Koalicioni sporazum u Nemačkoj pokazuje "zamor od proširenja EU": Šta to znači za Srbiju?
U koalicionom sporazumu nemačkih demohrišćana i socijaldemokrata ističe se da nema proširenja Evropske unije, dok ne dođe do unutrašnjih reformi.
Foto: 021.rs
"Proširenje EU i njen kapacitet da apsorbuje nove članice moraju ići ruku pod ruku. Stoga nam je potrebna unutrašnja konsolidacija i reforma EU, koja će je institucionalno ojačati, najkasnije do sledećeg proširenja", stoji kao pasus u koalicionom sporazumu CDU i SPD, odnoso ekspozeu od čak 144 strana budućeg Bundestaga, koji doduše i dalje nije zvanično izglasan, a na koji je ukazao nemački novinar, pisac i stručnjak za dešavanja na Balkanu Mihael Martens, prenosi NIN.
Pored toga, Martes napominje da postoji još jedan, u najmanju ruku, indikativan pasus, a koji najpre ukazuje na jedan od unutrašnjih problema u EU kada je proširenje u pitanju.
"Princip konsenzusa u Evropskom savetu ne sme da postane kočnica u donošenju odluka. Ovo se suštinski odnosi i na preostale odluke koje zahtevaju jednoglasnost u Savetu EU".
Zaokret ili pak potvrđivanje dedlajna?
Godinama je u Briselu dominirao takozvani "zamor od proširenja". Još je prilikom svog prvog govora kao šef Evropske komije u Evropskom parlamentu Žan Klod Junker u septembru 2014. godine javno izgovorio da tokom njegovog mandata EU neće rasti. Za zemlje koje od 2003, ako išta barem deklerativno, pretenduju da postanu punopravne članice, takva poruka nije parala uši. A onda je Vladimir Putin ušao na ukrajinsku teritoriju, te se narativ promenio, a listi kandidata pridružile su se još Ukrajina, Moldavija i Gruzija (koja je nedavno, pod uticajem Kremlja, ipak odlučila pa pauzira proces pridruživanja).
Ipak, Berlin je i pre tog momenta podsticao poruku proširenja, suštinski negde posle kovid epidemije 2021. godine. Ostaje onda logično pitanje: Kako je došlo do odbacivanja prethodne retorike od strane Nemačke o proširenju EU?
Martens smatra da je koalicioni sporazum, de facto, odbacivanje prethodne retorike koju je forsirao Berlin. Objašnjava da se u njemu navodi ono što je već dugo bio slučaj: nedostatak kapaciteta EU za donošenje odluka je centralna prepreka za prijem novih punopravnih članica.
Umor od samih EU članica
Ambasadorka u penziji Branka Latinović u razgovoru za NIN napominje da je, barem u ovom trenutku, i dalje teško napraviti analizu jer, kako kaže, sam ekspoze nije izglasan. Ipak, kako kaže, kada je u pitanju gorepomenuti prvi pasus na koji je i nemački novinar ukazao, da i njoj deluje da je glavni razlog ovakvog zaokreta činjenica da bi svaki novi punopravni član imao pravo veta u Evropskom savetu. Kako podseća, EU se već jednom opekla po tom pitanju.
"Jednostavno, mislim da su se u Briselu malo umorili od Mađarske i Slovačke, odnosno od Orbana i Fica, a prethodno i od Poljske. Treba napomenuti da niko nije mogao da pretpostavi da će Mađarska dospeti do tačke gde trenutno jeste. To je naposletku i pitanje lidera koji vode te zemlje, pa samim tim i zemlje koje pretenduju da postanu članice. I među zemljama kandidata ima određenih bojazni u vezi usklađivanja politike. To je jedna stvar, a druga bi bila to što je Evropska unija shvatila da uvođenje Ukrajine ipak neće biti toliko jednostavno, te verujem da je plan bio da sve te zemlje, nakon što je počeo rat, zajedno stupe u Uniju", objašnjava Latinović.
Ona pak dodaje da je i pored svega navedenog i dalje neobičan ovakav nagli zaokret u spoljnoj politici Nemačke, te se samim tim i pita da li je ovo svojevrsno podilaženje predsedniku Francuske Emanuelu Makronu. Podseća da je on, od svih evropskih lidera, bio najglasniji i najdosledniji tokom godina te "podizanje ručne" u vezi proširenja, iako je i on, barem malo, ublažio retoriku tokom prethodnih nekoliko godina.
Ipak, takođe ukazuje da je, po mnogima neočekivano, desničarka Đorđa Meloni nastavila sa politikom prethodne italijanske vlade kada je proširenje u pitanju.
S druge strane, direktor Instituta za evropske studije Slobodan Zečević u razgovoru za NIN pak smatra da je obelodanjeni koalicioni sporazuma samo usaglašavanje sa već postavljenim vremenskim okvir o proširenju – od 2025. do 2030.
Pročitaj još
Inače, ambiciozni cilj o proširenju postavio je 2023. predsednik Saveta EU Šarl Mišel, kada je u izveštaju na 60 stranica koji je pripremilo 12 nemačko-francuskih eksperata poručena da bi "Evropska unija trebalo da se do 2030. godine pripremi za proširenje, a zemlje-kandidati bi do tada trebalo da rade na ispunjavanju svih kriterijuma za pristupanje".
Poučeni prethodnim iskustvom, i sve većem animozitetu prema zvaničnoj Moskvi, EU zahteva usklađenost od svih svojih članica po pitanju spoljne politike. Upravo se iz toga, kako je prethodno objasnio Mertens, javila ideja da se određene zemlje prime kao članice, da dobiju manje-više sve pogodnosti kao i druge zemlje, prvenstveno korišćenje Šengenskog prostora, odnosno pogodnosti slobodne trgovine. Latinović napominje da nije sigurna kako bi to, u praksi, izgledalo. Ona podseća na primere Rumunije i Bugarske, koje su 13 godina provele u hodniku Šengena.
Naposletku, kako kaže, njima je nadzor ukinut, ali se postavlja pitanje da li bi se Brisel opet upostio u takav dogovor.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Bivši premijer Slovenije Janez Janša oslobođen optužbi za korupciju
19.04.2025.•
0
Sud u Sloveniji doneo je prvostepenu presudu kojom oslobađa bivšeg premijera u tri mandata Janeza Janšu i dvojicu navodnih saučesnika od optužbi za zloupotrebu položaja i korupciju.
Bugarska prodala oružje UAE koje je završilo u ratu u Sudanu, protivno embargu EU
19.04.2025.•
0
Bugarska je Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) isporučila oružje koje je kasnije završilo u građanskom ratu u Sudanu, što je učinila suprotno embargu Evropske unije.
Njujork tajms: Đorđa Meloni među retkim evropskim liderima koje Tramp voli
18.04.2025.•
2
Italijanska premijerka Đorđa Meloni je jedna od retkih evropskih lidera koje Donald Tramp voli, piše Njujork tajms, dan nakon sastanka predsednice Vlade Italije i američkog predsednika u Beloj kući.
SAD predstavile u Parizu predlog za rešenje ukrajinske krize
18.04.2025.•
0
Sjedinjene Američke Države predstavile su saveznicima na sastanku koji je u četvrtak održan u Parizu predlog za rešenje ukrajinske krize.
Poljska: Uoči predsedničkih izbora vodi kandidat vladajuće Građanske koalicije
18.04.2025.•
0
Predsednički kandidat vladajuće poljske Građanske koalicije (KO) i gradonačelnik Varšave, Rafal Tržaskovski, ima najveću podršku uoči predsedničkih izbora zakazanih za 18. maj.
Sud u SAD zabranio primenu nove politike brze deportacije migranata
18.04.2025.•
2
Američki sudija Brajan Marfi je danas zabranio administraciji predsednika SAD Donalda Trampa da primeni novu politiku prema migrantima.
Sud suspendovao plan Trampove administracije za masovna otpuštanja u kancelariji za potrošače
18.04.2025.•
0
Sudija koja je blokirala pokušaj administracije Donalda Trampa da ukine Kancelariju za zaštitu potrošača odlučila je da se ne može odmah krenuti u otpuštanje zaposlenih u toj vladinoj agenciji.
Makron pozvao istraživače da izaberu Francusku
18.04.2025.•
0
Emanuel Makron pozvao je istraživače da izaberu Francusku i Evropu i zakazao im sastanak 5. maja u pokušaju da privuče američki sektor istraživanja koji je pod pretnjom zbog politike Donalda Trampa.
Tramp tri meseca na čelu SAD – demokratija pod pritiskom
18.04.2025.•
1
Od preuzimanja dužnosti u januaru, američki predsednik Donald Tramp na više nivoa izaziva pravni poredak i neprestano testira njegove granice. Do koje mere ti postupci ugrožavaju američku demokratiju?
U američkim napadima na luku u Jemenu poginule 74 osobe
18.04.2025.•
0
U američkom bombardovanju naftne luke Ras u Jemenu ubijene su 74 osobe, a ranjena 171, saopštili su pobunjenici Huti.
Italija: Prijavili se da pomognu u operacijama spasavanja pa poginuli u bujici
18.04.2025.•
0
Tela dve osobe koje su se vodile kao nestale tokom nevremena na severu Italije pronađena su danas, javili su vatrogasci, čime je bilans nastradalih u toj oblasti porastao na tri.
Dodik: Ako mi zabrane da se kandidujem za predsednika, biću premijer
18.04.2025.•
7
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da će biti premijer RS ako mu Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK), zabrane kandidaturu na opštim izborima sledeće godine.
SAD bi mogle da odustanu od mirenja Rusije i Ukrajine ako ne bude napretka uskoro
18.04.2025.•
2
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je danas da bi SAD mogle "da se udalje" od napora za mirovni sporazum Rusije i Ukrajine ako ne bude napretka u narednim danima.
Šta pokazuju protestna pisma bivših izraelskih vojnika?
18.04.2025.•
1
Gotovo 1.000 bivših izraelskih vojnika u protestnim pismima optužilo je svoju vladu da vodi rat iz političkih razloga.
.jpg "Britanski lanac restorana posekao hrast star par stotina godina: Usledilo izvinjenje")
Britanski lanac restorana posekao hrast star par stotina godina: Usledilo izvinjenje
18.04.2025.•
1
Lanac restorana Tobi Karveri izvinio se nakon što je izazvao gnev građana kada je posekao hrast u Londonu za koji se veruje da je star i do 500 godina, preneo je CNN.
Rusija "legalizovala" talibane nakon više od dve decenije zabrane
18.04.2025.•
4
Vrhovni sud Rusije je ukinuo zabranu delovanja u toj zemlji talibanima, koji vladaju u Avganistanu, a pre više od dve decenije su označeni kao teroristička grupa, javljaju RIA Novosti.
Dvoje mrtvih, najmanje petoro ranjenih u pucnjavi na Univerzitetu Floride
18.04.2025.•
0
Šef policije Državnog Univerziteta Floride (FSU) Džejson Trambaver izjavio je juče da su u pucnjavi u studentskom domu tog univerziteta u Talahasiju dve osobe poginule, a najmanje petoro je ranjeno.
Litvanski sud odlučio: Zabrana homoseksualnih zajednica neustavna
18.04.2025.•
0
Ustavni sud Litvanije proglasio je zabranu homoseksualih građanskih zajednica kao neustavnu.
Mjanmar oslobodio oko 4.900 zatvorenika: Amnestirano i 22 politička osuđenika
17.04.2025.•
0
Šef vojnih vlasti Mjanmara povodom tradicionalne Nove godine amnestirao je oko 4.900 zatvorenika, među kojima su i 22 politička osuđenika.
SAD i Rusija glasale protiv rezolucije Generalne skupštine UN o Ukrajini, Srbija uzdržana
17.04.2025.•
3
SAD i Rusija glasale su protiv rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje "ruska agresija na Ukrajinu", dok je Srbija bila uzdržana.
Komentari 23
Zamenik zamenika
@Ns
Ne dao Bog da se neko zameri istočnim prijateljima oni mogu i da truju i da kopaju?
Ekonomski tigar
Pa ovo je šou!
Najači narod na svetu.
Hahahaaahaaa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar