Usvajamo EU zakone, ali ih ne poštujemo zbog želje za profitom

Pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine, Slobodan Puzović, jedini je iz pokrajinske administracije član pregovaračke grupe za poglavlje 27, koje se tiče životne sredine, a za 021 otkriva koliko će Srbija novčanih sredstava dobiti od Evropske unije za pomoć u ovoj oblasti.

"Evropska unija će Srbiji u narednih pet godina dati milijardu i po do dve milijarde evra bespovratnih para, a od toga će najviše 300 miliona otići za životnu sredinu. Sad je samo bitno kako da se taj novac pravilno raspodeli i kako Vojvodina da dobije novac kojim bi mogla da reši probleme iz teme životne sredine", rekao je on.

Puzović je takođe naveo da je kao jedini član pregovaračke grupe primetio da eksperti iz Evropske komisije sugerišu da problem Srbije nije puko usvajanje, takozvano prepisivanje evropskih zakona, već njihova loša implementacija.

Upravo ti neusklađeni zakonski propisi iz oblasti ekologije i zaštite životne sredine veliki su problem kako za pomenutu implementaciju evropskih propisa iz ove oblasti, tako i za sprovođenje nedavno napravljenog Nacrta Programa zaštite životne sredine AP Vojvodine, rekla je za 021 direktorka Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Biljana Panjković.

"Suštinski zakoni su neusaglašeni i tu dolazi do problema. Radili smo na mnogim zakonima iz naše oblasti, radne grupe su formirane i na kraju zakon koji radna grupa napravi uopšte ne bude u Skupštini, već bude neka deseta verzija na koju smo mi imali hiljadu primedbi. To je sada bila situacija sa Zakonom o nacionalnim parkovima, pre toga sa izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Upravo se menja ono što je dobro i to se pogoršava, jer je cilj da se ostvari ekonomska dobit na konto zaštite životne sredine", kaže Panjković.

Ona je istakla da je potrebno razviti svest da je ekologija isto toliko važna kao ekonomija, jer ona prva upravo obezbeđuje uslove za pravilan rast čovečanstva i čini ga održivim.

Stručnjaci su složni da veliku ulogu u procesu implementacije propisa ima upravo nevladin sektor. Prema podacima Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine, u Vojvodini trenutno ima preko 250 registrovanih udruženja građana koji se bave životnom sredinom.

Međutim i pored toga što ih ima puno i što su izuzetno aktivni, oni nemaju dovoljno jak uticaj na vladajuće strukture, priznao je pokrajinski sekretar Slobodan Puzović, koji je istakao da su na nedavno održanom "Grin viku" u Briselu ključnu reč o tome kako se EU odnosi prema životnoj sredini vodile upravo zelene organizacije a ne političari, te da i Srbija treba da se ugleda da njih.

"Oni su jednostavno pritiskali političare u Evropskoj uniji da poprave regulativu i da implementiraju u praksi ono sto su napisali. To nama fali u Srbiji i Vojvodini, da nevladin sektor bude jači i aktivniji, da pritiska institucije, ali i sam doprinosi da se popravi stanje. Mi treba da budemo partneri sa njima, jer smo svi na istom zadatku", istakao je Puzović i naveo da se ne sme više dozvoljavati da ekonomski ciljevi i interesi pobeđuju nad borbom za zdravlje ljudi i kvalitetnom životnom sredinom. (Gordana Ćosić)