Pacijenti moraju sami da kupuju gaze i igle

U mnogim bolnicama i domovima zdravlja u Srbiji trenutno nema potrošnog materijala, neki kubure sa nedostatkom lekova, pojedini nemaju grejanje, a tu su i ustanove u kojima su veoma loši uslovi i za pacijente i za medicinare.

Potrošnog materijala u mnogim zdravstvenim ustanovama nema iz više razloga: jednima je zbog dugovanja blokiran račun, pa nemaju odakle da ga plate, kod nekih rukovodioci nisu na vreme raspisali tender za nabavku, a mnogi se suočavaju i sa obaranjem konkursa za nabavljanje potrošnog materijala, pa proces žalbi i raspisivanje novog tendera traje unedogled.

Dr Nevenka Dimitrijević, PR Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, napominje da u većini domova zdravlja mnogo toga neophodnog nema, poput lekova u ampulama i drugih preparata bez kojih se ne može pomoći u hitnim slučajevima. Radi se uz pomoć "štapa i kanapa", dodaje ona, a poseban problem su loši uslovi.

- Neki lekovi su nezamenljivi, pa molimo boga da se nešto ne dogodi pacijentu kada njih nema. Domovi zdravlja nemaju dovoljne količine sredstava za higijenu, a u mnogim ustanovama instalacije su loše. Sve više ustanova će imati problema sa blokadom računa, jer direktori nemaju dovoljno znanja da se izbore sa svim nedaćama. U bolnicama nema dovoljno lekova i često se pacijentima kaže da moraju da ih donesu. Mislim da su devedesete godine prošlog veka bile bolje nego što je sada slučaj, jer su tada pacijenti, uprkos malim platama, mogli da nabave materijal, a sada mnogi nemaju ni dinara ušteđevine - tvrdi dr Dimitrijević.

Tenderi padaju i razvlače se nekoliko meseci

U nekim ustanovama pacijenti su prinuđeni da donose od kuće gazu ili kanilu kako bi dobili medicinski tretman. Dr Zoran Radovanović, direktor Kliničkog centra "Niš", navodi da gotovo stalno gleda primedbe pacijenata i tako vidi šta nedostaje.

- Kada se nabavlja materijal, dešava se da tenderi padaju i da se razvuku na nekoliko meseci, jer se ulažu žalbe. Nabavili smo skupe lekove da to pacijenti ne bi kupovali, jer je mnogo bolje da osoba, ako treba, kupi kanilu koja košta 40 dinara, a ne skupoceni medikament. Nikoga još nismo vratili sa operacije. Problem je što mi, na primer, nabavimo onoliko kanila ili gaza koliko je potrebno za naše pacijente, ali trećina bolesnika koju lečimo stigne iz drugih gradova zbog teških operacija, pa se taj materijal potroši. Bilo bi u redu da bolnice iz drugih gradova zajedno sa pacijentom šalju i materijal, jer mi dobijamo 400 milona dinara manje ove godine za potrošni i ugradni materijal - kaže dr Radovanović.

- Apelujem da se na deo nabavke za lekove obrati pažnja, da nas Agencija za lekove ne koči sa procedurama i dobavljači sa žalbama za tendere. Trudimo se da radimo sve zbog pacijenata, čak smo uspeli 212 miliona dinara da "dovučemo" u donacijama u KC "Niš" prošle i pretprošle godine – dodao je dr Radovanović.

Za KCV manje novca za sočiva

U Kliničkom centru Vojvodine pojašnjavaju da, za sada, imaju u dovoljnoj količini potrošnog materijala za bolničke pacijente, kao i da s obzirom na to da Republički fond za zdravstveno osiguranje opredeljuje sredstva za implantate u ortopediji na osnovu učinka u prethodnom periodu, za ovu godinu imaju dovoljno novca.

- Nažalost za ovu godinu imamo manje opredeljenih sredstava od prethodne godine za sočiva kod operacija katarakti. Pojedine bolnice u Vojvodini su prestale da rade operaciju katarakte, pa je veliki pritisak na Kliniku za očne bolesti KCV. Trudićemo se da aneksnim ugovorom RFZO dobijemo dovoljnu količinu – ističu u ovoj ustanovi.

U Ministarstvu zdravlja napominju da veliku ulogu u rešavanju ovog problema imaju rukovodioci ustanova, jer moraju na vreme da raspisuju tendere i utiču na poboljšanje rada.