Zojin zakon zatvara sve genetičke laboratorije?

Novi Zakon o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti mogao bi da dovede do zatvaranja praktično svih genetičkih laboratorija u Srbiji, upozorio je danas poznati stručnjak u toj oblasti dr Oliver Stojković.

Reagujući na zakon koji je u javnosti poznat kao "Zojin", jer su ga inicirali roditelji Zoje Mirosavljević, devojčice preminule od Batenove bolesti, on je ukazao na njegovu "neusaglašenost sa realnošću". "Namere zakonodavca su očigledno plemenite, a neka od predloženih rešenja načelno dobra", ocenio je Stojković i dodao da, uprkos tome, "ovaj zakon umesto da uredi ovu oblast, unosi pravu pometnju u organizaciju službi za genetičke analize u okviru zdravstvenog sistema".

"Donesenim zakonom većini mojih kolega - genetičara, stručnjacima koji su do sada obavljali genetičke analize u brojnim laboratorijama, uglavnom u većim zdravstvenim centrima, oduzeto je pravo na sprovođenje genetičkih analiza",  dodaje Stojković.

Podsećajući da genetičke analize na koje se ovaj zakon odnosi u našoj zemlji, kao i svuda u svetu, u najvećem broju rade stručnjaci iz redova biologa i molekularnih biologa, on je ukazao da je novim zakonom izričito propisano da tu vrstu dijagnostike mogu da obavljaju samo lekari, i to u ustanovama tercijarne zdravstvene zaštite. - Na prste jedne ruke mogu se u našoj zemlji nabrojati lekari koji su se opredelili da svoj profesionalni vek provedu u genetičkim laboratorijama umesto u lekarskim ordinacijama - istakao je i dodao da je slična situacija i u svim drugim zemljama u svetu.

On je naveo da veliki broj genetičkih analiza za retke bolesti u našoj zemlji, do stupanja ovog zakona, nije obavljan u ustanovama tercijarne zdravstvene zaštite, niti su ih obavljali lekari, kako to predviđa novi zakon, već u univerzitetskim laboratorijama. Zbog toga bi genetičari, "nastavljanjem sa pružanjem usluga hiljadama pacijenata koje se svake godine testiraju u ovim laboratorijama, kršili zakon, kao što će ga kršiti i svi oni biolozi uključeni u dijagnostiku naslednih i retkih bolesti, koji su zaposleni u laboratorijama u zdravstvenim centrima", upozorio je prof. Stojković.

On je izrazio nadu da će zakonodavac, koji je propustio da konsultuje genetičku struku, u najskorije vreme izmeniti odredbe "na način koji menja ne samo ovo fundamentalno pogrešno zakonsko rešenje, već i ispravlja druge nepreciznosti, kontradiktornosti i nedorečenosti koje čine zakon u značajnoj meri neupotrebljivim".

Milisavljević: Zojin zakon ne ugrožava genetičare

Genetičari nemaju razloga za strah, Zojin zakon ne preti genetičkim laboratorijama, tvrdi Dušan Milisavljević, lekar, i poslanik Demokratske stranke koji je i bio predlagač Zojinog zakona u Skupštini Srbije. On podseća da su i genetičari bili konsultovani prilikom izrade zakona, te da ovaj propis nije donet po hitnom postupku.

"U celom zakonu je reč o genetičkim uslugama, a pružaoci tih usluga mogu biti različiti i oni su definisani u članu 3 stav 1 tačka 23 gde stoji da se davaocem usluge smatra zdravstvena ustanova koja ima organizovanu i ovlašćenu službu pružanja genetičkih usluga u okviru rada savetovališta, rada na humanoj genetici ili referentnih centara za retke bolesti, kao i svaki oblik privatne prakse koji u okviru svoje delatnosti i po odobrenju Ministarstva pruža genetičku uslugu", objašnjava Milisavljević na svom Fejsbuk profilu reagujući na tvrdnju genetičara Olivera Stojkovića.

On navodi da član 30 stav 2 takođe govori o "multidisciplinarnom konzilijarnom veću kod dijagnostike retkih bolesti i naročito teških dijagnoza gde je ostavljeno da bude široko to postavljeno da budu različite struke i biolozi, a ne samo lekari genetičari, sto će takođe biti predmet podzakonskog akta tj. pravilnika koji će biti usvojen da bi omogućio primenu zakona u punom smislu".

Tačno je, navodi Milisavljević, da član 6 uređuje postupanje lekara, ali on ne isključuje rad drugih struka, on uređuje samo da lekari trebaju da imaju takve kvalifikacije, da ne mogu biti obični lekari već visoko specijalizovani za oblast genetike. U pogledu drugih struka koji rade u Centrima i laboratorijama to nije bilo sporno i zakon ne sadrži takvu odredbu, navodi Milisavljević.

On podseća da je genetička struka konsultovana u donošenju ovog zakona te da propis nije donet po hitnom postupku. "Predlog zakona je bio na sajtu Skupštine Srbije više od 12 meseci. Zakon je uključio dodatni rad na amandmanima, koji je zbog specifičnosti problematike imao u vidu da zakon treba da da jedan dobar okvir, a podzakonski akti, kao i stručni vodiči i protokoli da upotpune detalje jer je oblast dijagnostike veoma široka od preventive do razlicitih oblika. To je veoma zahtevan zakonodavni rad da to objedini i sagleda", podseća Milisavljević.

"Kada je reč o dijagnostici retkih bolesti izričito se navodi u članu 29 stav 3 da dijagnostiku sprovodi u vidu merenja i čitanja testa za to ovlašćena laboratorija. To podrazumeva rad svih lica u laboratoriji koja su inače tu zaposlena. Pošlo se od toga da je veliki doprinos imati takav zakon, a da ce ga praksa u nekim pitanjima potvrditi, a u nekima možda korigovati", poručuje Milisavljević.

Za "Zojin zakon", koji je u ponedeljak stupio na snagu, ocenjeno je da će dati novu nadu deci oboleloj od retkih bolesti i njihovim roditeljima jer je uveo mogućnost da se upućuju u inostrane centre, ili da se tamo šalju uzorci njihove krvi ili tkiva, ako se dijagnoza u zemlji ne postavi u roku od šest meseci.

Novi Zakon o prevenciji i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti mogao bi da dovede do zatvaranja praktično svih genetičkih laboratorija u Srbiji, upozorio je danas poznati stručnjak u toj oblasti, prof. dr Oliver Stojković.

Reagujući na zakon koji je u javnosti poznat kao "Zojin", jer su ga inicirali roditelji Zoje Mirosavljević, devojčice preminule od Batenove bolesti, on je ukazao na njegovu "neusaglašenost sa realnošću".

- Namere zakonodavca su očigledno plemenite, a neka od predloženih rešenja načelno dobra - ocenio je prof. Stojković i dodao da, uprkos tome, "ovaj zakon umesto da uredi ovu oblast, unosi pravu pometnju u organizaciju službi za genetičke analize u okviru zdravstvenog sistema".

- Donetim zakonom većini mojih kolega - genetičara, stručnjacima koji su do sada obavljali genetičke analize u brojnim laboratorijama, uglavnom u većim zdravstvenim centrima, oduzeto je pravo na sprovođenje genetičkih analiza - naveo je prof. Stojković u saopštenju dostavljenom medijima.

Podsećajući da genetičke analize na koje se ovaj zakon odnosi u našoj zemlji, kao i svuda u svetu, u najvećem broju rade stručnjaci iz redova biologa i molekularnih biologa, on je ukazao da je novim zakonom izričito propisano da tu vrstu dijagnostike mogu da obavljaju samo lekari, i to u ustanovama tercijarne zdravstvene zaštite.

- Na prste jedne ruke mogu se u našoj zemlji nabrojati lekari koji su se opredelili da svoj profesionalni vek provedu u genetičkim laboratorijama umesto u lekarskim ordinacijama - istakao je prof. Stojković i dodao da je slična situacija i u svim drugim zemljama u svetu.

On je naveo da veliki broj genetičkih analiza za retke bolesti u našoj zemlji, do stupanja ovog zakona, nije obavljan u ustanovama tercijarne zdravstvene zaštite, niti su ih obavljali lekari, kako to predvidja novi zakon, već u univerzitetskim laboratorijama.

Zbog toga bi genetičari, "nastavljanjem sa pružanjem usluga hiljadama pacijenata koje se svake godine testiraju u ovim laboratorijama, kršili zakon, kao što će ga kršiti i svi oni biolozi uključeni u dijagnostiku naslednih i retkih bolesti, koji su zaposleni u laboratorijama u zdravstvenim centrima", upozorio je prof. Stojković.

On je izrazio nadu da će zakonodavac, koji je propustio da konsultuje genetičku struku, u najskorije vreme izmeniti odredbe "na način koji menja ne samo ovo fundamentalno pogrešno zakonsko rešenje, već i ispravlja druge nepreciznosti, kontradiktornosti i nedorečenosti koje čine zakon u značajnoj meri neupotrebljivim".

Za "Zojin zakon", koji je u ponedeljak stupio na snagu, ocenjeno je da će dati novu nadu deci oboleloj od retkih bolesti i njihovim roditeljima jer je uveo mogućnost da se upućuju u inostrane centre, ili da se tamo šalju uzorci njihove krvi ili tkiva, ako se dijagnoza u zemlji ne postavi u roku od šest meseci.