Ni Gorenje više nije slovenačko

Kako prenosi portal Poslovni dnevnik, nakon tri dokapitalizacije, iskazane kroz ukupnu vrednost od 36,6 miliona evra i realizovane u poslednjih godinu i po dana, sada 51,9 posto vlasničkog udela u Gorenju drže stranci.

U fabrici iz Velenja, koja duže od pola veka proizvodi kućne aparate, Međunarodna finansijska korporacija ima među stranim deoničarima pojedinačno najveći udeo u kapitalu od 11,8 odsto, a sledi japanska grupacija Panasonic sa 9,5 odsto, koja je u Gorenje investirala 10 miliona evra krajem 2012. godine. Iako su Upravni i Nadzorni odbor kompanije u avgustu 2013. Skupštini akcionara izneli projekciju kako nameravaju dokapitalizacijom u tri kruga da povećaju osnovni kapital sa 66 na 129 miliona evra, to nije realizovano.

Naime, u izveštaju o poslovanju za prvih šest meseci ove godine objavljen je podatak da osnovni kapital iznosi 101,9 milion evra. Gorenje je za pola godine ostvarilo prihod u visini 601 milion evra, što je naspram učinka u istom razdoblju 2013. rast od 1,8 odsto. S obzirom na to da je lani na polugodištu Gorenje iskazalo gubitak od 7,8 miliona evra, ova je godina zasad donela pozitivnije trendove.

Slovenci su godinama odolevali izazovima privatizacije na internacionalnom nivou, zadržavajući u državnom vlasništvu najveće kompanije ili u portfeljima lokalnih tajkuna, uprkos njihovom posrnulom poslovanju. Najbolja ilustracija opiranja dolasku novih vlasnika je višegodišnja saga o Merkatoru koji postaje deo hrvatskog Agrokora. U međuvremenu je iz lepeze nekadašnjih slovenačkih privrednih uzdanica srpski Nektar preuzeo Fructal, a hrvatska Atlantic grupa Drogu Kolinska.

Evropska komisija ovih dana insistira na stečaju Elana zbog nezakonitih subvencija, a novog premijera Miru Cerara čeka paket od 15 preduzeća u većinskom vlasništvu države čiju su privatizaciju kratko zakočili nedavni vanredni parlamentarni izbori.