Kontinuirano približavanje srpskog plivanja svetskom vrhu

Posebno nam ohrabrenje uliva peto mesto štafete 4x50 metara, i to bez Velje Stjepanovića, našeg najboljeg plivača, koji je odlučio da ove zime manje nastupa i skoncetriše se na letnju sezonu. Skoro svi ostali naši takmičari postigli su sasvim solidne plasmane i rezultate u nivou ličnih rekorda ili bolje.

Decenijama bez kvalitetnog plivača

Teško da se i bolje upućeni sećaju da smo na velikom takmičenju imali čak osmoro predstavnika. Stariji se sećaju vremena kada u Srbiji nije bilo iole zapaženijeg plivača, pa se ne retko dešavalo da niko nije ni išao na svetska nadmetanja. O štafeti do pre desetak sezona niko nije ni pomišljao; sakupiti četiri kvalitetna plivača činilo se nemogućim, sizifovim poslom.

U bivšem sistemu kolektivni sportovi, posebno s loptom, bili su favorizovani, u centru pažnje. Takav status bio je praćen i finansijskim tokovima.

Pojedinačni sportovi su imali od države zajemčene osnovne uslove za rad, sve ostalo zavisilo je od snalažljivosti i društvene pozicioniranosti sportskih radnika aktivnih po klubovima. Sa takvom organizacijom, mogućnosti kluba bile su ograničene.

Prilagođavanje na nove uslove

No, došla su drugačija vremena, kada su klubovi više upućeni na samostalno izdržavanje. Promene su velike za klubove kolektivnih sportova, klubovi u pojedinačnim sportovima su se lakše prilagodili. Čini se i da su roditelji počeli decu više usmeravati u sportove gde rezultat ponajviše zavisi od samog takmičara.

Promene su vidljive i po rezultatima. Postali smo teniska velesila, mada nas u "belom sportu" ranije nigde nije bilo.

Dolaskom američkog Srbina Milorada Čavića započeta je i  niska medalja srpskog plivanja. Bljesnula je, na žalost i brzo splasnula, Nađa Higl, potom se pojavio Velja Stjepanović, takođe plivač koji se sportski razvio daleko od matične zemlje.

Dve dobre generacije

Sa druge strane, u mnogim ovdašnjim klubovima poboljšan je kvalitet stručnog rada, povećan je broj klubova i, za divno čudo, bazena. Rezultat nije izostao.

Dogodio se Istanbul 2009. kada su na evropskom prvenstvu u malim bazenima Čaba Silađi i Ivan Lenđer osvojili bronzane, a Nađa Higl srebrnu medalju. Dvojica zrenjaninskih mladića su standardni i dugogodišnji reprezentativci, okosnica su i sadašnjeg sastava.

Sledila je nova generacija talentovanih plivača iz Novog Sada, Sente i Beograda, a objedinjavanjem dve bliske generacije oformljena je reprezentacija čiji je glavni cilj što uspešniji nastup na Olimpijskim igrama u Tokiju. Do tada imaće niz provera na evropskim i svetskim šampionatima, pa je moguće da se sastav i uveća i oformi još neka štafeta.

Ostaci čaršije

Ipak, ostali smo i čaršijska sredina.

Tek što je mlađani Senćanin, koji se do pre dve i po godine bavio vaterpolom, na pobedničlkom postolju stao rame uz rame sa slavnim Britancem Benžaminom Proudom, mogli su se čuti glasovi da disciplina 50 delfin, u kojoj je Sabo osvojio medalju, nije olimpijska, da je u kratkim bazenima mnogo veća uloga okreta... Sitna zajedljivost.

U rangu najboljih

Naravno da je pobrojano tačno. Znaju to i Sabo i selektor Igor Beretić.

Nesporno da rezultati u kratkim bazenima imaju sportsku vrednost, ali i plivači i treneri znaju da su ovi nastupi pre svega pokazatelj kvaliteta trenažnog rada i trenutne spremnosti. Plasmani u 50-metarskim bazenima su mnogo važniji, uostalom u njima se održavaju i najvažnija nadmetanja.

Nastupi u Kopenhagenu nam potvrđuju da se naši vrhunski takmičari, kojih je još neuporedivo manje nego što ih je u plivački razvijenim zemljama, stasavaju u sportiste sposobne da se plasiraju u finala najvećih priredbi, a, uz malo sportske sreće, i osvoje medalju. Stjepanović, Sabo, muška štafeta 4x100, a i drugi reprezentativci, kontinuirano i uporno se približavaju evropskom, pa i svetskom, vrhu.