostavku zbog pucanja iz pištolja
18.01.2025.•
3
Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar poljoprivrede, šumarstva i ribarstva Josip Dabro iz desničarskog Domovinskog pokreta (DP) podneo je ostavku.
Međunarodna agencija za energiju: U svetu se grade 63 nuklearne elektrane
18.01.2025.•
2
Proizvodnja struje u nuklearnim centralama mogla bi da ove godine dostigne novi rekord.
EU zatražila momentalno oslobađanje osuđenih advokata Navaljnog
18.01.2025.•
2
Evropska unija osudila je, preko svoje diplomatske službe EEAS, to što je Rusija osudila na zatvorske kazne trojicu advokata, branioce pokojnog ruskog opozicionara Aleksaja Navaljnog.
Tramp će zakletvu polagati u zgradi Kapitola: Zbog najavljenog ledenog vremena
17.01.2025.•
0
Novoizabrani predsednik SAD Donald Tramp polagaće zakletvu unutar zgrade Kapitola u ponedeljak, 20. januara zbog vremenske prognoze o intenzivno hladnom vremenu na dan inauguracije.
SAD uvele sankcije za trinaest osoba iz RS: Među njima ministar policije i predsednik Ustavnog suda
17.01.2025.•
3
Kancelarija za kontrolu strane imovine ministarstva finansija Sjedinjenih Američkih Država objavila je novu listu osoba kojima su uvedene sankcije, među njima je 13 osoba iz Republike Srpske.
U Kaliforniji izbio požar u jednoj od najvećih fabrika litijumskih baterija, evakuisano 1.700 ljudi
17.01.2025.•
2
Požar u Mos Lendingu izbio je juče, a vatrogasne brigade ga nisu gasile već su čekale da se vatra sama od sebe ugasi, javio je lokalni medijj Merkjuri njuz.
Tradicionalno, pred kraj mandata: Preinačenje presuda ili pomilovanje za 2.500 prestupnika u SAD
17.01.2025.•
0
Odlazeći predsednik SAD Džo Bajden preinačiće presude za gotovo 2.500 ljudi osuđenih za nenasilne prestupe vezane za drogu, koristeći svoje poslednje dane na dužnosti.
Izraelski bezbednosni kabinet odobrio sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca
17.01.2025.•
1
Izraelski bezbednosni kabinet odobrio je sporazum o prekidu vatre i oslobađanju talaca iz Pojasa Gaze, dogovoren protekle noći u glavnom gradu Katara Dohi, saopštio je kabinet premijera Izraela.
Trojica advokata Navaljnog dobili zatvorske kazne u Rusiji: Osuđeni za "ekstremizam"
17.01.2025.•
6
Trojica advokata preminulog ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog osuđeni su na tri i po do pet godina zatvora zbog pripadnosti ekstremističkoj grupi.
Budući ministar finansija SAD: Spreman sam da pojačam sankcije Rusiji
17.01.2025.•
3
Budući ministar finansija SAD Skot Besent rekao je u Senatu da je spreman da ojača sankcije Rusiji, posebno naftnog sektora, ako je to deo strategije Donalda Trampa.
Evropska komesarka za proširenje: Realna šansa da Crna Gora postane članica EU za mog mandata
17.01.2025.•
0
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da želi da ohrabri Crnu Goru da još snažnije radi ako želi da zatvori pregovaraćka poglavlja sa EU do 2026. godine.
Netanjahuov kabinet potvrdio: Izrael i Hamas potpisali sporazum o primirju
17.01.2025.•
2
Kabinet izraelskog premijera Benjamina Netanjahua potvrdio je rano jutros da su pregovarački timovi Izraela i Hamasa u Dohi potpisali sporazum o primirju i oslobađanju talaca.
Politiko: Desničarski populisti sveta na listi zvanica za Trampovu inauguraciju
16.01.2025.•
7
Lista gostiju Donalda Trampa za njegovu inauguraciju 20. januara, kada preuzima funkciju predsednika SAD, oblikuje se kao "Ko je ko" lista desničarskih populista sveta, piše Politiko.
Učenik ubio dve osobe i jednu teško ranio u školi u Slovačkoj
16.01.2025.•
0
U srednjoj školi u Slovačkoj je 18-godišnji učenik danas nožem ubio dve osobe i jednu teško ranio, saopštile su vlasti.
U Splitu uhapšen student zbog pretnji da će izvršiti masovnu pucnjavu na fakultetu, otkazana nastava
16.01.2025.•
0
U Splitu je uhapšen 19-godišnji student koji je na društvenim mrežama objavljivao preteće poruke zaposlenima i studentima Filozofskog fakulteta, na kom je zbog toga danas otkazana nastava.
Bajden u oproštajnom govoru: Opasnost od gomilanja neograničene moći u rukama bogatih pojedinaca
16.01.2025.•
4
Odlazeći američki predsednik Džozef Bajden održao je poslednje zvanično obraćanje u svom mandatu iz Bele kuće.
Švedska menja Ustav da bi mogla da oduzima državljanstva
16.01.2025.•
1
Švedska se sprema da promeni Ustav, kako bi mogla da oduzme pasoše onima koji su dobili državljanstvo uz pomoć prevare, ili koji su pretnja državi.
Netanjahuov kabinet: Sporazum o primirju još nije postignut, preostali još neki detalji
15.01.2025.•
0
Kabinet premijera Izraela Benjamina Netanjahua je večeras saopštio da sporazum o prekidu vatre sa Hamasom još nije postignut i da neki detalji još nisu konačno rešeni.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar