Zašto Švajcarci beže od evra?

Odluku Švajcarske da napusti fiksni kurs domaće valute franka prema evru neki već zovu "cunamijem", ali pošto se može očekivati još veći pad vrednosti evra, očigledno je da Švajcarci gube strpljenje.

Kako prenosi Dojče vele, iznenađenje u sedmici za nama, 15. januara, bilo je utoliko veće jer se predsednik Švajcarske nacionalne banke (SNB) Tomas Jordan donedavno zaklinjao kako će "braniti" paritet švajcarskog franka prema evru i kurs od 1,20 za jedan evro "po svaku cenu", a do tog pariteta je konačno i došlo nakon bolnih iskustava Švajcarske privrede u jeku krize u zoni evra.

I u Srbiji su se mnogi "opekli" sa kreditima sa deviznom klauzulom u "Švajcarcima", gde su iznos i rate bile povezane za vrednošću Švajcarskog franka u trenutku sklapanja kreditnog ugovora, navodi DW. Naravno, Švajcarsku Centralnu banku (SCB) nisu zanimale nevolje stranaca, koji su potpisali kobnu klauzulu, nego ih je brinulo nešto mnogo važnije: konkurentnost švajcarske ekonomije.

Kad je franak "jak", naime, švajcarski proizvodi postaju skuplji od konkurencije u evro-zoni, pa je zato je u leto 2011, SCB odlučio da fiksira kurs i obećao intervenisanje na švajcarskom tržištu deviza, kako bi se kurs održao. To za sobom, međjutim, povlači jošš jedno: SCB je prodajući franke imao sve više strane valute, a s obzirom da je narušeno poverenje u evro, švajcarske devizne rezerve su vremenom postale sve veće.

Tako je 7. januara ove godine, nakon što se pokrenulo pitanje ko će biti na Grčke, SCB objavio kako je zabeležen novi talas kapitala u švajcarskim francima. Samo u decembru su švajcarske devizne rezerve povećane za oko 32 milijarde na ukupno 495 milijardi franaka - najveći rast od leta 2012.

Za predsednika Švajcarske nacionalne banke očigleno nije bilo druge opcije nego da obustavi postojeći paritet. To znači je ponovno uvođenje "fiksnog kursa" u budućnosti malo verovatno, jer svetsko tržište ne može imati poverenja u nekoga ko prvo tvrdi da će "braniti" evro do poslednjeg franka da bi onda potpuno liberalizovao valutni kurs - i onda ponovo uveo paritet.

Za predsednika Nemačkog ekonomskog instituta (DIW) iz Berlina, Marsela Fračera odluka Švajcarske Centralne banke nije iznenađenje. "Odluka o ukidanju pariteta je odavno trebalo da bude donesena. Politika čvrstog kursa je doduše proteklih godina štitila švajcarske izvoznike i podsticala njihovu konkurentnost slabim frankom, ali ta politika se pokazala kao izuzetno skupa greška.

Vrednost franka će naime dugoročno rasti prema evru i gubitak vrednosti u deviznim rezervama bi mogao biti veliki. I trenutak odluke sigurno nije slučajan. Čekanje na odluku ECB o kupovini državnih obveznica, evro bi srednjoročno i dalje trebalo oslabiti. Tako bi SCB morala da kupuje još više deviza na tržištu.", smatra Fračer.

S druge strane, u Švajcarskoj se čuju kako će ove mere tamošnje usluge i proizvode učiniti preskupim, pa je tako Nik Hajek, predsednik koncerna švajcarskog proizvođača satova Svoč (Swatch), šokiran pomenutom odlukom. "Nedostaju mi prave reči! Jordan nije samo ime predsednika SCB, nego je to i ime reke, a to što banka čini, moglo bi se nazvati cunamijem. Kako za izvoznu industriju, tako i za turizam i na kraju, za čitavu Švajcarsku.", kaže on.