Oslabljena EU (ni)je spremna za Donalda Trampa: Izazov za evropsku demokratiju i manjinske vlade
Donald Tramp se za nekoliko dana vraća u Belu kuću a najjače države Evropske unije kao što su Nemačka i Francuska, dočekuju ga s nestabilnim vladama i velikim ekonomskim i finansijskim problemima.
Foto: 021.rs
Donald Tramp je Evropljanima zapretio još pre ponovnog stupanja na dužnost, što će se zvanično dogoditi 20. januara. On će, rekao je, uvesti visoke carine na evropske proizvode, smanjiti američku pomoć Ukrajini i pokrenuti diskusiju oko načina na koji bi ubuduće trebalo da se finansira NATO.
S obzirom na predstojeće turbulencije, za 27 zemalja članica Evropske unije bi u toj situaciji bilo važno da demonstriraju jedinstvo i govore istim jezikom. Ali, stvarnost je drugačija: kada se Tramp bude vratio u Belu kuću, Nemačka i Francuska će ga dočekati s nestabilnim vladama, piše DW (Dojče vele)
Za te dve zemlje često kažu da su "motor Evropske unije" - radi se o članicama Unije s najvećom populacijom i najvećim nacionalnim ekonomijama u EU.
Manjinske vlade
U Nemačkoj se aktuelna vlada saveznog kancelara Olafa Šolca sastoji od Socijaldemokrata (SPD) i Zelenih. To je manjinske vlada i ona više nema većinu u Bundestagu. Prevremeni izbori održavaju se 23. februara i tek nakon njih bi, kako se očekuje, ponovo mogla da se uspostavi politička stabilnost.
Sudeći po aktuelnim anketama, nijedna stranka na izborima neće osvojiti apsolutnu većinu i zato je izgledno da će nakon izbora započeti pregovori o formiranju vladajuće koalicije. Sve u svemu, može se reći da će, nakon što Tramp ponovo preuzme predsedničku dužnosti, proći najmanje dva meseca pre nego što Nemačka dobije novu vladu.
U Francuskoj će faza nestabilnosti potrajati i duže: u skladu s Ustavom, novi izbori mogu da se održe najranije u julu 2025, a do tada dinamiku političkih zbivanja "diktiraju" rezultati poslednjih izbora iz jula 2024. Na njima se nije iskristalisala jasna većinska opcija - tri politička bloka otprilike su podjednako snažna, što otežava formiranje stabilne vlade. To su desno-populističko „Nacionalno okupljanje“, levičarski savez „Novi narodni front“, a u centru stranka predsednika Emanuela Makrona „Zajedno za Republiku“ s njezinim saveznicima.
"Situacija je veoma nestabilna. U parlamentu niko nema većinu, a tri bloka ne žele da sarađuju", kaže za Kler Demesmej, politikološkinja iz Pariza.
U Nemačkoj bi u takvoj situaciji pokušali da sklope nekakvu koaliciju, kaže Demesmej, "ali u Francuskoj nema kulture kompromisa. Politička kultura Francuske izrazito je konfrontativna. Zbog toga je teško pronaći vladajuću većinu", naglasila je ona.
Svađa oko novca
Konzervativni premijer Mišel Barnije nedavno je u parlamentu u Parizu pokušao da "progura" nacrt budžeta. Neuspešno. Njegova vlada zbog toga je pala. Bilo je to 4. decembra, nakon što mu je u parlamentu izglasano nepoverenje. Predsednik Makron je onda već 13. decembra za novog premijera imenovao centristu Fransoa Bajrua i dao mu mandat za formiranje nove vlade.
I u Nemačkoj se vlada raspala zbog svađe oko budžeta. I tako su dve najveće zemlje Evropske unije u novu godinu ušle bez usvojenog budžeta za 2025.
"Ono što dodatno zaoštrava situaciju jeste do što po pitanju državnih finansija dve najveće nacionalne ekonomije u EU vode kompletno suprotan kurs", kaže za DW Karsten Brzeski, glavni ekonomista ING-Banke za područje evrozone.
Francuska ima visok dug i morala bi da štedi, a Nemačka bi morala da troši više novca, na primer investiranjem u dotrajalu infrastrukturu, kaže Brezeski.
"Francuska bi morala da postane malo više kao Nemačka, a Nemačka bi morala da bude malo više kao Francuska", preporučuje ovaj ekonomista.
Dugovi i kočnica za dugove
Nakon Grčke i Italije, Francuska ima treći najveći državni dug među članicama evrozone. Nemačko zaduženje je nešto malo veće od gornje granice koju propisuje EU.
Velike su razlike i po pitanju državnih budžeta. U Nemačkoj se deficit kreće ispod gornje granice EU, a to je tri odsto BDP-a. Razlog za to je takozvana "kočnica zaduživanja", pravilo koje je zapisano i u nemačkom Ustavu i koje podrazumeva veoma stroge odredbe po pitanju novog zaduživanja.
Kritičari kočnice zaduživanja kažu da su ta pravila previše stroga i zato zahtevaju njihovo popuštanje. Ali, za to je potrebna dvotrećinska većina u idućem sazivu Bundestaga.
U Francuskoj, novi premijer Bajru bori se s istim problemima s kojima se borio i njegov prethodnik Barnije. On je, naime, hteo da uštedi oko 60 milijardi evra svojevrsnim miksom povećanja poreskih stopa i smanjenjem državnih izdataka. Sve to zato što Francuska muku muči s velikom rupom u budžetu.
Krajem 2024. ta rupa je, po nekim prognozama, dosegla šest odsto BDP-a. To je dva puta više od dozvoljene gornje granice koju propisuje EU.
Francuskoj zbog prekoračenja pravila o deficitu preti kazna i u toku je odgovarajući postupak nadležnih institucija EU. Pojednostavljeno rečeno, Francuska sada mora redovno da informiše Evropsku komisiju o tome kako namerava da "popuni" rupu u budžetu.
Bajroova dilema je sledeća: On mora da štedi kako bi Francuska opet bila u stanju da poštuje pravila EU, ali da bi kroz parlament mogao da "progura" budžet u koji su integrisane i mere štednje, potrebna mu je vlada sa solidnom većinom. A takve vlade neće biti – barem do leta 2025.
"To je kvadratura kruga", smatra politikološkinja Kler Demesmej.
Reakcija finansijskih tržišta na ta zbivanja bila je jasna: Francuska je "kažnjena". Naime, u međuvremenu je porasla premija rizika koju Pariz plaća za svoje državne dugove. I to je porasla na najviši nivo od dužničke krize 2010. koja je evrozonu dovela na ivicu kolapsa.
Premija rizika, pojednostavljeno govoreći, održava mišljenje koje kreditori imaju o nekoj zemlji, odnosno o njenoj sposobnosti da na vreme vrati svoje dugove. Francuska se po tom pitanju u poslednje vreme kotirala lošije od Grčke, zemlje koja je do pre samo nekoliko godina bila najveća financijska briga Evropske unije.
Kreditni rejting
Sredinom decembra usledio je novi udarac: agencija Mudis snizila je kreditni rejting Francuske, što znali da su za Francusku novi dugovi (tj. krediti) postali skuplji. Francuska "politička fragmentacija", naveo je tada Mudis, slabi budžetsku situaciju u toj zemlji i sprečava da se usvoje sveobuhvatne reforme, s ciljem smanjenja velikog deficita.
Problema ima i u francuskoj privredi. Za prošlu godinu Centralna banka prognozirala je rast BDP-a od 1,1 odsto. Za 2025. morala je da snizi svoju prognozu na 0,9 procenata - što je obrazložila "porastom nesigurnosti" u i izvan Francuske.
U Nemačkoj bi bili srećni kada bi im privreda rasla čak i po takvim stopama. Centralna banka Nemačke, Bundesbanka, za prošlu godinu je prognozirala pad BPD-a za 0,2 odsto. To bi značilo da su iza Nemačke već dve uzastopne godine koje provodi u recesiji.
Nisu mnogo bilje ni prognoze za 2025. Mršavi plus od 0,2 odsto – to je ono što prognozira Bundesbanka. Drugim rečima: nemačka privreda stagnira. A najveći faktor nesigurnosti je „mogući globalni rast protekcionizma“, smatraju u Bundesbanci.
(Ne)slobodna trgovina
Iz nemačkog ugla, nekakvo malo olakšanje za sadašnju situaciju moglo bi da donese sklapanje novog sporazuma o slobodnoj trgovini – na primer između Evropske unije i južnoameričkih zemalja Argentine, Brazila, Urugvaja i Paragvaja.
Takozvani "Merkosur - sporazum" značio bi kreiranje najveće zone slobodne trgovine u svetu, sa oko 700 miliona ljudi.
Evropska komisija je u decembru prošle godine okončala pregovore po tom pitanju, ali je za sada nejasno kada će (i da li će) zemlje-članice da ratifikuju taj sporazum.
Jasno je samo da Francuska i Nemačka nemaju isti stav ni po pitanju Merkosura. Francuska je naime već jasno signalizirala da se protivi sveobuhvatnom sporazumu oko slobodne trgovine.
"Pitanje trgovine je klasično pitanje oko kojeg se spore Nemačka i Francuska. U Francuskoj generalno mnogo više kritikuju velike trgovinske sporazume nego u Njemačkoj. To stvara osećaj da se budućnost zemlje više ne drži u rukama, a to je politički opasno", kaže politikološkinja Demesmej.
Kako s Trampom?
Manjak jedinstva mogao bi da postane problem i nakon što Donald Tramp ponovo preuzme predsedničku dužnost u SAD. Već tokom njegovog prvog mandata (2017-2020) sticao se utisak da Evropljani samo reaguju na njegove poteze. Kao da nisu znali kako da se odnose s Trampovim brojnim novim najavama koje je tada "plasirao" preko Tvitera.
Evropljani danas doduše jesu bolje pripremljeni na Trampa nego pre osam godina, smatra glavni ekonomista ING-Banke Brzeski, ali on im savetuje da bi bilo dobro kada ne bi samo reagovali na ono šta Tramp radi: "Umesto toga trebalo bi da se pobrinu za unutrašnje tržište EU, odnosno da ulažu u svoju infrastrukturu i poguraju strukturne reforme".
Brzeski dodaje da je od ključnog značaja - bolja usklađenost partnera.
"Iz prošlosti znamo da kada dve najveće nacionalne ekonomije ne sarađuju i kada evropski projekt ne guraju napred - onda je napredak u Evropi veoma spor", zaključuje ekonomista.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
.jpg "Prebijanje studentkinje u Novom Sadu: Hitna pomoć ne dostavlja informacije portalu 021.rs")
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Mjanmar: Više od 1.000 poginulih u zemljotresu, više desetina nestalih
29.03.2025.•
0
Broj poginulih u snažnom zemljotresu magnitude 7,7 u Mjanmaru porastao je na više od 1.000 pošto je više tela izvučeno iz ruševina zgrada koje su srušene.
SAD ponovo bombardovale Jemen
29.03.2025.•
0
Najmanje jedna osoba je stradala tokom noći u novom američkom vazdušnom napadu na pobunjenike Huti u Jemenu.
Putin predložio stranu upravu u Ukrajini, Zelenski odbacio: Razlog da se rat ne okonča
29.03.2025.•
0
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je kao traženje razloga da se rat ne okonča odbacio predlog predsednika Rusije Vladimira Putina da se Ukrajina privremeno stavi pod stranu upravu.
VIDEO: Raste broj stradalih u snažnom zemljotresu u Mjanmaru i Tajlandu, ogromna materijalna šteta
28.03.2025.•
1
Najmanje 144 osobe poginule su u Mjanmaru u snažnom zemljotresu magnitude 7,7 koji je pogodio tu zemlju i Tajland, a nadležni strahuju da je broj žrtava veći.
Novi poziv Tužilaštva za Dodika: "Sporna" kupovina vile na Dedinju
28.03.2025.•
10
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, pozvan je da se u svojstvu osumnjičenog odazove na poziv Tužilaštvu BiH u okviru istrage o kupovine vile na Dedinju u Beogradu.
Još devet pacijenata vraća se sa lečenja iz inostranstva u Severnu Makedoniju, jedan iz Beograda
28.03.2025.•
0
Ministar zdravlja Severne Makedonije Arber Taravari izjavio je da se sa lečenja u inostranstvu vraća još devet pacijenata koji su povređeni u požaru u diskoteci "Puls", od kojih jedan iz Beograda.
Policajka u Splitu ubila pljačkaša banke: On pucao prvi
28.03.2025.•
1
Policajka u Splitu danas je ubila pljčkaša banke u obračunu pištoljima, saopštila je splitsko-dalmatinska policija.
Bivši direktor crnogorske policije osuđen zbog šverca cigareta
28.03.2025.•
0
Bivši direktor crnogorske Uprave policije Slavko Stojanović osuđen je danas prvostepenom odlukom Višeg suda u Podgorici na tri godine i osam meseci zatvora zbog šverca cigareta.
Razoran zemljotres u Mjanmaru: Ambasada odgovara šta je sa srpskim državljanima
28.03.2025.•
0
Svi državljani Srbije koji privremeno borave u Mjanmaru su dobro, kao i osoblje ambasade Srbije u Jangonu, izjavila je danas privremena otpravnica poslova u ambasadi u Jangonu Gordana Jakšić.
Dodikov advokat traži od Interpola da obriše međunarodnu poternicu: Politički progon
28.03.2025.•
5
Goran Bubić, advokat predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, izjavio je da će tražiti brisanje međunarodne poternice za Dodikom, ako Interpol prihvati zahtev Suda Bosne i Hercegovine (BiH).
Poplave u BiH: Situacija najteža u Banjaluci i Sanskom Mostu
28.03.2025.•
2
Zbog kiše koja bez prestanka pada danima brojne ulice u Banjaluci su pod vodom, a poplavljeni su i trotoari, kojima se ne može kretati.
VIDEO: Pikaču beži od turske policije i protestuje protiv Erdogana
28.03.2025.•
3
Veliki protesti održavaju se na ulicama Turske protiv Erdoganove vlasti. Jedna scena, koja uključuje animiranog lika Pikačua, postala je viralna na društvenim mrežama.
Uhapšen advokat uhapšenog gradonačelnika Istanbula, privedene i dve novinarke
28.03.2025.•
0
Gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu, koji je u pritvoru, izjavio je danas da je njegov advokat uhapšen.
Parlamentarni izbori u Australiji 3. maja
28.03.2025.•
0
Premijer Australije Entoni Albaniz raspisao je parlamentarne izbore za 3. maj.
Deca se žalila dadilji na čudovište ispod kreveta: Ispod se krio kriminalac
28.03.2025.•
0
Dadilja u Kanzasu, koja je, na zahtev uplašene dece o kojoj se starala odlučila da proveri da li ispod kreveta ima "čudovišta", tu pronašla muškarca koji se krio.
Zatvorenik u Sloveniji gradio novi zatvor pa pobegao, policija traga za njim
28.03.2025.•
0
Slovenačka policija je saopštila da traga za zatvorenikom Asmirom Sulejmanovićem (38), koji je u sredu pobegao tokom radne aktivnosti na gradilištu novog zatvora u Dobrunju.
VIDEO Crnogorski mediji: U Herceg Novom izgorela jahta jednog od vlasnika Milenijum tima
28.03.2025.•
2
U marini rizorta Portonovi u Herceg Novom oko 18 sati izbio je požar, a kako saznaje Televizija Vijesti, gorela je jedna od luksuznih jahti usidrenih u toj marini.
Potonula turistička podmornica kod Hurgade, najmanje šestoro stradalih, svi Rusi
27.03.2025.•
0
Najmanje šest osoba stradalo je kada je potonula turistička podmornica u Egiptu, a ruski konzulat je potvrdio da je reč o ruskim državljanima.
Izraelski zvaničnici zatražili od Dodika da napusti konferenciju o antisemitizmu
27.03.2025.•
32
Zvaničnici Izraela zatražili su od predsednika RS Milorada Dodika da napusti konferenciju o antisemitizmu u Jerusalimu, pošto je za njim izdata međunarodna poternica, objavili su izraelski mediji.
Policija upotrebila vodene topove i biber sprej protiv studenata u Turskoj
27.03.2025.•
2
Turska policija upotrebila je biber sprej i vodene topove protiv demonstranata i studenata na protestu u Ankari.
Sud BiH izdao naredbu za raspisivanje međunarodne poternice za Dodikom
27.03.2025.•
7
Sud Bosne i Hercegovine izdao je naredbu za raspisivanje međunarodne poternice za predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom i predsednikom Narodne skupštine RS Nenadom Stevandićem.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar