Prošlo je više od tri godine od prirodne katastrofe na severoistoku Japana u kojoj je stradalo oko 19.500 ljudi, ali u privremenim prihvatnim centrima, polako raste broj žrtava. Devedeset odsto ljudi koji su od nesreće do danas digli ruku na sebe su penzioneri - ljudi stariji od 65 godina, od kojih su mnogi izgubili ne samo domove, već i neke od svojih najmilijih.
Mediji u prefekturi Fukušima prenose da je od udara razornog zemljotresa i naleta velikog cunamija 11. marta 2011. do danas u Japanu zabeleženo 2.688 slučajeva samoubistva koja stručnjaci ocenjuju kao suicid prouzrokovan bolešću ili duševnom patnjom nastalom usled posledica te prirodne katastrofe ili nuklearnog incidenta koji je usledio nakon nje.
Od ukupnog broja polovina samoubistva su se desila u samoj prefekturi Fukušima, koja je pored udara cunamija pretrpela i najveću i najdugoročniju štetu usled izlivanja velikih količina radijacije iz cunamijem razorene nuklearne centrale "Fukušima 1".
Stanovnici u ovoj oblasti imaju najmanje nade za povratak na svoja ognjišta. To ne zavisi samo od izgradnje novih domova, već i od uklanjanja radioaktivnosti, koja zahteva puno vremena i ekonomskih sredstava i koja je, u nekim slučajevima, fizički neizvodljiva.
Izuzev toga što su prisiljeni na život u kampovima ili tuđim domovima, žitelji Fukušime ne mogu ni da se nadaju povratku radu ili ekonomski boljem životu. Poljoprivreda i ribarstvo, koji su predstavljali najveću privrednu granu ove oblasti, duboko su uzdrmani zbog toga što su zemljište i priobalni pojas zagađeni radioaktivnim supstancama.
Da li je reč o samoubistvu koje je u vezi sa nesrećom od pre tri godine, ili o suicidu iz nekih druhih razloga, utvrđuje tim stručnjaka koji sačinjavaju policijski istražitelji, lekari i advokati. U slučaju kad oni samoubistvo zvanično proglase kao čin prouzrokovan psihofizičkim naprezanjem ili patnjom usled života u teškim uslovima raseljeništva, porodici preminulog se dodeljuje odšteta u iznosu do 50.000 dolara.
Japanske vlasti se na sve načine trude da preduhitre samoubistva raseljenih lica. Organizuju koncerte i zabavne večeri, mini samoposluge i restorani na točkovima obilaze prihvatne centre kako bi stanarima olakšali svakodnevni život. Često se osnivaju i mreže lekara i mladih volontera koji dolaze na vrata i proveravaju da li se stare osobe osećaju dobro i da li im treba medicinska i druga pomoć.
Uprkos tome, broj samoubistava je već prešao 10 odsto od ukupnog broja žrtava velike nesreće iz 2011.
Komentari 2
Cveeta
xy
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar