Čemu služe državni praznici u Srbiji?

"Praznici su ranije bili deo ideološkog sklopa, a sada, kada je zemlja u neredu, praznici su prazni. Ne doživljavamo ih kao svečanost, kao nešto što je mnogo drugačije od drugih dana - osim što se ne radi. To je pauza od svakodnevice, ali su prazni kao i naš svakodnevni život", priča Ratko Božović, sociolog.

Nekadašnji Dan Republike radovao je sve od najmlađih do najstarijih. Svinjokolj, praznovanje, mini-odmor, Titovi pioniri, partizanski filmovi - duh jednog vremena. Danas nema emotivnosti koja se vezuje uz državni praznik. Umor, obaveze, pretrpanost poslom, toliko su okupirali ljude da se oni u novim praznicima ne snalaze i ne pronalaze. Mladi koji nisu živeli u vreme SFRJ ni ne razumeju potrebu za slavljenjem državnih praznika. Jedino što vole da obeleže je 1. maj, Praznik rada - od uranka do roštiljanja, tada se ispoštuje svaki propratni gušt.

"Promenjena je socijalna uloga i funkcija praznika. Suština svih praznika je da je porodica na okupu. Bilo je i ostalo tako. Druga funkcija su socijalni kontakti koji se pospešuju tokom praznika jer su ljudi usmereni jedni na druge. Obično se to vreme provodilo uz prijatelje, kumove, drage ljude... Ranije je mnogo više vrednovana država. Državni praznik u sistemu vrednosti svakoga od nas predstavljao je instituciju kao što je predstavljala i ta država. Mada, privatnici rade i tada", ističe Vesna Tomić, socijalni psiholog.

Značajniji dani, makar prividno, postali su crkveni praznici. Ljudi su se okrenuli religiji u traženju za izgubljenim osećajem pripadnosti. "To je povratak nekom iskonu, potisnutoj osećajnosti. Crkveni praznik ima višu intonaciju od "praznog praznika". Na verske praznike se podseća da bi se nešto osećalo, a na državne se čeka kao na prekid posla i obaveza...", objašnjava Božović.

Svi državni praznici Srbije

1. i 2. januar Nova godina, neradni dani

15, 16, 17. februar Sretenje, neradni dani

22. april Sećanja na žrtve holokausta, radni dan

1. i 2. maj Praznik rada, neradni dani

9. maj Dan pobede, radni dan

28. jun Vidovdan, radni dan

21. oktobar Sećanje na žrtve II sv. rata, radni dan

11. novembar Primirje u I sv. ratu, neradni dan

Svi verski praznici

7. januar Božić (pravoslavni), neradni dan

27. januar Sveti Sava, radni dan

3, 4, 5. i 6. april Uskrs (za katolike), neradni dani

10, 11, 12. i 13. april Vaskrs (za pravoslavce), neradni dani

17. jul Bajram (za Islamske zajednice), neradni dan

23. septembar Jom Kipura (jevrejski praznik), neradni dan

25. decembar Božić (katolički), neradni dan

Dan borca

Jedan od državnih praznika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i Savezne Republike Jugoslavije. Dan borca, nazivan i Praznik ustanka naroda Jugoslavije, obeležavao je godišnjicu sednice Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Jugoslavije, održane 4. jula 1941. godine u Beogradu, na kojoj je doneta odluka o podizanju oružanog ustanka. Dan borca je bio proglašen 26. aprila 1956. godine i proslavljao se u čitavoj Jugoslaviji. Ukinut je 2001. godine.

Mečkina senka

U narodu se verovalo da na Sretenje počinje prelazak iz zime u proleće, kao i da su od Sretenja dani duži, a noći sve kraće. Na Sretenje, kažu, mečka izlazi iz jazbine i ako spazi svoju senku, vraća se da produži spavanje još šest nedelja jer će zima još toliko trajati. Ako ne vidi svoju senku, uputi se u šumu da traži hranu. Ako je na Sretenje oblačno, onda će kraj zime biti blag, ako je na ovaj praznik vedro, zima će biti hladna i vetrovita.

Neradnih 13 dana

Zbog proslavljanja državnih praznika stanovnici Srbije pravoslavne i katoličke vere godišnje ne rade osam dana, ali ako tome dodamo i verske praznike, imaju 13 neradnih dana. U SFRJ je zbog praznovanja neradno bilo samo sedam dana: dva dana za Novu godinu, dva dana za 1. maj, jedan dan za Dan borca i dva dana za Dan republike, 29. novembra. Na ovo bi trebalo dodati i po dan-dva praznika u republikama.

Dan Republike

Dan Republike praznik je bivše SFRJ i decenijama je obeležavan 29. novembra, na godišnjicu Drugog zasedanja AVNOJ-a u Jajcu 29. novembra 1943, kada su predstavnici partizanskog pokreta otpora proglasili federalno uređenje Jugoslavije i ustavotvornu skupštinu FNRJ.

Ovaj praznik se proslavljao dva neradna dana, 29. i 30. novembra. Đaci prvaci su na taj dan postajali Titovi pioniri, polažući zakletvu u školama. Svaki pionir dobijao je plavu kapu (titovku), crvenu maramu i crvenu pionirsku knjižicu.

Dan Republike poslednji put je obeležila Srbija 2001. godine. Ostao je praznik u SR Jugoslaviji do 14. novembra 2002, kada je ukinut odlukom Savezne skupštine.

Zašto se slavi Sretenje?

Dan državnosti Srbije je i Dan ustavnosti Srbije, kao i dan sećanja na početak Prvog srpskog ustanka. Slavio se do nastanka Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, kada je ukinut. Ponovo se obeležava u Srbiji od 2002. godine, a od 2012. godine proslava ovog dana produžena je na dva dana.

Na Sretenje 1804. god. održan je Zbor u Orašcu kojim je počeo Prvi srpski ustanak. Godine 1835, takođe na Sretenje, u Kragujevcu je donet Sretenjski ustav, prvi demokratski ustav Srbije, pa je slavljen i kao Dan ustavnosti. Ovaj datum je uzet kao početak stvaranja moderne srpske države.