Ukrajina bira novi Parlament

Ovo su prvi opšti izbori otkako je lider Viktor Janukovič, koji je uživao podršku Moskve, zbačen u februaru, a Porošenko ih je sazvao sa ciljem da "očisti" parlament od Janukovičevih lojalista i napravi novi saziv sa proevropskom većinom, prenosi Rojters.

Ankete pokazuju da bi samo četiri od 29 političkih grupa koliko ih učestvuje u izbornoj trci, sa 3.114 kandidata na stranačkim listama, moglo da pređe prag od pet odsto koji je potreban za ulazak u sastav 450-člane Vrhovne Rade. Porošenkova stranka "Solidarnost" bi, zajedno sa savezničkom partijom "Udar na čelu" sa bivšim bokserom Vitalijem Kličkom, mogla da osvoji 20,5 odsto glasova, dok je podrška "Radikalnoj stranci" populiste Oleha Lijaška skočila na 8,6 sa šest odsto koliko je iznosila pre samo mesec dana, pokazuju rezultati istraživanja.

Nagli porast podrške Lijaškovoj stranci ugrožava šanse bivše premijerke Julije Timošenko da uđe u novi saziv parlamenta, prema istraživanju koje je sprovela Fondacija za demokratsku inicijativu. Ukoliko bi proruske snage otišle iz parlamenta, Porošenko bi lako mogao da oformi prozapadnu koaliciju sa saveznicima kao što je partija "Narodni front" predvođena premijerom Arsenijem Jacenjukom, kako bi nastavio sa proevropskim reformama, ocenjuje britanska agencija. Međutim, u slučaju da se Lijaškova stranka izuzetno dobro plasira, Porošenko će možda imati neugodan zadatak da traži podršku od političara koji je oštro kritikovao njegov mirovni plan i njegove kontakte sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

S druge strane, jedan od očekivanih gubitnika je stranka Julije Timošenko "Batkivščina" (Otadžbina), čija je podrška opala na 4,7 odsto. Timošenko (53), koja je bila jedan od najpopularnijih ukrajinskih lidera u proteklih 10 godina, sa radikalno prekrojenim političkim programom sada nije uspela da povrati masovnu podršku glasača, a ako danas ne osvoji nijedno poslaničko mesto, to bi moglo da znači njen politički sunovrat. Janukovičeva "Partija regiona", koja je nekada imala najveći broj poslanika u parlamentu, praktično je ugašena kao politička snaga, a njihovi saveznici komunisti, verovatno, neće imati nijednog predstavnika u parlamentu, prvi put otkako je Ukrajina stekla nezavisnost 1991. Novi parlament će imati rok od mesec dana da formira većinu koja treba da oformi novu vladu.

Lista kandidata iz skoro svih glavnih proevropskih partija puna je imena ratnih veterana i političkih aktivista, što odražava burnih 10 proteklih meseci kroz koje je Ukrajina prošla. Istraživanje javnog mnjenja pokazuje i da je 32 odsto od 2.025 ispitanika još uvek neodlučno. Anketom je obuhvaćena podrška samo za kandidate na stranackim listama koji će popuniti polovinu od 450 poslaničkih mesta, dok o drugoj polovini odlučuju individualna nadmetanja u takozvanim izbornim okruzima sa jednim mandatom.

Generalno, u takvim okruzima se glasa za vladajuću elitu te komentatori izražavaju očekivanja da će to i ovoga puta biti slučaj. Centralna izborna komisija, međutim, očekuje da će biti izabrano 424 poslanika, a ne 450, pošto isključuje mogućnost glasanja u 14 distrikata u istočnim regionima Donjeck i Lugansk. Naime, proruski aktivisti prete da će blokirati glasačka mesta u 14 distrikata u istočnim regionima i organizovati odvojene izbore početkom novembra, za šta očito imaju prećutno odobrenje Kremlja, navodi AFP. "Cilj Moskve ostaje isti", kaže Nikolaj Petrov, profesor na Višoj školi ekonomije u Moskvi, "a to je da ili kontroliše vladu u Kijevu ili da blokira odluke koje Moskvi ne odgovaraju".

Neki eksperti smatraju da će, ako se obistine predviđanja o ubedljivoj pobedi Porošenkovog bloka, taj rezultat odgovarati Moskvi. "Za razliku od običnih Ukrajinaca, Porošenko shvata da će morati da potraži kompromis u odnosima sa Rusijom", kaže Konstantin Kalašev, direktor Političke ekspertske grupe sa sedištem u Moskvi. Većina analitičara je mišljenja da će parlamentarni izbori u Ukrajini teško promeniti Putinov način razmišljanja, bez obzira na ishod.

"Naravno, ovi izbori neće izmeniti odnose između Rusije i Ukrajine", kaže Zarihin i dodaje da su "u igri faktori koji su daleko ozbiljniji od sastavljanja nove Rade". Francuska agencija primećuje i da Rusija, očigledno ne može da utiče na ishod izbora u Ukrajini.