Osim toga, "crno-beli" su uspehom protiv Zadra učvrstili vodeću poziciju u regionalnoj ABA ligi. Možda je i važnije što oduševljavaju stilom, odlikuje ih brza i igra sa izrazito mnogo skokova, a spoljni igrači ubacuju trojke upravo kada se meč prelama.
Beogradska publika
Gledaoci su prepoznali kvalitet i atraktivnost, iz utakmice u utakmicu iznova pune Veliku dvoranu u Beogradu. Protiv ekipe iz Atine, po sedmi put ove sezone, prisustvovalo je više od 20.000 posetilaca, dok je prosek od preko 17.000 po meču primetno je iznad poseta koju beleže vodeći evropski klubovi poput Reala, Barselone, Fenerbahčea, Panatinaikosa ili Makabija.
U drugoj godini kako (ponovo) predvodi "crno-bele", trener Željko Obradović, čiji ugovor važi i za narednu sezonu, postigao je pravo čudo. U predstojećem razigravanju, Beograđani su već u startu naleteli na Real, najtrofejniji klub u istoriji košarke na Starom kontinentu. Po mnogima biće to "finale pre finala", poslastica za ljubitelje igre pod obručima.
Kako i drugi evroligaš iz glavnog grada Srbije Crvena Zvezda privlači velik broj posmatrača, Beograd je (p)ostao prava košarkaška prestonica Evrope i to će biti jak adut kada se budu definitivno utvrđivali učesnici Evrolige naredne takmičarske sezone. Podsetimo se, ovogodišnji plasman je najbitniji, ali ne uvek i odlučujući kriterijum. Čelnici lige vode računa da budu zastupljene sve evropske regije, naročito najveći gradovi.
Bitno je igrom biti prisutan i na tržištima sa kojih marketinški tim Evrolige najviše prihoduje. Naravno, trinaest klubova osnivača, danas suvlasnika Evrolige, stalni su učesnici, bez obzira na plasman u prethodnoj sezoni. No, igra i rezultati oba srpska kluba su izvanredni, dok je publika, o kojoj se u Evropi priča kao o svojevrsnom fenomenu, preporuka kakvu teško da ima ijedan drugi rival. Realno je očekivati da i naredne godine oba tima budu evroligaši.
Imperativ pobede
Zaista je bilo predivno ove zime ići na košarkaške utakmice bilo Partizana, bilo Zvezde. Međutim, nije teško uočiti da postoji i druga strana medalje. U pitanju su sastavi ekipa, za "crno- bele" nastupa sedam, za "crveno- bele" šest stranaca. Odmah valja reći da je slična situacija ne samo kada su u pitanju drugi evroligaši, već i učesnici u Evrokupu, nekoj vrsti "druge evropske košarkaške lige".
Snaga i ujednačenost nadmetanja iznuđuju od klubova da svake sezone pojačavaju timove. Naravno, nedostižna košarkaška velesila SAD su neiscrpan izvor vanserijskih košarkaša, mada je poslednjh godina sve više odličnih igrača iz zemalja Afrike, ali, bogme i iz košarkaški do sada gotovo neprimetnih evropskih država. Iznenađenja su izvanredni igrači iz Latinske Amerike, još više iz Australije. Nesporno da se košarka raširila širom globusa.
Treneri, naravno, pre svega za cilj imaju pobedu i petorku na terenu komponuju tako da protivniku bude što nezgodnija. Kako su utakmice najčešće neizvesne do poslednjeg minuta, dominantno igraju najbolji. Za slabije, možda bi preciznije bilo reći manje afirmisane, mesta ima samo povremeno.
Po koji minut igre
Nedavni meč u Zadru, u kome je Partizan sa 88:78 savladao domaći tim, lepo ilustruje vidljivu dominaciju stranaca u beogradskoj ekipi. U igru je ulazilo sedam stranih i četiri srpska igrača, prvi su zbirno imali 152 minuta igre, skoro 22 po igraču, dok od domaćih samo Trifunović sa 23 minuta igre može biti zadovoljan pruženom šansom. Naravno da je i učinak nejednak, stranci su ubacili čak 69, domaći skromih 19 poena.
Sve je tim neočekivanije što su utakmice u ABA ligi ipak uočljivo lakše. Zadar pamtimo kao decenijama jednu od vodećih jugoslovenskih ekipa, ali poslednjih godina rezultati "momaka sa Jazina" su osetno slabiji, značajniji samo na nacionalnom nivou. Procenjivalo se da će gostovanje na Jadranu biti prilika za dosad zapostavljene košarkaše gostiju. No, imperativ pobede nametnuo je da opet igraju samo najbolji.
Reprezentativni izuzeci
Primarni cilj Partizanu, kao uostalom i svakom učesniku značajnih takmičenja, jeste pobeda. Daleko od toga da klub ne vodi računa o razvoju igrača. Ipak, u odnosu na trijumf, sve ostalo je u drugom planu. Zapravo, čest je običaj da igrač stasava u manjem klubu, a najveći ga primame kada dostigne reprezentativan nivo.
To je uobičajen put, dobar i za samog igrača. Problemi mogu nastati onda ako u velikom klubu ne dobija dovoljnu minutažu, time ni priliku da do kraja pokaže šta ume. Utakmica u Zadru, realno ne od većeg značaja za Partizan, primer je kako se u težnji za pobedom zapostave druge stvari. Čak i ako inicijalno to nije bila namera.
Naravno da ima i primera kada veliki klubovi omoguće talentovanim, a još nedovoljno dokazanim košarkašima da se do masksimuma razviju. Odlični primeri su ovosezonski nastupi graditelja igre Partizana Avramovića i centra Zvezde Petruševa. U punoj meri su se nametnuli i za reprezentativan dres. Ipak, ostaje utisak da su u najboljim srpskim klubovima domaći igrači poprilično u sekundarnoj ulozi. Utakmica u Zadru to lepo ilustruje.
Komentari 3
Nik
Problem domacih igraca krece od skola i skolskih igralista. Koliko skola ima koseve prilagodjene mladjim kategorijama? Koliko ima nastavnike specificno obucene da uce decu kosarci? Ni na prste jedne ruke da se izbroji. Dodjite da vidite kako je omladinski sport organizovan u Spaniji. Moje dete od 11 godina ima u skoli, na sasvim dobrim terenima za svoj uzrast, 5 sati kvalitetnog treninga nedeljno. Vise od 80 dece u generaciji, decaka i devojcica trenira kosarku. S njima rade treneri koji rade kao pomocnici po seniorskim klubovima. Imaju organizovanu lige po regionima vec u toj kategoriji "pre-mini" sa delegiranim sudijama i 10 ili 12 timova, pa se igra svake subote. I ne rade to zato da bi Real ili Barselona pobedjivali, vec zato sto je sport vazan za razvoj i vaspitanje. A istovremeno se pravi i siroka baza domacih igraca. Cak i pored te baze koja je 100 puta bolja od nase, pogledajte sastave bilo kog tima ACB lige. Ima li 25% spanskih igraca? Znaci da je problem negde drugde, u amerikanizaciji kosarke i potpunom otvaranju "trzista rada". S druge strane, i kosarka koju gledamo je svemirska za ono sto se igralo u Evropi pre amerikanizacije. Neko ce reci, mi smo bili izuzetak, ali mi smo tada bili neki drugi, zemlja sa 25 miliona stanovnika i razvijenim sportskim drustvima, a sada smo banana.
Anonimus
ZLIMAN
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar