Jedna medicinska sestra brine o 30 pacijenata

Zdravstvo Srbije na 100.000 stanovnika ima 623 medicinske sestre, za četvrtinu manje nego bolnice u zemljama EU.

Posledice manjka ovog kadra i te kako se osećaju u praksi: jedna sestra često mora da brine o 30 pacijenata, a da bi sistem opstao prinuđene su da rade i kao negovateljice, administrativni radnici, spremačice, da daju terapiju, ali često i da kao pravi "fizikalci" nose boce sa kiseonikom teške i po 50 kilograma. Zato u penziju često odlaze kao invalidi i nasuprot svim medicinskim standardima često pravo iz noćne smene, koja bi, kao i urgentna služba, trebalo da bude "rezervisana" za mlađi kadar.

Iako na evidenciji nezaposlenih ima 5.440 medicinskih sestara sa srednjom školom i osam sa visokim obrazovanjem, gotovo da nema zdravstvene ustanove koja ispunjava standarde za ovaj kadar. A, zbog besparice u zdravstvenoj kasi, bar zasad, nema ni mnogo izgleda da se zaposli veći broj sestara. Uglavnom se samo popunjavaju radna mesta koja se uprazne zbog odlaska u penziju ili napuštanja posla. Tako, recimo, Kliničkom centru Kragujevac, trenutno nedostaje oko 400 sestara, a procene su da je na nivou cele Srbije potrebno još minimum 2.000 sestara. U novembru Ministarstvo zdravlja je odobrilo zapošljavanje 328 sestara u celoj Srbiji.

"Retko gde se poštuju standardi da u intenzivnoj nezi jedna sestra brine o jednom pacijentu, jer nas nema dovoljno. Iako je u svetu ograničeno koliko sestra može da radi u intenzivnoj nezi, i u urgentnoj službi, kod nas je praksa da mnoge započnu i završe karijeru u Urgentnom centru. Tražili smo da se rad u tim službama, napokon, ograniči na ukupno 15 godina, tri puta po pet, sa pauzama od godinu dana. Odbor za zdravlje i porodicu Skupštine Srbije je to podržao i sad čekamo sastanak u Ministarstvu zdravlja", kaže predsednica Sindikata medicinskih sestara i tehničara Dragica Ćurčić.

Jedan od razloga za ovakvu inicijativu su alarmantni podaci istraživanja prema kojem su od 4.000 anketiranih sestara i tehničara, njih 1.600 postali invalidi tokom rada. Bolesti koje se kao procentualno najzastupljenije javljaju su teška i degenerativna oboljenja kičme i uopšte kostno-zglobnog sistema, što se i prema podacima o uslovima rada vezuje za velika fizička opterećenja kojima su izloženi u toku rada.

"Uloga medicinske sestre u našem zdravstvu je potpuno degradirana, iako nosimo ogroman teret posla, a 35.000 dinara, koliko u proseku primaju sestre, ponižavajuća je nadoknada za sve što se od njih traži. I od te ponižavajuće plate sestre, ipak, uspevaju da se dalje školuju, ustanove od toga imaju benefit, ali se diplome još "ne boduju" kada se određuju koeficijenti za obračun zarade", objašnjava predsednica Foruma nastavnika i profesora zdravstvene nege u Udruženju medicinskih sestara, tehničara i babica Verica Milovanović.

Dragica Ćurčić kaže da sad izlazi deseta generacija sestara sa visokom strukovnom školom, kakve odranije postoje pri medicinskim fakultetima u Novom Sadu i Nišu, a sad i u Beogradu. "Problem bi u pristupnim pregovorima moglo da bude to što EU traži da 30 odsto sestara ima visoku strukovnu školu, a kod nas je ima jedva 10 odsto. Čini se da se kod nas uopšte ne razmišlja o tome da razvoj medicine mora da prati i usavršavanje medicinskih sestara i tehničara. Najbolje sestre nam odlaze i veoma se dobro pozicioniraju u zdravstvenim ustanovama u Nemačkoj, Norveškoj i drugim zemljama, jer su tamo naše srednje medicinske škole visoko cenjene, iako njihovi zdravstveni sistemi ne poznaju sestru sa srednjim obrazovanjem, i zapravo su to negovatelji.", kaže Verica Milovanović.

Razlog za odlazak nije samo bolja zarada, koja je i u obližnjoj Hrvatskoj ili Sloveniji, tri do čak 10 puta veća nego u Srbiji, nego i bolji i lakši uslovi rada. Od ukupno 113.000 zaposlenih u zdravstvu Srbije, 63.000 su medicinske sestre i tehničari, a starosna struktura je nepovoljna jer čak 60 odsto sestara i tehničara ima između 40 i 60 godina.

Preme podacima Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara dosad je izdato gotovo 84.000 licenci za ovaj kadar.