Neurolozi: Tehnike CIA ostavljaju trajne psihološke ožiljke
Surove tehnike ispitivanja koje je CIA primenjivala na osumnjičenima za terorizam mogu ostaviti dugoročne psihološke ožiljke, kažu neurolozi.
Stručnjaci tvrde da mozak nesumnjivo može da postane uslovljen ekstremnim strahom i stresom, suprotno tvrdnjama CIA da ono što je činjeno u njenim zatvorima neće imati trajne mentalne ili psihičke posledice.
U izveštaju Senata američkog Kongresa, objavljenom početkom decembra, navodi se kako su istražitelji pokušavali da učine zatvorenike pasivnim i nemoćnim da pruže otpor. Da bi ih doveli u stanje koje psiholozi nazivaju "naučena bespomoćnost" korišćene su tehnike uskraćivanja sna, simulacije davljenja ili stavljanje zatvorenika u pozicije koje izazivaju stres.
Dokor Vinčenco Jakopino, savetnik u neprofitnoj organizaciji Lekari za ljudska prava koji je lečio žrtve torture širom sveta, izjavio je da izveštaj Senata sadrži dramatične primere ljudi koji će dugo imati psihološka oštećenja.
Posledice: promena ličnosti, depresija, gubitak pamćenja. Velika je verovatnoća, po njegovom mišljenju, da će imati post-traumatski stres, anksioznost, depresiju i trajnu promenu ličnosti. Mada su neke promene reverzibilne, "mozak nikada nije isti kao što je bio", rekao je neurolog Brus Makjuan s Univerziteta Rokefeler, koji istražuje posledice hroničnog stresa. On kaže da trauma i stres mogu da oštete sistem pamćenja. Dokazi o naučenoj bespomoćnosti dobijeni su krajem 1960-ih godina izvođenjem eksperimenata na životinjama.
U jednom takvom ogledu, psima su davani manji strujni udari koje nisu mogli da izbegnu. Kada su stavljeni u drugu kutiju u kojoj su mogli da izbegnu struju skakanjem na drugu stranu, nisu ni pokušavali to da učine. U izveštaju Senata navodi se da je to istraživanje poslužilo kao model koji su dva psihologa koje je CIA angažovala koristila za pravljenje programa ispitivanja zatvorenika. Fizičko mučenje takođe utiče na mozak, ali "psihološka tortura podriva samu sposobnost mišljenja, a ne ostavlja ožiljke", kaže psiholog Stiven Rajsner, jedan od osnivača Saveta za etičku psihologiju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar