Za samo godinu broj firmi koje imaju samo osnivača i nijednog zaposlenog radnika u Srbiji uvećao se za čak 562 u odnosu na 2013, tako da ih je prošle godine, po podacima Agencije za privredne registre, bilo čak 27.617.
To je gotovo trećina od svih registrovanih privrednih društava u Srbiji. Te firme raspolažu imovinom od 550 milijardi dinara. I ne samo to, deo firmi bez ijednog zaposlenog prošlu godinu završio je sa zaradom od po nekoliko stotina miliona dinara, pa su tako postali milioneri koji, ako je verovati onome što piše APR, sav prihod ostavljaju sebi jer nemaju s kim da ga dele. Čak 24 takve firme prošle godine imale su prihod veći od 4,4 miliona evra, a među njima prednjače energetičari, one koje se bave građevinskim projektima i istraživači nafte i gasa. Ukupno su ti "milioneri" prošle godine prihodovali gotovo 200 milijardi dinara.
Ipak, podaci govore da ta privredna društva, i pored milionskih prihoda i nepostojećih radnika, na kraju godine beleže i minus, a takvih je bilo pet. Zakon, dakako, ne brani osnivanje takvih firmi, a osnovni problem leži u činjenici da time što preduzeće nema zaposlenih za njih osnivač ne mora da garantuje kompletnom imovinom, one posluju bez ikakve odgovornosti i stvarne kontrole.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku objašnjava da su to zapravo one firme koje imaju probleme s dugovima ili strah od stečaja te osnivaju nove bez zaposlenih kao rezervnu varijantu u slučaju stečaja glavnog preduzeća. Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća Milan Knežević pak takve firme naziva "pampersima" za jednokratnu upotrebu.
– Očigledno je da su da te "pampers" firme za jednokratnu upotrebu: da se na njih razduži roba koja nestaje bez traga posle uvoza i tako omogući nezakonito poslovanje matičnih firmi – ocenio je Knežević.
Za profesora Miodraga Zeca jedan od razloga za ogroman broj firmi bez zaposlenih je svako koncepcija srpskog društva. – Kada postoji društvo koje je zasnovana na stvaranju, postojanje firmi bez radnika je prosto nemoguće jer radnici su ti koji stvaraju, prave robu. Međutim, ako imamo društvo u kojem je moguća velika preraspodela vrednosti kroz trgovinu, posredovanje, finansije, onda su moguća i preduzeća bez ijednog zaposlenog. Oni su, zapravo, poluga preko koje se preraspodeljuje ono što postoji u društvu", kaće on.
Njega ne iznenađuje ni podatak da firme bez zaposlenih ostvaruju dobit jer je, kako ističe, dobijaju preraspodelom poreske vrednosti, tako što uzimaju deo kolača koji im, zapravo, ne pripada jer nemaju radnike koji nešto stvaraju.
– Oni su ubačeni između uvoznika i države, ubačeni su između svega i svačega i preko njih se samo fiktivno nešto obavlja. Njima se dodaje, ali im se ništa ne oduzima. Oni u razlici u ceni ostvaruju dobit i za to im zaista i ne treba radnik. Kada je Mirko Marjanović bio direktor "Prometgasa", to je bilo preduzeća s najvećom dobiti u Srbiji i imalo je samo pet zaposlenih – prevodilac, sekretarica i još troje. Dobit je jedno, a kreiranje vrednosti drugo. To što te firme nemaju zaposlenih nema veze s velikom stopom nezaposlenosti u Srbiji. To je karakteristika sistema u kojem je dozvoljeno takvim firmama da rade i postoje. Sistem jeste problem države, ali ako one proističu iz samog karaktera društva, onda je jasno da mu ona ni ne staje na put. Kada postoji model redistribucije vrednosti onda su ovakve firme normalna pojava – ukazuje profesor Zec.
Kao na Devičanskim ostrvima
Tamo gde je društvo okrenuto konkuretnoj privredi, naglasava profesor Zec, ovakve firme nisu moguće, dodajući da kada postoji država koja se pojavljuje kao veliki kupac, onda su ovakve firme moguće.
-To je problem, ali on proističe iz modela društva . Svako državno preduzeće ima posrednika preko kojeg nabavlja određenu robu. Posrednici su zapravo te firme bez zaposlenih i tu se javlja ta dobit. Ofšor kompanije u celom svetu nemaju ni jednog zaposlenog. Nema ni jednog zaposlenog na Devičanskom ostvru ili na Kipru. Nije zabranjeno osnivanje takvih firmi, u svetu se to radi globalno - zato i postoje of šor kompanije, a ovde kod nas to se dešava kroz firme bez zaposlenih. To je pitanje karaktera društva i privrede, a ne zakonske regulative . Može on imati 50 zaposlenih ako nema zaradu, a može raditi i bez ijednog zaposlenog ,a zarađivati, vođen logikom da ni na Devičanskom ostrvu nema zaposlenih nema radnika, nema ništa. Od tih firmi bez zaposlenih neke su of šor kompanije, a neke su unutra i rade samo posredničke poslove – zaključuje profesor Zec.
.jpg "Raspisan konkurs za prijem 52 čuvara u osam zatvora u Srbiji")
.jpg "Maloletnik osumnjičen za masovno ubistvo u školi")
_kruzni_tok_Bulevar_Evrope.jpg "Šta mislite da ne valja u saobraćaju? Sada možete da date svoje predloge za novi zakon")
Komentari 3
Postoji mnostvo firmi u kojima osnivac radi, ali ujedno nije prijavljen, jer pojma nema kako ce mu ici poslovanje i da li ce moci sebi da isplacuje zaradu i doprinose. To su male firme koje nemaju dovoljno velik promet ili razliku u ceni da bi pokrili sve troskove. Po vasem pisanju, jedna "normalna" posrednicka firma ima minimalne mesecne troskove:
Lokal-kancelar sa komunalijama i ostalim troskovima 200
Prosecna plata i doprinosi 650 eur
Knjigovodja 80 eur
Kancelarijska oprema, potrosni materijal, troskovi 150
Dolazimo do cifre od 1000 eur mesecno.
Kako zaraditi tih 1000 da budes na pozitivnoj 0?
Pa moras imati promet od minimum 5000 eur mesecno.
Svako ko tek otvori firmu i pocne nesto da uvozi i prodaje, tesko da ce to postici. Moze, da, ako ima kapital od 20.000-30.000 da zapocne i da ima za troskove prvih 6 meseci, ali s obzirom da nije tako, onda te firme rade od kuce, bez ijednog zaposlenog, pa zive kako zive. Dizu pare na troskove ili se snalaze, o dividendi mogu da sanjaju na kraju godine.
anoniman
panonius
Te off shore firme po belom svetu nisu naš izum , decenijama postoje uz veliki blagoslov svetskih ekonomskih krokodila , očigledno da i njima trebaju ventili za ispumpavanje i prepumpavanje para.
I zato , ko može imati nade da se ovome može stati na put... naivci ,naravno.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar