Radnica obolela od ebole danas napušta Liberiju
Sin obolele misionarke, Džeremi Rajtbol, izjavio je da se njegova majka "i dalje bori sa bolešću", ali "izgleda da se njeno stanje poboljšava".
Kolega iz iste humanitarne misije, dr Kent Brentli, takođe se oporavlja u karantinu Univerzitetske bolnice Emori, u koji je primljen u subotu, navodi se u saopštenju njegove supruge.
Kent Brentli i Nensi Rajtbol su bili članovi iste misije humanitarnih i zdravstvenih radnika koji su u Liberiji učestvovali u lečenju obolelih od ebole. Brentli je radio kao lekar u bolnici u blizini liberijske prestonice Monrovije, dok je Rajtbol bila higijeničarka, čiji je zadatak, između ostalog, bio da vrši dekontaminaciju na ulasku i izlasku iz bolničkog bloka gde se leče oboleli od ebole.
Istovremeno su danas nigerijske vlasti saopštile da se ebolom zarazio jedan lekar u Lagosu, koji je lečio obolele Liberijce, što je drugi potvrđeni slučaj zaraze tom bolešću u Nigeriji. Prvi Nigerijac zaražen ebolom je bio radnik liberijskog Ministarstva finansija Patrik Sojer, kod koga je bolest otkrivena pošto je 20. jula stigao u Lagos. On je umro pet dana kasnije u karantinu.
Batut: Nizak rizik od zaraze ebolom
U Liberiji, Gvineji, Sijera Leonu i Nigeriji vlada epidemija ebole, ali je rizik po strane državljane koji tamo borave izuzetno nizak zbog načina prenošenja infekcije, koji zahteva direktan kontakt sa krvlju, sekretima i drugim telesnim tečnostima obolelih, saopštio je danas Institut Batut.
"Do sada su u ovoj epidemiji obolele 1.323 osobe, od koji je 729 osoba umrlo. Rizik zaražavanja postoji kod zdravstvenih radnika koji leče i neguju ove pacijente, ako se ne pridržavaju propisanih mera prevencije, koje obuhvataju strogu primenu lične zaštitne opreme i odgovarajućih procedura dezinfekcije", navodi se na sajtu Batuta.
Ebola je teško oboljenje ljudi, koje se često završava smrtnim ishodom, a smrtnost se kreće i do 90 odsto. Epidemije se javljaju uglavnom u zabačenim selima Centralne i Zapadne Afrike, blizu tropskih kišnih šuma.
Virus se prenosi na čoveka sa divljih životinja, a u humanoj populaciji prenosi se direktnim kontaktom sa krvlju, sekretima i drugim telesnim tečnostima obolelih osoba.
Smatra se da su leteće lisice - slepi miševi koji se hrane voćem prirodni rezervoar zaraze i za sada protiv ove bolesti ne postoji nijedan specifičan lek, niti vakcina protiv ovog oboljenja.
Komentari 1
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar