"Stoko", "đubre" - tako se "časte" naši poslanici

Rasprave na političkoj sceni Srbije iz dana u dan prevazilaze granice kulturnog i pristojnog ophođenja. Političari kao da se utrkuju ko će koga više uvrediti.

"Iako sam u prvi mah mislio da se ne obazirem na bolesne laži psihopate i umobolnika Bojana Pajtića, hoću da svuda pokažem njegove razmere laži, ludila i izopačenosti", izjavio je nedavno Igor Mirović (SNS).

"Pošto mi nije dozvoljena replika, rekao sam "stoko jedna", što je blaga i precizna definicija onoga što se tamo dešava. Nisam hteo da uvredim predsedavajućeg, to je bio moj odgovor na siledžijstvo", u decembru je objasnio Zoran Živković (NDS).

"Genocid ste napravili sa otpuštanjima i možete da kažete da će neko otpuštati i možete da spočitavate nekome i možete da gledate u staklenu kuglu", izgovorio je u novembru Zoran Babić (SNS).

"Đubre jedno", bila je poruka Dragana Šutanovca upućena predsedavajućem Bečiću pošto mu je isključio mikrofon.

Da li su političari svesni kakav odjek ima svaka njihova izgovorena reč?.

"U žaru političke borbe dogodi se da padnu teške reči i zaista se izvinjavamo što u tim prepucavanjima počinjemo da ličimo na DS i potrudićemo se da više ne ličimo", kaže za B92 naprednjak Vladimir Đukanović.

"Na našu konstataciju da su kupovani poslanici oni odgovaraju da smo bolesnici, umobolnici, počinitelji genocida, ebola, virusi, razbojnici, lopovi...", kaže demokrata Borislav Stefanović.

"Naravno da je SNS kao najjači odgovoran za to, jer oni diktiraju vokabular koji se koristi u političkoj areni", smatra Stefanović.

"Kultura se ogleda u poštovanju legitimiteta, ako neko uporno drži vlast sa šest odsto, onda je to nekultura, oni nemaju prava da pričaju o tome", navodi Đukanović.

Političari se jednog dana vređaju, drugog izvinjavaju. Usvajanjem kodeksa ponašanja koji se dugo najavljuje možda se neće izbeći uvrede političkih protivnika, ali će bar biti uvedeno kažnjavanje neprimerenih postupaka.

Sociolog Ratko Božović izjavio je da bi svi u političkom polju morali da zauzdaju političke strasti i drže ih pod kontrolom, jer ukoliko se politička strast ne ukroti, onda nema ni dijaloga. "Ovde se jednostavno neistomišljenik poništava i pre nego što je on počeo da govori. Tamo gde nema dijaloga imamo verbalni teror. Kako će oni uopšte i sarađivati ako i ne čuju jedni druge?", rekao je Božović.