Ovih dana Košarkaški savez Srbije sačinio je i obeledanio ko će se, i po kom sistemu, nadmetati u Superligi, čiji pobednik stiče vrednu titulu šampiona Srbije.
Dakle, tek nekoliko dana pred start, klubovi su defititivno saznali kako će se takmičiti za trofej koji bi, po logici stvari, morao biti najznačajniji u domaćim prvenstvima.
Tako se i ove sezone Superliga definisala i sistem nadmetanja osmislio tek desetak dana pred početak (19. April), kao da je u pitanju nešto sporedno, iznenada iskrslo.
Potisnuta domaća takmičenja
Reč je o problemu koji se, praktično, ponavlja svake godine od kako je na Starom kontinentu ustanovljen nov sistem takmičenja čija je polazna orijentaciona tačka Evroliga, nadmetanje najboljih evropskih timova formirano pre četvrt veka po principima američke NBA lige.
Ulaganjem za sportske prilike znatnog kapitala, omogućavanjem da svi igrači u bilo kojoj ekipi učesnici budu stranci, brzo je dostignut izuzetno visok kvalitet nadmetanja, a najbolji klubovi iz svih evrodržava čine sve kako bi se našli u društvu 18 vodećih ekipa ili barem u Evrokupu - nešto kasnije upriličenom razvojnom takmičenju za one koji nisu uspeli, a i dalje gaje ambicije.
Takav razvoj događaja bitno je uticao na sistem i kalendar nacionalnih takmičenja, posebno u zemljama iz kojih vodeći klubovi učestvuju u Evroligi. Njihove obaveze se imaju u vidu pri formiranju rokovnika domaćih prvenstava, a često se i nacionalno nadmetanje oblikuje tako da ne remeti previše učesnike Evrolige, kasnije i Evrokupa.
Markentiški privlačan
Nevolje su tim veće što sportski rezutati i kvalitet nisu jedini kriterijum za učešće u Evroligi. Važno je imati odgovarajuću posetu na utakmicama, poslovati pozitivno, redovno plaćati ne male obaveze prema Evroligi, igračima, trenerima... Pri tome bitno je i koliko je država iz koje je klub kandidat marketinšiki zanimljva za Evroligu.
Upravo ovde počinju nevolje klubova iz Srbije i ostalih država nastalih iz nekadašnje Jugoslavije. Pojedinačno posmatrana svaka od njih je marketinški malo zanimljiva za Evroligu, pa najbolji tim niti iz jedne ne bi imao izgleda da ikada učestvuje u Evroligi.
Nađeno je korektno rešenje, formiranje zajedničkog nadmetanja najboljih ekipa iz svake države poznato kao ABA liga, kasnije i ABA 2 liga, neka vrsta prethodnog stepenika. Tako poslednjih sezona Zvezda i Partizan igraju u Evroligi, Olimpija (Ljubljana) i Budućnost (Podgorica) u Evrokupu u najvećoj meri zahvaljujući rezultatima postignutim u ABA ligi.
Naravno da svaka medalja ima i drugu stranu. U ovom slučaju, što se Srbije tiče, to su prevelike obaveze dva vodeća kluba. Tako Partizan i Zvezda istovremeno igraju Evroligu i ABA ligu, što je, samo u ligaškom delu nadmetanja, zbirno 60 utakmica po sezoni. Kada se zbroje i nastupi u plej-ofu, mečeva može biti 87.
Spojnica KLS i ABA lige
Naravno da ovim ekipama ostaje jako malo prostora za učešće u nacionalnim nadmetanjima. Stoga je Košarkaški savez Srbije svojevremeno formirao Košarkašku ligu Srbije u kojoj se po uobičajenom ligaškom sistemu nadmeću najboljih 16 ekipa, kada se izuzmu srpski učesnici u ABA ligi, kojih je poslednjih godina pet.
Superliga je zamišljena kao spojnica najboljih u KLS i pet iz ABA lige upravo radi dobijanja nacionalnog prvaka. Naravno u startu je bilo jasno da Superliga ne sme biti ni preduga, niti sa prevelikim brojem utakmica. Dolazi koncem sezone kada su i klubovi i igrači već iscrpljeni ostalim nadmetanjima.
Nevolja je što su se praktični problemi pokazali preteškim. KSS je pokušavao da brojnim izmenama iznađe povoljnu formu nadmetanja, ali do sada se nijedna nije pokazala naročito povoljnom. Lane su, recimo, abaligaši i tri prvoplasiorana tima KLS činili Superligu u kojoj se, podeljenoj u dve grupe, igralo ligaški.
Ove sezone iz KLS učestvuju samo dve prvoplasirane ekipe KLS i to tako što se sa dve najslabije plasirane od pet abaligaških timova, po kup sistemu, nadmeće za jedno mesto kako bi sa tri prvoplasirana srpska ABA tima potom po kup sistemu odlučivala za titulu šampiona Srbije. Pri tome se kup sistem igra na dve dobijene utakmice.
Slučaj Partizana
Prethodnih godina bilo je dosta neugodnosti oko Superlige. Partizan je dva puta odbio da učestvuje u ovom takmičenju, pravdajući se preopterećenošću. Zaista, lane je igrao plej-of u Evroligi i morao bi istovremeno da igra plej-of čak tri takmičenja - Evrolige, ABA i Superlige, uvek po kup sistemu na dve (u Evroligi tri) pobede. Ne samo da je prenaporno, već neodređen broj utakmica jako otežava usklađivanje termina sa potrebama drugih( uporednih) takmičenja. Možda je i to razlog zašto Partizan nije kažnjen.
Kasnim startom i nepovoljnim kalendarom Superlige, ove godine su u nepovoljnu situaciju gurnuti Vojvodina i Spartak, dve prvoplasirane ekipe KLS-a i dva kluba koja poslednjih sezona ostvaruju napredak u celini.
Zapalo im je da, u inače zgusnutom kalendaru, igraju veći broj utakmica Superlige baš u vreme kada se bore da osvoje prvo mesto u ABA 2 ligi, jedino koje vodi u vodeće reginalno nadmetanje. Moglo bi se reći da je kalendar Superlige takav da ometa i Spartak i Vojvodinu u ostvarivanju godinama željenog plasmana u viši rang.
Nema idealnog rešenja
Superliga kao spojnica ABA lige i KLS je potrebna, ali njenu optimalnu realizaciju ometaju nevolje u vezi s usklađivanjima kalendara različitih takmičenja i preveliko opterećenje najboljih košarkaša. Stoga se, možda, rešenje moglo tražiti u smanjivanju broj učesnika ABA lige (sa 14 na 12) i KLS (sa 16 na 14), dok se plej-of decenijama igrao po običnom kup sistemu.
Time bi se dobilo najmanje šest do osam termina, a Superligu bi valjalo osmisliti tako da se, po broju utakmica i načinu takmičenja, uklopi u dobijeno. Ako bi se i najuspešniji nagradio plasmanom u neko od FIBA evrotakmičenja, čini se da bi Superliga, odnosno titula prvaka Srbije, dobila na značaju i atraktivnosti.
Naravno da Košarkaškom savezu Srbije nije lako. Najbolji klubovi insistiraju na Evroligi, sve ostalo im je u drugom planu, a evroligaške obaveze su velike i snažno utiču na domaća nadmetanja. Izostanak potpunijeg dogovora (privatnih) vlasnika Evrolige i FIBA ograničava domete KSS.
Ipak, i u ovakvim okolnostima moguće je naći bolje rešenje od onih koja su lansirana poslednjih godina. Stoga ostaje obaveza da se nastavi sa inovacijama kako bi se došlo do sistema i kalendara takmičenja relativno prihvatljivih za sve učesnike.
.jpg "Ember u finalu mastersa u Parizu")
Komentari 4
Anonimus
BL
Lacika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar