U Hrvatskoj su u 19 časova zatvorena birališta na kojima su se građani prethodnih 12 sati izjašnjavali koga žele na čelu najmlađe članice Evropske unije u narednom petogodošnjem mandatu.
Ovoga puta, za razliku od prethodnih izbora kada je ih je bilo 12, "u igri" je četvoro kandidata - aktuelni predsednik i kandidat Socijaldemokrtatske partije Ivo Josipović, koji slovi za favorita, Kolinda Grabar Kitarović ispred Hrvatske demokratske zajednice, Milan Kujundžić (Savez za Hrvatsku) i Ivan Vilibor Sinčić - kandidat Živog zida.
U očekivanju prvih preliminarnih rezultata izbora, koji su protekli u snežnoj atmosferi i bez, do sada, prijavljenih bitnijih nepravilnosti i incidenata, Državna izborna komisija je objavila da je izlaznost, uprkos nepovoljnim vremenskim prilikama, do 16.30 sati bila 36,36 odsto, odnosno na birališta je izašlo više od 1,2 miliona birača.
Poređenja radi, na izborima 2009. godine u istom vremenskom intervalu izlaznost je bila nesto manja - 33,87 procenata, prenose hrvatski mediji.
Među gradovima, najbolji odaziv beleži Karlovac sa 44, 8 odsto, najslabiji Vukovar - 32 procenata.
Iako je podrška Josipoviću, prema ankatama i mišljenju analitičara hrvatske političke scen, najveća, rezultati ispitivanja javnog mnjenja ukazuju da je gotovo izvesno da neće sve biti rešeno u prvom krugu izbora na kojima pravo glasa ima ima 3.770.281 osoba i koje na 6.350 biračkih mesta nadgleda gotovo 22.000 posmatrača, najviše u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa.
Kako se hrvatski predsednik bira većinskim izbornim sistemom, za predsednika ili predsednicu biće izabran kandidat koji dobije većinu glasova svih birača koji su glasali (50 odsto plus jedan glas).
Ukoliko niko ne dobije potrebnu većinu, 11. januara održava se drugi krug u kojem učestvuju dva/dvoje kandidata koji su dobili najviše glasova u prvom krugu, podsećaju loklani mediji.
Nakon glasanja Josipović je rekao kako ima dobar osećaj i da očekuje pobedu, HDZ-ova kandidatkinja je ponovila kako je važno da sve države na području jugoistočne Evrope uđu u Evropsku uniju, Kujundžić je izrazio uverenje da su Hrvati shvatili da sami moraju da odluče, i da niko drugi neće u njihovo ime menjati Hrvatsku nabolje, a Sinčić se nada dobroj izlaznosti i očekuje da jedan novi sloj ljudi povrati poverenje u politiku.
Premijer Zoran Milanović očekuje da što veći broj ljudi ispuni svoju građansku dužnost jer su to, ističe, nakon tri godine prvi izbori koji bi trebalo da motivišu barem pedeset odsto birača i, kako ocenjuje, mogli bi "nešto reći".
Predsednik Sabora Josip Leko od novog šefa države "očekuje da razume i prošlost i da ima i viziju budućnosti Hrvatske, što je "naravno teško ostvariti, ali je moguće".
Predsednika se bira na petogodišnji mandat, a prema hrvatskom Ustavu, niko ne može biti biran više od dva puta uzastopno na tu funkciju. Nakon ustavnih promena iz 2000. godine, ovlašćenja su mu srazmerno mala – sukreiranje vanjske, obrambene i bezbednosne politike, međutim kako se bira na direktnim izborima ima priličan moralni autoritet.
Inače, svi kandidati kao glavni problem hrvatskog društva i građana prepoznaju nepovoljnu privrednu situaciju, nezaposlenost i pad standarda.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar