I dok su se radnici za rad na dobro plaćenim mestima tražili, tražnja radnika sa srednjim platama pala je u velikoj meri. Te srednje plate najčešće su u građevinarstvu i prerađivačkoj industriji, sektorima koje je kriza najviše pogodila.
Takva situacija išla je u korist radnicama i jaz u zaposlenosti između muškaraca i žena je smanjen, pokazalo je istraživanje Evropske agencije za uslove rada, života i industrijske odnose - Eurofond.
Od sredine 2011. do sredine 2013. godine zaposlenost žena umereno je povećana, za 60.000, a kod muškaraca je smanjena za gotovo 1,4 miliona.
Agencija je navela da dok prerađivačkom industrijom i građevinskim sektorom dominiraju muškarci, sektorima sa najvećim rastom zaposlenosti, poput zdravstva i obrazovanja, dominiraju žene kod kojih se beleži tendencija da imaju posao sa višim satnicama.
Rast zaposlenosti muškaraca nadmašio je rast zaposlenosti žena samo kod najslabije plaćenih poslova. To je, u izvesnoj meri, posledica činjenice da su muškarci koji su ostali bez posla u prerađivačkoj industriji i građevinarstvu prihvatali slabo plaćene poslove u sektorima hrane i pića, građevinarstva i maloprodaji.
Zaposlenost žena na najmanje plaćenim poslovima pala je međutim zato što su se vlasnici kuća u uslovima krize lišavali usluga čistačica i radnica za pomoć u kući, navodi se u izveštaju Evropskpg monitora poslova za 2014.
Ranije su po poslovima sa nepunim radnim vremenom prednjačile žene, međutim, situacija se promenila u vreme krize, kada su muškarci sve češće prihvatali takve poslove. Naime, muškarci su zauzeli više od 60% novih poslova sa nepunim radnim vremenom iz kategorije slabo plaćenih kojom obično dominiraju žene - negovateljice, prodavačice, čistačice i pomoćne radnice.
Istovremeno su novi poslovi sa nepunim radnim vremenom za žene bili na profesionalnim i menadžerskim pozicijama, npr. u administraciji, zdravstvu, trgovini. Ta radna mesta uglavnom su ona sa punim radnim vremenom pretvorena u ona sa nepunim, kao i novootvorena radna mesta sa nepunim radnim vremenom.
Inače, evropsko tržište rada muči paradoks - dok se Unija bori sa rekordnom stopom nezaposlenosti u svojim članicama, milioni radnih mesta u brojnim sektorima ključnim za ekonomski razvoj su nepopunjeni.
Uprkos naporima da se spusti nezaposlenost i unaprede veštine domaće radne snage, internacionalne kompanije sa sedištima u Evropi i mala i srednja preduzeća imaju problem da nađu radnike koji su im potrebni.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar